Kao da je Bog povukao crtu na zemljinoj kugli, izmedju gornje i donje polulopte i odlučio: Oni koji teže za materijalnim vrednostima, živeće na severu, biće im hladno i neće imati prirodne lepote.
Oni koji budu živeli na jugu, imaće prirodne lepote i vrednosti, biće veseli, razdragani ali siromašni.
I zaista kada malo razmislim, i Južna Amerika, i Afrika, i Indija, tako lepe i tople, tako siromašne.
Bog sigurno “nije pogrešio” kada je Egiptu dao večno sunce i najlepše more na svetu.

Iako fotografije svakako prate ovaj opis/ jer su zaista neizbežne/ pokušaću da vam opisno dočaram lepotu mora.Prozirno od najsvetlije plave, zatim tirkiz/ takodje u nijansama od boje tirkiza kamena do boje rustičnih vrata na ostrvima Grčke/, do neke “rojal-dinastijsko” plave, kao nebo leti u suton..kao pomalo ljubičasto do svetlo teget, ka purpurnoj , te sve tamnije i… >>>

- Masai mara, Kenija
Nacionalni park na jugozapadu Kenije. Jedan od najatraktivnijih parkova u celoj Africi. Zajedno sa tanzanijskim Serengetijem, predstavlja deo istog ekosistema u kome se desavaju najznacajnije i najmasovnije migracije zivotinja na svetu.
Organizacija ovog puta je pocela vec mojim dolaskom u Afriku, ako ne i pre njega. Gledajuci Nacionalnu geografiju cesto sam mastao o obilasku Masai mare.
Kad sam stigao u Nairobi, batalio sam svaki posao i bacio se na skupljanje informacija kako bih mogao otici na mesto mojih snova. Posle nekoliko vikenda uspeo sam u pravljenju plana. Idem kao i obicno potpuno sam, jer nema zainteresovanih za ovakvu avanturu. Razlozi za to su brojni. Od stednje para, do umora izazvanog nocnim ludovanjem po klubovima Nairobija. Uostalom nije lako otici ceo vikend, vratiti se i u ponedeljak ici pravo na posao. Kao i uvek, nesto se mora zrtvovati kako bi se na drugoj strani dobilo. Za mene je to svakako mala zrtva, za druge ne! Moram priznati da sam vrlo zadovoljan sto sam uopste u mogucnosti da organizujem ovakav put samostalno. Ne zavisim ni od koga, a i drugi ne moraju da ispunjavaju moje zelje. Nekoliko dana pre vikenda otisao… >>>

- Kilimandazro, 5895 m, najvisi vrh Afrike -
Ovo je putopis ekspedicije Planinarskog drustva “Pobeda” na Kilimandzaro u Tanzaniji. Malo je poduzi tekst al sta da se radi kada je bilo toliko dogadjanja. Ipak, onima koje interesuje avantura i divlji predeli preporucujem da procitaju i uzivaju…
Sve se odigralo od januara 2006. godine, a u okviru velike akcije osvajanja najvisih vrhova svih kontinenata. Nakon uspesnog penjanja Elbrusa i Akonkagve i treci kontinent je pao.
Kao i u predhodna dva puta, stari kraljevski dvor u centru Beograda nasa je polazna tacka. Uz podrsku Skupstine grada, noseci zastavu Beograda, u nameri da je pobodemo na najvisi vrh crnog kontinenta, polazimo put Afrike.
Polazak
Nedelja jutro, 15. januar 2006. Uprkos tome sto je vrlo hladno stotinak ljudi nas prati na daleki put.
U deset sati ulazimo u Lastin autobus praceni mahanjem nasih prijatelja. Polazimo ka Surcinu. U busu vrlo vesela atmosfera i cini mi se da su svi ubedjeni da cemo se popeti. Jasno nam je da samo 10-30% planinara koji krenu na vrh uspeju i da ga popnu, ali izgleda da su svi ubedjeni da oni nisu ti koji ce odustati. O objektivnim… >>>

- Mt. Kenya & Aberdare
Podstaknut adrenalinom, pocinjem putopis, nekoliko dana pre polaska na put. Sedimo u office-u i dogovaramo se o sledecem putovanju. Ovaj put nesto sasvim drugacije od prethodnih. Cilj nam je Mt. Kenya. Po netu pretrazujem sta se moze naci o ovoj planini.
Nalazi se oko 160 km severno od Nairobija. Za ljubitelje tacnosti, to bi izgledalo ovako - 0°9′ South, 37°18′ East. Sa svojim vrhom Batian (5199 m.n.v.), odmah iza Kilimandzara, ovo je po visini druga planina africkog kontinenta. Odatle se, po vedrom danu, mogu videti Uhuru peak na jugu, Mt. Elgon na zapadu, Marsabit Mountain na severu, i na istoku Indijski okean. Po verovanju crnackih plemena na Mt. Keniji zivi Kykuju bog, Ngai. Planinarska poslovica kaze - “na vrhovima obitavaju bogovi. Prici im blizu znaci postati im slican”. Mi cemo pokusati da se bar toliko priblizimo da osetimo voodoo magiju africke planine.

