Jakupica (foto: Wikimedia / Don macedone)

Istovremeno antička i potpuno nova, bori se da nađe svoje mesto u novom svetu. Crno odeveni pravoslavni monasi su deo njene obnove kao i horde tinejdžera, u najnovijoj italijanskoj modi, dok pijuckaju kafu u luksuznim barovima glavnog grada.

Za ljude koji vole prirodu, Makedonija je raj. Njena divljina daje im dosta prilika za pešačenje, planinarenje, skijanje i druge malo ekstremnije aktivnosti u prirodi.

Na primer, Solunska glava (2.538m) nije najviši vrh Makedonije, ali je ipak veoma izazovna planina savršena za avanturiste. Nalazi se na Mokroj planini, u Jakupica planinskom lancu. Planinarska staza do Solunske Glave vodi vas kroz neka od najslikovitijih mesta u Makedoniji.

Prvi, a ujedno i najduži deo staze vodi kroz gustu hrastovu šumu. Drugi deo staze, ide kroz borovu šumu, pored malog izvora, gde možete napuniti svoje flašice čistom izvorskom vodom za ostatak šetnje. I treći deo je otvoreni prostor. Gore na planini, kada prođete stenje i pašnjake, blizu neba, odjednom se stvori pogled kotrljajućih brda ispred vas i duboke litice na samo nekoliko metara od vas.

Smolare vodopad je najveći stalni vodopad u Makedoniji, sa padom vode od iznad 38 metara. Na severnim padinama jedne od najstarijih planina na Balkanu nalazi se Smolare vodopad, na reci Lomnici, iznad sela Smolari.

Poseta vodopadu nudi jedinstveno iskustvo, većim delom zbog nailaženja na mnoga sela koja su u potpunosti očuvala makedonsku ruralnu tradiciju. Penjanje prema vodopadu posetiocima pruža priliku da vide predivnu dolinu Strumice. Staze koje vode kroz šume su jasno obeležene, dok se sam vodopad savršen izazov za sve entuzijaste kanjonskih sportova, zahvaljujući mnogim spektakularnim mogućnostima za spuštanje kanapom pored vodopada.

Paraglajding u Kurševu je najpopularnija avantura u Makedoniji u ovom periodu. Kruševo je svedok mnogih svetskih kupova takmičenja u paraglajdingu tokom prošlih godina. Ima najbolje terene za poletanje i sletanje, i najpovoljnije vetrove za ovu aktivnost.

Uživajte u Makedoniji sa neba uz tandemske paraglajding ture, i učinite vaš vikend odmor još boljim ovim adrenalinskim iskustvom. (LuxLife)

Popajevo selo (foto: Wikipedia / Wusel007)

Pre više od 30 godina zaliv u obliku sidra bio je samo jedna od lepih uvala i plaža Malte, a onda je odabran kao mesto gde će biti sagrađena scenografija za holivudski film o čuvenom mornaru Popaju. Film su snimile poznate kuće “Dizni” i “Paramount”, a glavnu ulogu šarmantnog mornara i “izjelicu spanaća” igrao je omiljeni komičar Robin Vilijams. Danas je nekadašnji filmski set pretvoren u turističku atrakciju i muzej na otvorenom.

U selu se nalazi 19 autentičnih kućica, a sve ostalo su kulise. Građeno je tokom sedam meseci, a za podizanje kuća korišćeno je drvo iz Holandije. Podignut je i nasip pored plaže da bi se tadašnji filmski set zaštitio od velikih talasa. Ostaće zapamćeno da film o Popaju nije zabeležio veliki komercijalni uspeh, ali zato Malta danas poseduje jedno od originalnih ludih mesta za provod.

Osim čarobnih bajkovitih kućica, selo sadrži i brojne muzeje, igraonice, atrakcije namenjene ljubiteljima dečjih alpinističkih poduhvata, idiličnu plažu, magična mini-krstarenja i brojne druge zabave.

