Putopis: Venecija

Verovatno svi studenti željno očekuju trenutak kada će reći sebi i roditeljima, koji su odvajali svaki dinar radi njihovog školovanja, hej, nema više uslova.

Pa tako i mi, studentkinje Filološkog fakulteta sa smera engleski jezik ( i po koji student što je prava retkost na našem fakultetu) jedva dočekasmo taj dan. Čim su osvanule ponude za apsolventsku ekskurziju pohrlili smo u kancelarije ZPU-a. Ponude su bile zaista primamljive. Prag, Pariz, krstarenja, a mi se odlučismo za turu koja obuhvata obilazak sledećih zemalja: Italija, Španija, Francuska i Austrija. Kad su već roditelji odlučili da dreše kese da iskoristimo to i da vidimo što više zemalja. Svaka od nas se osećala u tom trenutku kao mala Mira Adanja – Polak. Da li zbog toga što govorimo bar po dva jezika ili zbog činjenice da ćemo putovati po Evropi – nismo bile baš sigurne. Ali smo znale da su se četvorogodišnji trud i neprospavane noći konačno isplatile. Zbog ovakvih trenutaka vredi studirati u zemlji Srbiji iako sam nedavno čula da svega 6% stanovnika naše zemlje ima visoku stručnu spremu.

Čim smo ušli u Hrvatsku moja koleginica, inače poliglota, rekla je: « Ah stara moja… ». To je bio uzdah koji će se često tokom ovog putovanja oteti svakoj od nas…Velikom obožavaocu grupe Siddharta nije bilo teško da prozbori koju reč i na slovenačkom jeziku. A onda jedno jutro ugledasmo prelepu Veneciju.

Iako su nam neki govorili da ćemo se razočarati kad dođemo u Veneciju, mi smo, kako to samo Srpkinje mogu, vrištale od ushićenja. Imale smo sreću, pošto smo došle u maju, da ne osetimo miris vlage. Starosedeoci Venecije su nam rekli da se taj miris oseća u septembru. Tada ako dođete zateći ćete Trg Svetog Marka prekriven vodom. Inače Venecija svake godine polako tone i ko zna, verovatno će se nekad pričati – bila jednom jedna Venecija…Sve ulice liče jedna na drugu ali ne postoji mogućnost da se izgubite jer su svuda postavljeni znaci. U Veneciji se svake godine održava i karneval kada se nose kostimi i maske. I zaista, na svakom koraku moći ćete da kupite najlepše maske koje ste ikada mogli da vidite, od « običnih » čija se cena kreće između 10 i 40 evra, pa do maski optočenih Svarovski kristalima. Njihova cena i đžeparac apsolventkinja ne uklapa se baš u ovo putešestvije.

Pored Trga Svetog Marka i crkve koja nosi istoimeni naziv, ukoliko odete u Veneciju, preporučujem Vam da obiđete i Duždevu palatu u čijoj se blizini nalazi Most uzdaha kojim su prolazili zatvorenici kada su vođeni na gubilište. Tada su po poslednji put mogli da vide spoljašnji svet.

Devojke pitate se kakvu garderobu možete da kupite u Veneciji? Svi vi koji ste dobrostojeći – Venecija je pravo mesto ako želite da nosite garderobu poznatih kreatora. Pored garderobe naći ćete i prelepe torbe. Mi smo gledale samo one koje prodaju crnci na ulicama. Početna cena je oko 70 do 80 evra, ali ako procene da ste « bella » možete kupiti kopiju tašne Luj Viton i za dvadesetak evra. Eto šta je Italija, i crnci cene kad je žena lepa…Inače Venecija je prepoznatljiva po još dve stvari – po čuvenoj čipci Burano i staklu Murano. Lepeze ukrašene ovom čipkom koštaju oko dvadesetak evra, ali kako bi rekle naše bake zaista izgledaju « gospodski ». Murano staklo je veoma cenjeno, pa tako jedna mala piksla izrađena od ovog stakla košta oko pedesetak evra. Pošto nismo mogle da odemo do crkve Santa Maria, koju je i Laza Kostić opevao u pesmi « Santa Maria della Salute », jer nismo imale dovoljno vremena, odlučile smo da odemo do pijace i malo se osvežimo jedući prelepo isečene hladne lubenice i ananas. Imale smo tu čast da ispred crkve Svetog Marka vidimo dva para mladenaca koji su izlazili iz nje. Tada smo videle koliko su italijanske gospođe lepe i koliko imaju stila kada je moda u pitanju, ali isto tako smo se i zapitale gde su svi oni lepi Italijani za kojima čeznemo dok gledamo filmove?! A golubovi su leteli svuda oko nas dok smo ih mi oduševljeno hranili ( kesica zrnevlja košta jedan evro ) i slikali kao da u Srbiji nema golubova…

A Venecija ne bi bila Venecija da se neke od nas nisu vozile gondolom i uživale u pesmama koje su pevali gondolijeri. Kažu da je nekad u Veneciji bilo preko deset hiljada gondolijera, pak, danas ih ima oko pet stotina. Zanimljiv je i taj podatak da je gondola dugačka oko 11.5 metara i da se za njenu izradu koristi čak osam vrsta drveta. I tu su apsolventkinje uspele da spuste cenu sa 150 evra za petnaestak minuta uživanja vožnje gondolom na 12 evra po osobi. I uspelo je čak šest njih da sedne u jednu gondolu. Autorka ove priče kad je videla kako gondolijer namerno ljulja gondolu i plaši njene koleginice odlučila je da je pametnije da za to vreme popije neki napitak u obližnjem restoranu. I to je bio jedini trenutak razočarenja koji je doživela na ovom putovanju – pa zar je to espreso za osam evra?!

I umesto zaključka o Veneciji evo stihova iz Kostićeve pesme. Sada znam da delimo iste emocije.

« To razumemo samo nas dvoje,

to je i raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,

Santa Maria della Salute… »

Da, Veneciju su sigurno samo proroci mogli da slute…

Putopis napisao mirafilum

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>