Na moju veliku zalost iz najmanje tri… >>>

- Alzir -
Zemlja na severu africkog kontineta. Ovo i nije tipicna zemlja Afrike, vise lici na middle east, ali lepo je doziveti jos neko iskustvo. U Alziru sam proveo oko godinu dana i moram priznati da za razliku od Kenije i Tanzanije ovo je bilo, manje vise, ruzno iskustvo.

U Alziru nema turista pa mogu pricati samo zivotu ljudi koji ovde rade. Opsti utisak o zivotu u Alziru je takav
da bih zaista savetovao svakome da ako ima bolju ponudu, ode negde drugde.
S’ druge strane moze se izdrzati, mozda cak doziveti i neki lepi trenutak i svako treba da nadje odgovor na pitanje - da li vredi?

Prvi utisak kada dodjete u ovu zemlju je prljavstina, prenaseljenost i los zivotni standard. U roku od nekoliko decenija
Alzirci su utrostrucili stanovnistvo. Cim izadjete sa aerodroma, videcete gomilu ljudi i prvi kontakt je sve samo ne prijatan. Moram da naglasim da vodite racuna da vas prilikom dolaska… >>>

- Kenija, Nakuru Lake -
Posle nesto duzeg vremena, napokon, opet ono za sta sam ustvari ovde. Moram priznati da nekoliko poslednjih vikenda nisam imao avanturisticke akcije. Za to postoji vise, sto objektivnih, sto subjektivnih razloga. Najvazniji je svakako da nisam imao s kim, a vrlo je nezgodno otici van grada kolima samostalno. Plan koji smo Oliver (moj prijatelj Filipinac) i ja napravili tokom dugih noci rada bio je - Nakuru Nacionalni Park.

Petak cemo preskociti jer osim bilijara i piva u vec poznatom K1, nije bilo zanimljivijih dogadjanja. Pripremio sam sendvice, voce, nesto grickalica, vodu i vec prilicno uzbudjen predstojecim danom rano legao kako bi u subotu ujutro, sa Oliverom, na vreme krenuo. Moj kolega izasao je u grad i uprkos cvrstom obecanju da se vidimo u 7 ujutro na parkingu compaunda, prema ocekivanju, nije se pojavio. Probudio sam ga desetak minuta kasnije. Brzo se spremio i krenuli smo oko pola osam ujutro, pa kasnjenje i nije… >>>

Dakle, Kenija! Zemlja sunca, Masaia i pre svega raznoraznih zivotinja koje ovde ne obitavaju u tupavim ZOO vrtovima vec u prelepom prirodnom okruzenju, na moje veliko zadovoljstvo i ushicenje. Kao sto je svaka zemlja poznata po necemu, Keniju prepoznaju po fenomenalnim safarijima. Rec “safari” i potice iz svahili jezika i znaci putovanje.Ima toliko toga da se kaze o ovoj zemlji da covek prosto ne zna odakle da pocne i najbolje je od dolaska.
Dolazak: U Keniju se moze stici na razne nacine, ali najlakse je - avionom! Od Beograda do Nairobija, trenutno, najbolja opcija je preko Dubaia. JAT-om do tamo, posle Emiratima. Let traje oko 5-6 sati do Dubaia, a potom oko 5 do Nairobija. Cena je nesto preko 1000 evrica, sto zavisi od sezone i meni nikad razumljivh stvari. Postoje i druge opcije (preko Londona…), ali za vecinu njih nam treba viza. Viza za Keniju za gradjane Srbije postoji, ali se vrlo lako dobija na aerodromu (zivela braca nesvrstani!). Pazite da imate novcanicu koja je novija, jer one pre 2000. ne primaju. Postoje jos turisticka i tranzitna viza.
Ambasada Srbije u Nairobiju postoji i za sve potrebno se mozete njima obratiti. Vrlo su ljubazni, za… >>>