Najmlađi imaju i priliku da “se upoznaju” i sa Popajem, njegovom devojkom Olivom, ali i večitim neprijateljem Badžom. U restoranima se na meniju nalaze i neizostavni specijaliteti sa spanaćem, a u centru sela je bioskop koji prikazuje crtaće o Popaju. Omiljeni suvenir je, naravno, konzerva spanaća sa likom Popaja. (2kvasa)

Hobart (foto: Wikipedia / Aaroncrick)

Hobart je najveći i glavni grad australijske države Tasmanija i baš je kul, piše novinar BBC-a. To je grad sa jednim od najboljih svetskih muzeja savremene umetnosti, muzičkim festivalima, razvijenom pozorišnom i filmskom scenom. To je mesto sa “švedskim stolom za probirljive gastronome i ljubitelje vina”.

Ono što nikako ne smete da propustite u Hobartu je Henri Džons art hotel koji je nekada bio fabrika džema!

Hipsteri u Hobart dolaze zbog muzeja MONA smeštenog u avangardnoj građevini na obali reke Dervent, koji je otvoren 2011. godine. Tu su izložena dela prikupljena kockanjem milionera David Volša, i to najveća privatna kolekcija u Australiji.

“Hobart je nesvestan, racionalan. Dovoljno mali da budete kreativni, dovoljno veliki da budete slobodni, dovoljno zelen da uživate”, piše BBC, a nekoliko pasusa je psovećeno hrani, pa nam se tako preporučuje kravlji Bruny Island sir, organski hleb od kiselog testa, ručno pravljena čokoladu, tapasi, pržene pečurke sa bundevinim semenom, hotdog od govedine…

U restoranu “Garagistes” kuvar Luka Burges sprema jela koja su dobra koliko i ona u čuvenom restoranu “Noma” u Kopmehagenu. Njegovi specijalitet su pečena sedlo – jagnjetina na žaru sa zelenom salatom, grilovane kozice, jegulje, pirinač sa bosiljkom, a uz sve to odlično vino.

Hobart nudi fantastičan izbor fanki prodavnica, restorana i kafea koje treba istražiti. “Zaronite u najbolje knjižari u Tasmaniji i uživajte u knjigama uz čaj i makaroni kolačiće sedeći na vrhu Velington planine visoke 1.271 metar, odakle se pruža pogled na grad, panorama koja ostavlja bez daha.”

I šoping može biti dobar, naročito ako volite unikatnu garderobu, onu koja odoleva trendovima globalizacije.

Naravno, sve je zanimljivije ako sednete na bicikl!

Hobart (foto: flickr by wlcutler)

Najveće znamenitosti Hobarta su anglikanska i katolička katedrala uz najstariju sinagogu u Australiji podignutu između 1843. i 1845.

Severni Hobart je prepun restorana – od tajlandski do turskih, ali i galerija i knjižara. Pravo umetničko opuštanje možete sebi da priuštite u jednom od šest intimnih bioskopa.

Za grad od samo 210.000 stanovnika, Hobart ima zavidnu ponudu festivala. Najboljih od njih je muzički MONA FOMA – MONA, koji se održava svakog januara, u skladištima na dokovima. To je mešavina klasične, bluz i savremene eksperimentalne muzike.

Četvorodnevni festival “Voices” održava se svakog jula, a tu se mogu čuti različiti glasovi – od džeza do horskog pevanja, a možete se i lično oprobati u pevanju u jednoj od mnogobrojnih radionica koje se redovno organizuju na tom Festivalu.

I na kraju, ako samo želite mir, uživanje u lepoj prirodi, cveću, čistom vazduhu, opet možete da se pakujete za Hobar. Tasmanijski đavo vas neće ometati, ne brinite. (Mondo)

Zlatni rog (Wikipedia / Kelovy)

U ovom članku, novinarka Viktorija Mater istakla je kako se hrvatska obala poslednjih godina nametnula kao glamurozno odredište istočne Evrope i kako je reč o mestu koje bi ovog leta svako trebao da poseti.

Hrvatska obala je na novinarku ostavila toliko pozitivan utisak da je istakla kako bi Skot Ficdžerald, koji je pomogao u popularizaciji francuske rivijere, da je danas živ, letovao upravo na Jadranu.

