UTAH;
Zemlja susreta, Randevu lend ,ili Prica o Gary Gabelicu ,Ravnim poljima soli ,Transkontinentalnoj telefonskoj liniji i istoj takvoj Zeleznici; “Union Pacific” I-80, Prica o brzini ili Prica”na brzinu”. 

Ko se bavio poslom, kakav je posao vozaca kamiona (na dugim relacijama), sigurno dobro poznaje i osecanje velike usamljenosti u dugim casovima voznje, kada ste skoncentrisani, gotovo mehanicki , samo na voznju, a jedan deo vaseg mozga stalno bezi u avanture secanja i razmisljanja o stvarima i dogadjajima, koji su pohranjeni u njegovoj memoriji ili, kako bi mi rekli, u nasoj potsvesti. Tako mi, neznano zbog cega, dolazi na “pamet” i rec SO. Svako, pa cak i ja,  zna sta je to. Jedan od najvaznijih minerala za zivot. Nas bi Narod rekao: “Nekoga ces tek upoznati dobro, kad sa njim budes pojeo celu vrecu SOli.” ili Tamo gde ima SOli ima i Zivota. I ja tako nailazim na mesto gde SOli ima u izobilju, svuda oko vas je SO. Ima je toliko da je oduzela mesto Zivotu (iz gore pomenute… >>>

Mnogi se pitaju kako je tamo i žele da odu, dok drugi pričaju priče o trulom kapitalizmu, pokvarenoj demokratiji i tajnim službama. Amerika naravo nije ni zemlja snova ni zemlja pokvarenih. Neću da kažem da sam obišao celu Ameriku, ali sam bio na njenom severu, istoku I zapadu (jug nažalost nisam mogao da obiđem).
Ništa od ovoga ne bi obišao da nije bilo besplatno, pitate se kako? Išao sam na neku vrstu razmene koja je bila u okviru programa za omladinu pod nazivom SYLP (Serbia Youth Leadership Program), koja je podrazumevala jednomesečni boravak u Americi.
Prvu nedelju sam proveo u malom gradiću na severozapadu Amerike koji se zove Brattleboro (ili kako smo ga prekrstili BrateBoro) u državi Vermont (od skora poznatoj po Springfileld-u). Za to vreme nisam imao puno vremena za razgledanje okoline I “blejanje” sa lokalcima, ali jednu stvar sam shvatio: ljudi sa severa su mnogo ljubazniji od ljudi sa juga. Svi su bili u nekom radoznalo-ispitivačkom stilu tipa: odakle ste, gde je Srbija, kako se živi, jel to u Sibiru I… >>>

Ako tražite poeziju u Njujorku, može da se desi da je pronađete na najneobičnijim mestima, u kutkovima u kojima poezija na Starom kontinentu nekako ne obitava – u auli Grand Central stanice na primer.
Ili, u oglasima za instant–internet, pa čak u u metro novinama koje pišu o nekretninama koje možete, jel ‘ da, kupiti – kad ste već tu, u Njujorku.
Dočekaće vas besplatni primerci, kao što je bio slučaj sa našom turističkom British Airways ekspedicijom koja je proboravila na East Side-u nekoliko dana, ranom zorom – ispred vrata apartmana. Nazdravlje!
Hoćete da imate okean u zadnjem dvorištu? Nema problema, okrenite svog brokera za nekretnine, već koliko danas i kupite mesto u svom Oceanfront Hometown–u. Ili u Bronksu – waterfront living you CAN afford.

Želite li… >>>

Šta neko ko je poslednjih 15 godina proveo živeći u Srbiji može da pomisli kada mu se konačno ukaže prilika da ode u inostranstvo? Znate, da biste tokom devedesetih prešli granicu, bilo vam je potrebno ili da radite za neke strance (ili u nekoj od nevladinih organizacija), ili da ste izuzetno sposoban “biznismen” (valjate neku robu - cigare, benzin, kradena kola…). Mada, mogli ste lepo i da se učlanite u JUL, pa Bog da vas vidi. No, ako niste bili u prilici (ili niste hteli) da učinite nijednu od navedenih stvari, onda ste uživali u onome što se može nazvati “uzbudljivim vremenima”.
Što se tiče prostora, kretali ste se po svom gradu, ponekad skočili da posetite (i orobite) rodbinu na selu, a godišnji, zna se - Crna Gora. Tamo može da bude lepo, zapravo i jeste, ali ako deset puta zaredom idete na obalu dužine nekoliko stotina kilometara, ume da dosadi. Da i ne spominjemo vrhunski nivo tamošnje usluge (”ol inkluziv” u Crnoj Gori znači da imate i struju i vodu!). Taman kad se u vama formirao tzv. zatvorski mentalitet, to jest kada ste prestali da verujete da postoji nešto izvan zidina, desi se da možete napolje. I to u… >>>