Glavni grad Gran Canarije spoj je modernog življenja i mediteranskog šarma. Nudi bogat noćni život i uživanje u blagodatima oceana i sunca.

Las Palmas broji populaciju od oko 400 tisuća stanovnika. Ima sva obilježja zapadnoeuropskih gradova i šarm mediteranskog grada. Male uske ulice, malo mjesta za parkiranje, mali romantični restorani te lijepi kafići s odličnom kavom glavna su mu obilježja. Po broju butika i trgovačkih centara moglo bi se zaključiti da su Španjolci ludi za shoppingom. Gotovo svi svjetski kreatori i svi poznatiji brandovi imaju svoje predstavnike u Las Palmasu. Zanimljivo je i to što u trgovinama odjećom nalazite i zimsku kolekciju, iako tempertura gotovo nikad ne pada ispod 20 stupnjeva.

Najpoznatija pješčana plaža u Las Palmasu zove se Playa de Las Cantreras. Udaljena je svega par minuta hoda od glavnog trga koji se zove Santa Catalina, a proteže se… >>>

Moja priča će imati retro prizvuk, jer se desila 1991. g. Prošla je godina dana od završetka fakulteta, došlo je leto i pala je odluka da se letuje u Palmi na Majorki. Podsetiću vas, bila je to ona godina kad ste sebi mogli priuštiti takvo letovanje i da vam još ostane para kad se vratite kući do sledeće plate. I, nažalost, bio je to trenutak početka raspada Jugoslavije. Početak je jula, Slovenija se otcepljuje, JNA šalje tenkove mladih vojnika sa naoružanjem bez municije u tu republiku, a mi se spremamo za more. Za svaki slučaj zovemo agenciju, kažu, sve je u redu, ide se.
Zaobilazimo hrvatsku teritoriju, letimo malo duže. Prvi koraci pri izlasku iz aviona obeleženi su sevanjem blica. Tako to rade u svetu - vid borbe protiv terorizma (da postoji dokument o svakom ko je sleteo na teritoriju), ali i turizam, jer na izlasku iz zemlje ćete svoju fotografiju moći da kupite na aerodromu. Potom je usledio blagi šok - niko nas ne čeka, jer su veze sa Beogradom već tri dana u… >>>

Ja sam ovo bio napisao u nekom drugom postu pa mi je neko skrenuo pažnju da bi bilo bolje da to stoji u posebnom postu i da ce tako više ljudi to vidjeti i da će tako biti korisnije.
Evo i nekoliko mojih utisaka:
- čovjek se treba unaprijed pripremiti za određene frustracije. Tu u prvom redu mislim na siestu, tj. običaj malo dužih pauza koje ja tamo nisam nikako uspio pohvatati u kratkom vremenu (bio sam tamo samo 8 dana) jer ih različita mjesta imaju u različito vrijeme a dešavaju se u različito vrijeme čak i u okviru iste branše. Tako kod njih i pošte ne rade dva sata (vjerovatno im i policija ne radi po dva sata, inače imaju 4 vrste policije), većina restorana ima sieste u toku kojih ne služe hranu (a neki su i potpuno zatvoreni) kod nekih od 2 do 4 kod drugih od 4 do 8, kod trećih u neko drugo vrijeme, tj. tu vlada totalni haos. Manje radnje kao npr. odjeća, obuća, apoteke takođe imaju svoje sieste svi u različito vrijeme. Pitao sam jednog lokalca kako oni to trpe, on kaže da je… >>>

Majka je verovatno preko noći izmislila Ohrid, kako bi u taj jezerski grad krenuli oni koji neće ići na Dugo putovanje. Svi smo se užurbano spremali jer je put bio blizu. Requiem smo obnovili dvaput, što je bilo dovoljno da razbije učmalu habanersku atmosferu. A Mocart bi verovatno pokrio uši i vrisnuo da su ga poslali na našu probu da da komentar. No, šta hoće, niko nije savršen – pa i on je umro na sred Requiema.
Smrklo se i krenuli smo. Koferi su se ušuškali u Lastinoj postelji, a vlasnici su im odozgo pevali uspavanke. Neko im reče: „Stoko!“, pa se malo utišaše. I ja sam bio posustao. Prva glava nije išla sa nama, pa je verovatno Svepazeći naredio: „Pripremite pasoše!“ I tako uđosmo u Poranešnu jugoslovensku republiku. Ne znam šta se sve zbilo, probudio sam se posle Velesa. Penjali smo se ka mestu zvanom Pletvar, na gotovo hiljadu metara, a onda se spuštali ka Markovom gradu – predeli kao iz Odiseje 2001, dušu dalo za scenografije Mančevskog, a ovaj je to znao da iskoristi (e, a da l’je i on tu sačekivao… >>>

grad koji preporučujem. poznati arhitekta gaudi je potpuno promenio opis ovog nekada sasvim običnog grada i učinio ga jednom od najatraktivnijih turističkih destinacija danas. prošle nedelje sam proveo 5 dana u ovom gradu. dovoljno da se vidi suština, premalo da se upozna grad.
pre nego što uopšte zakoračite u barselonu, preporučujem da se obiđe muzej čuvenog salvadora dalija u mestu figueres, nadomak barse. čovek je bio biser, genije.. svaka slika je nešto posebno, osećaj je neverovatan. kažu da se dešavalo da u danu naslika pet, šest slika.. oblici i forme su najrazličitiji mogući..
što se barselone tiče, čitav grad deli jedna ogromna dijagonalna ulica, koja se baš tako i zove. ja sam uspeo da obiđem samo najznačajnije građevine, a to su čuvena gaudijeva katedrala, neverovatne veličine.. stiče se utisak kao da je napravljena od peska.. zatim, širom sveta poznata kuća koja nema nijednu oštru ivicu.. takođe dozivljaj za sebe.. bio sam i na brdu monzuik, sa koga se prostire prelep pogled na čitav grad…. >>>