“Slavni pisac Ficdžerald trebao je da živi u sadašnjosti – jer da je sada živ, bez ikakve sumnje letovao bi u Hrvatskoj. To je zemlja sa hiljadu ostrva i kilometrima obale prepune malih uvala na kristalnom Jadranskom moru. Osim plivanja, glavna privlačnost leži u porodičnim restoranima gde morski plodovi stižu direktno na tanjir sa ribarskog broda”, istakla je Viktorija. (Magazin)

Smiljan (Wikipedia / MayaSimFan)

Među gostima bili su i članovi Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koji su došli sa idejom da u selu pronađu duh slavnog svetskog naučnika Nikole Tesle i ožive sremske legende o ovom ponosnom Ličaninu.

Okupili su se oko česme u porti manastira Šišatovac, koja ih je inspirisala da Nikolu Teslu, kako rekoše, vrate u svetilište koje mu je spaslo život i nadahulo ga da istražuje tajne kosmičke energije.

- Nikola Tesla je kao dete oboleo od kolere i bio na ivici života i smrti. Njegov otac Milutin u očajanju obratio se pismom svom rođaku Irakliju, kaluđeru u manastiru Šišatovac, i zatražio pomoć. Iraklije mu je odgovorio da dođe po svetu Bogorodičinu vodu, jer ima moć isceljenja. Otac je poslušao svog rođaka i došao po vodu u Šišatovac. U Smiljanu je umivao i pojio bolesno dete, koje se pridiglo iz bolesničke postelje i na prozoru ugledalo svetleću belu golubicu – prepričava nam ovu živu legendu Dragan Saboljov, obožavalac Nikole Tesle.

Bili su to trenuci kada je iz tmurnih nebesa iznad Srema rođena bela energetska golubica, koja je mladom Tesli donela novi život. Golubica je postala Teslino svemoćno naučno oko, koje mu je omogućilo da postane gospodar ovozemaljske energije.

- Na kraju naučne karijere Nikole Tesle, bela golubica je doletela u sobu u hotelu “Njujorker” gde je provodio svoje poslednje dane. Njegova duša sjedinjena u večnom letu bele golubice iz manastira Šišatovac stopila se sa plavičastim nebesima grada Njujorka i zauvek napustila njegovo telo – opisuje Dragan Sabljov značaj fruškogorske legende za život Nikole Tesle.

U želji da spoje ovu bajku o Tesli, njegovi obožavaoci odlučili su da u porti manastira, pored česme u selu Šišatovac podignu kopiju rodne kuće srpskog genija, Crkve Svetog Petra i Pavla, u kojoj je služio njegov otac Milutin, etno-muzej, laboratoriju i Teslin toranj.

- Ovaj prostor je veoma sličan Smiljanu u Lici. Ima šume i livade, potok i seoski put, a i žitelje ličke krvi. Prvi Ličani su se ovde doselili u 16. veku. Sa njima i Teslini rođaci. Legende govore da je Tesla kao dete dolazio u Šišatovac – priča nam direktor ovog projekta Dragan Sabljov.

Između dva rata je u Šišatovcu službovao i arhimandrit Petronije Trbojević, sin Angeline, Tesline rođene sestre. Njegova spomen-ploča se nalazi na manstirskom groblju.

- Svet danas, kada ponovo otkriva Nikolu Teslu kao tvorca budućnosti čovečanstva, o njegovom poreklu i detinjstvu u Lici jako malo zna. Kako Srba više nema u Lici da se diče Teslom, odlučili smo da podignemo novi Nikolin zavičaj tamo gde danas živi njegov narod – na obroncima svete Fruške gore.

Novi Simljan će biti duhovni i naučni centar u kome će, posebno mladi ljudi, učeći o Nikoli Tesli učiti o srpstvu, ali i o čovečanstvu i o kosmičkoj energiji i pravdi – kaže Nikola Lončar, potomak Ličana iz SAD.

Novi Smiljan podizaće zajedno članovi Tesline naučne fondacije iz Filadelfije i Zemuna, Eparhija sremska, monasi manastira Šišatovac, Nacionalni park “Fruška gora” i naši ljudi iz rasejanja. Svi oni su prihvatili ovu ideju. Njihov nacionalni moto glasi: “Tamo gde je Teslin narod, tamo je i Teslin Smiljan.”

