A ja ću vam je odati!Tajna je u lepoti.Prirodnoj!Nevidljiva sa puta i za malo koga poznata Potpećka pećina!Na nezgodnom putu koji vas vodi duž pruge ( Beograd-Bar) uskom polu-asfaltiranom stazom ulazi se u selo Zlakuse. Poznato je po grnčariji.Zanat, malih VELIKIH ljudi, koji svojim rukama i maštom prave raznorazne predmete od zemlje. Pekači, ćupovi, činije, ali i figurice, lampe, bokali, ovali...pa i male kape šajkače u vidu činija(!) delo su stanovnika ovog sela u podnožiju pećine.Kažu, običaj je da domaćica sprema hranu u zemljanom sudu, kako bi porodica bila jaka, plodna i zdrava,kao zemlja! A o ukusu, i da ne govorim..mmmProlaskom kroz malo selo, stiče se utisak radnog, vrednog i poštenog naroda. Vrata kuća su otvorena, bašte prepune cveća, pašnjaci pokošeni..ili je za slikanje?Zapita se čovek , jel u Srbiji?A onda, još jedno iznenađenje! Stare seoske kuće, pretvorene u restorane ( oko 3-4) u sasvim istom prirodnom duhu, očuvanja srpske narodne tradicije, drveta i ognjišta!Ali, ne nekako nametnuto kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari...ovde sasvim prirodno.Prirodne su i pastrmke koje plivaju rukavcima obližnjih potoka, organizovane za mrest, život, slikanje ..ali i odličan obrok! Sveže, po pristupačnim cenama,u prelepom ambijentu mira, svetlosti prirode i čistog planinskog vazduha provedite bar jedan dan polako , umereno, ljudski.Ne kaže se uzalud " ko sporo ide daleko stigne".Kao da je vreme stalo..prvo na jedan pozitivan način, odmora i zadovoljstva, ali onda i na onaj drugi, koji me podseti da je ovo ipak ova Srbija, neorganizovana, divlja..Naime, najznačajniji speleološko nalazište jugozapadne Srbije, Potpečka pećina u sred avgusta meseca ( a tako je već više od godinu dana!) je zatvorena !Iako, stoji oznaka , karta, obilazak vodičem, čak i cena, ne radi.Piše da istražena dužina iznosi 55metara, površine 3562 m2! Da se ukupna dužina ceni od oko 10 kilometara!Samo je ulazni portal visok 50 metara!Može se popeti stepenicama do samog ulaza i napraviti par fotografija.Ohladiti se u prirodnom hladu vlažnih pećinskih stena.Pogledati zelenilo u nijansama kakve samo priroda stvara , kao nijedna četkica slikarska, osetiti slobodu, ali i razočarenje kao ja, jer su mi i ova vrata ( pećine ) , kao i mnoga u ovoj zemlji, mojoj zemlji, zatvorena!Pitali smo meštane za razlog, kažu ne mogu opštine da se dogovore.Štogod to značilo!!!Nadam se da će ova moja priča probuditi nečije srce, i doprineti da se stvari uskoro promene.Do tada, natočite u čašu hladnu vodu sa izvora i poslužite se slatkom od malina, jer ko zna ...da li će i njih biti sledeće godine!