Eparhija sremske daruje svoje imanje da se na njemu izgrade Teslina kuća, crkva i toranj. Idejni projekat Novog Smiljana predviđa oživotvorenje Svete Fruške gore tako što će vremenom Teslin duhovni i naučni centar da preraste u nacionalni kompleks. Ubeđeni da je ovaj plan ostvarljiv saglasnost za realizaciju projekta dali su Eparhija sremska, opština Sremska Mitrovica i Nacionalni park na čijim se prostorima nalazi selo Šišatovac. (Novosti)

Zlatibor (flickr by misskukoljac)

Kamp će biti kategorisan sa tri zvezdice i biće jedan od najuređenijih kampova u Srbiji”, kaže Ðurović.

Prema njegovim rečima, u sklopu kampa nalaziće se recepcija, kuhinja i letnjikovac, sanitarni čvor, trokadero, prostorije za odlaganje smeća. Svaka kamp jedinica imaće sve potrebne priključke – za električnu energiju, vodu, a kamperima će biti na raspolaganju i bežični internet.

“Ovaj novi element turističke ponude biće zanimljiv svima koji putuju Balkanom, biciklistima i drugim ljubiteljima aktivnog odmora, i poboljšaće ukupnu turističku ponudu planine”, ocenjuje Ðurović.

Auto kamp će biti na Tić polju, u blizini od hotela “Zelenkada” nedaleko od centra Zlatibora i magistralnog puta Beograd-Bar.

U finansiranju izgradnje kampa učestvovali su Ministrastvo finansija i privrede, Turistička organizacija Zlatibor, Regionalna razvojna agencija Zlatibor iz Užica, UNDP i opština Čajetina. (B92)

Poreč (flickr by Gruenemann)

Poreč obiluje, zvukovima i mirisima, nesebično ih deleći sa svakim posetiocem. Na dužini od skoro 37 kilometara Porečke rivijere može se uživati u prekrasnim obalama okupanim toplim morem, u kojima se kriju usamljene plaže za one željne mediteranskog mira, bogatoj ponudi sportskih sadržaja, velikom broju restorana i konoba, koji će oduševiti svačije nepce.

Poreč nudi obilje turističkih sadržaja i raznovrsnost turističkih smeštaja. Hoteli, apartmani i bungalovi, nalaze se oko dve najljepše uvale – Plave i Zelene lagune.

Grad je pun starih i očuvanih istorijskih spomenika.
Eufrazijeva bazilika predstavlja najvredniji spomenik kulture u Poreču. Sagrađena je na temeljima ranije trobrodne bazilike polovinom šestog veka u doba biskupa Eufrazija, po kome je zadržala ime.

Kompleks Eufrazijeve bazilike predstavlja i svetski značajan istorijski spomenik, što je 1997. godine potvrdio UNESCO, uvrštavanjem u svetsku kulturnu baštinu. Tu se održavaju brojne kulturne manifestacije.

Tu je i Kuća dva sveca, mala jednospratnica u ulici Svetog Maura, sagrađena u 14. ili 15. veku u romaničkom stilu. Ime je dobila po dve kamene reljefne figure svetaca uz prozore na spratu.

Kula sa pet uglova nalazi se na početku centralne ulice, Dekumanusa, na ulazu u starogradsko jezgro. Podignuta je polovinom 15. veka u gotičkom stilu, sa reljefom mletačkog lava na pročelju.

Veliki hram se severozapadno uz Trg Marafor. To su ostaci (deo zida i temelja) antičkog hrama s početka 1. veka, za koji se smatra da je bio jedan od najvećih u Istri. Neptunov hram se nalazi u parku zapadno od Trga Marafor.

U centralnoj gradskoj ulici, Dekumanus, nalazi se gotička palata sa svojim raskošnim dvostrukim triforama. Izgrađena je 1473. godine u stilu cvetne gotike. U tom periodu svoje istorije Poreč je bio dom bogatih porodica, koje nisu žalile novac za gradnju svojih kuća u tadašnjem modernom stilu, pa je u gradu ostao niz lepih kuća.

Uz Narodni trg podignuta je u drugoj polovini 15. veka Okrugla kula, koja je i danas dobro očuvana i moguće je posetiti terasu na vrhu.

Poreč ima izuzetnu ponudu za gurmane, a brojni noćni klubovi, barovi i koncerti na otvorenom nude dobru zabavu do kasno u noć.

Istorija
Posle propasti Zapadnog rimskog carstva Poreč zauzimaju Istočni Goti, od 539. je pod Vizantijom, a 788. dolazi pod vlast Franaka. U drugoj polovini 17. veka grad i okolinu naseljavaju doseljenici iz južne Dalmacije. Posle pada Venecije 1779. Poreč je bio pod Austrijom. Od 1861. je glavni grad Istre i sedište Istarskog sabora. Od 1918. do 1943. bio je pod Italijom. (Glas Srpske; Jelena Bjelica) 

Usluge cene
Smeštaj (po danu) od 20 Eur
Kafa od 1,5 Eur
Sokovi od 2 Eur
Pica od 5 Eur

Erlangen (flickr by Wilson-Fam)

Štefan piše o obe varoši. U Novom Sadu je završio gimnaziju pošto je deo detinjstva proveo u jugoslovenskim logorima za ovdašnje Nemce, a posle srednje škole otisnuo se na Zapad.

Štefan je u Darmštatu je završio elektrotehnički fakultet. Štefan je moj vodič po Erlangenu, univerzitetskom gradu (33.500 studenata) sa 106.000 stanovnika, od kojih je 24.000 zaposleno u gromadi Simensu. A pre Drugog svetskog rata imao je trideset hiljada žitelja. Danas ima i trideset pivara.

Priča o Erlangenu, smeštenom u Srednjoj Frankoniji na severu Bavarske. Reka Regnic ga deli na severni deo i tamo se u nju uliva reka Švabah, a u južnom delu pritoka joj je rečica Aurah. Zapadno od grada prokopan je kanal Majna – Dunav. Varoš na vodi, ispresecana i okružena vodom, prvi put se spominje 1002. godine u povelji cara Hajnriha Drugog, i otad teče njena hiljadugodišnja istorija.

Šetamo Štefan i ja Erlangenom, kao u Beču, ulicama Betovenovom, Mocartovom, Vagnerovom, Fihteovom, Hofmanovom. Zatim ulicom Vernera Simensa, Hartmanovom, Kalvinovom, Fridrihovom, Univerzitetskom i približavamo se, kružeći oko njega, jezgru grada. Govorim prijatelju da želim da napišem priču, pripovest o E. i prekidam njegovu o E-u. Uneo se u nju kao da je deset stoleća nosi u glavi. Ušla mu je u misli. Mnogo je knjiga o njegovom novom zavičaju napisano i veliki broj monografija odštampan. Pokazuje mi važna zdanja koja su reperi, glavne tačke lepog grada. Šetamo i razgledamo po raspričanim ulicama Erlangena što nose pečat ljudi i institucija po čijim imenima su nazvane. Mirne, kazuju o njima, i postaju naši sagovornici. Usklađujemo govor, mi ljudi i one, stvari-zgrade od istorijskog značaja. Upleli smo se, dvojica šetača, u njihovu smišljeno i skladno rasprostranjenu mrežu, pod vedrim nebom. Nemamo kud.

Stara Gradska kuća, Štuterhajm palata u kojoj su Gradska biblioteka i Kulturni centar, za umetnike srce E-ovo. Dvor kneza Aleksandera u kojem je Rektorat. Dvorski park sa Hugenotskim fontanama. S druge, severne strane je Botanička bašta. Fridrih-Aleksander univerzitet. Na trgu, u središtu E., Paulibrunen (bunar, fontana) koji je sponzorisao trgovački bračni par pod uslovom da tekuća sveža voda stalno bude dostupna stanovništvu. Rukama smo dotakli bunarsku vodu, u podne. Nova, moderna Gradska kuća, neimarsko čudo nalik ukotvljenom brodu. Velelepna, rekao bih čarobna, blistava staklena palata, monolitna, u kojoj je sedište uprave gigantskog Simensa, erlangenskog privrednog zamajca. Posmatraju nas. I Hugenotska crkva. Spomenici i obeležja iz više vekove koje je vreme donelo u sadašnjost.

Jedna od istorijskih priča vezana je za događaje u poslednjoj četvrtini sedamnaestog veka, kada je kralj Ludvig Četrnaesti iz Francuske prognao sto osamdeset hiljada kalvinističkih sledbenika, zvanih Hugenoti. Grof Kristijan Ernst im je 1686. dozvolio da se nasele u njegovoj kneževini. Sagrađen je novi deo grada pravouglih ulica sa simetričnom osovinom glavne ulice i sa dva trga. U centru Novigrada, Nojštata, podignuta je Hugenotska crkva. Fridrih Aleksander je 1743. godine osnovao Univerzitet. Osim Hugenota došli su i drugi doseljenici. Grad je napredovao i širio se. Godine 1812. stari i novi grad, 1910. pripojeni Napoleonovom savezniku Bavarskoj, ujedinili su se u Erlangen.

Danas je ekologija prioritet meštana. Čuvaju zdravlje prirode u gradu i okolini. Erlangen je dobio mnogo nacionalnih i međunarodnih nagrada za rad na tom polju. Biciklističke staze su duge tristo devedeset kilometara. Težište je izgradnja obnovljive energije. Skoro sve škole na krovovima imaju solarne ćelije preko kojih crpe sunčevu energiju (struju). Negovani su parkovi, bašte u gradu, a okružuju ga zdrave šume.

Osim Nemaca u gradu živi još trideset nacija. Među njima i Srbi, petsto devedeset četiri iz Srbije i Crne Gore. Iz bivše Jugoslavije ukupno hiljadu sedamsto sedamdeset njenih građana. Etiopljana ima sedamdeset. U Erlangenu deluje Srpsko udruženje „Vuk Karadžić“, čiji je Štefan prijatelj i veza sa Gradskom kućom. U Vukovoj kući se govori srpski i nemački. Štefan mi je rekao da mu je 2004. godine Milovan Božinović, tadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Nemačkoj, kada je gostovao u Erlangenu, ispričao priču o pekaru i mlinaru. Ona se zbila 1941. u Sremskoj Mitrovici. Pekar je bio njegov otac, Srbin, koga je od ustaškog pogroma spasao, sakrio Nemac, mlinar Miler. Pekar nije mogao da uzvrati mlinaru jer je Miler kasnije bio interniran u ruski logor odakle se mlinar po zanimanju i imenu nije vratio. Mnoge sudbine i pripovesti se ukrštaju u Erlangenu blizu Nirnberga. Među stanovnicima vlada velika tolerantnost, a Erlangen se pobratimio s desetak gradova iz drugih država.

Grad ima pozorište sagrađeno u baroknom stilu i više manjih teatara.

U Erlangenu se održava Pozorišni festival, Međunarodni salon stripa, Duga noć nauke, Poetenfest, koji okuplja pesnike iz Nemačke i sveta. Tradicionalna je proslava posvećena crkvi na brdu Bergkirhvajh, od 1755. Jedanaest dana svakodnevno se okupi sto hiljada posetilaca kojima sviraju orkestri ispred osam pivskih podruma ukopanih, ugrađenih u bregu u peščanom kamenu. Dugi su trista metara, sa stalnom temperaturom od osam stepeni Celzijusovih. U romanu Karla Maja jedan orijentalac priča drugom liku da u gradu „Elanki“ (Erlangen) njegovi žitelji i dojenčad jačaju pivom. (Dragi Bugarčić, Danas)

Baden-Baden (flickr by Roger Wo)

Četvorica veličanstvenih, nova je tura u Nemačkoj koja je postala hit među turistima. Putovanje podrazumeva “ludu vožnju” premijum automobilima “audi”, BMW i “mercedes-benc”, kojima se pravi veliki krug između gradova Štutgarta, Ingolštata i Minhena. Ova tura košta 999 evra, ali ne pruža samo muškarcima uživanje u vožnji omiljenih nemačkih četvorotočkaša, već podrazumeva i razgledanje najlepših zamkova i šoping pauze za žene, kao i odlazak u zabavne parkove za decu. U sve je uključeno i razgledanje Štutgarta, Ingolštata, Baden-Badena i Minhena sa stručnim vodičem.

Ova tura mogla bi da se podvede pod “industrijski turizam”, jer podrazumeva i posetu muzejima tri najpoznatija nemačka brenda. Štutgart je kuća “Poršeovog” muzeja, koji je više nego spektakularan.

Posetioci “Poršeovog” muzeja mogu da saznaju sve o istoriji vozila ovog proizvođača. “Porše” je, za mnoge, najpoželjniji automobil koji muškarcima, kako se u šali kaže, “smanjuje godine i dodaje kosu”.

Najbolji dokaz izreke da svaki muškarac u životu mora da “proba” “mercedes” jeste odlazak u očaravajući muzej “Mercedes-Benca”. Ko se dosad nije zaljubio u ovaj automobil, sada će se predati. Jer, “mercedes” je simbol udobnosti i pouzdanosti.

Ingolštat je prelep grad na Dunavu koji je nekada, ne bez razloga, bio sedište bavarskih vojvoda. Ipak, ovaj grad je najpoznatiji po “Audijevoj” fabrici automobila. “Audi forum” je nezaobilazna stanica za sve muškarce koji žele da vide omiljeni automobil uspešnih ljudi. Vrednost “audija” ne pada, a kakve sve “mašine” postoje, može se videti u Ingolštat autlet selu.

Minhen je kosmopolitski grad s dugom tradicijom, a kombinacija piva i BMW-a čini ga svetski poznatim mestom. Ne postoji muškarac koji nije poželeo da vidi Minhen, “Alijans arenu” i “BMW svet”. Muzej je glamurozan, nezaboravan i više nego zanimljiv, naročito kada počne šou program test-vozača BMW-ovih motora koji jure po njegovom stepeništu i gelenderima.

Najveća prednost ove ture jeste to što na nemačkim auto-putevima ne postoji ograničenje brzine, pa vožnja premijum automobila predstavlja izuzetno zadovoljstvo. (Novosti)

Info
* Cena od 999 evra
* Paket s najnovijim modelima automobila je 1.399 evra
* Cena uključuje 7 ND, osiguranje, razgledanje gradova s vodičem, ulaznicu u četiri muzeja i dvorac Nojšvanštajn
* Tura traje osam dana
* Preporučuju se samo dva kofera

Herceg Novi (flickr by Aleksandr Zykov)

Srbija i Crna Gora zajedno će nastupati na novim tržištima kako bi van sezone privukle turiste u naše turističke centre.

Projekat „Holidej for ol“ podrazumeva pripremu aranžmana putovanja za svačiji džep po modelu „Kalipso“ programa Evropske komisije. Programi su namenjeni mladima od 18 do 30 godina, višečlanim porodicama i penzionerima.

“Zabluda je da ova kategorija ljudi nema veliku platežnu moć”, smatra kaže Saša Radović, direktor Turističke organizacije Crne Gore.

“Penzioneri EU imaju najveće budžete za putovanja, a odgovara im da na put idu van sezone. Mi nemamo problema tokom špica sezone, jer su turistički centri u obe zemlje popunjeni po 90 odsto, ali van sezone ima dosta slobodnog mesta. Srpski gosti su bolji potrošači od nemačkih, ali moramo da popunimo krevete i van špica. Naše dve zemlje su atraktivne istim tržištima i zajedno moramo da ih privučemo”.

U turizmu je najskuplje na kraju sezone zatvoriti hotel. Hotelski smeštaj u Crnoj Gori popunjen je 45 odsto na nivou godine, a u Srbiji 30 odsto. U ovaj projekat dve zemlje uključila su se udruženja hotelijera, agencija, mladih putnika, kongresni biroi… (Novosti)