Lisabon je čudo od grada. Našao je izvanredno mesto na samom ćošku Evrope, da se rashladi od bliske afričke vreline - široko ušće reke Težo u okean i sedam brda po kojima se opružio.
Lisabon sam pohodio tri puta. Prvi put kao pravi turista, sa porodicom, vodjen ljubaznim domaćinima i željan da vidim što više znamenitosti. Drugi put poslovno, sa kratkim kasnim noćnim trenucima odmora i opuštanja. Treći put, pre nekoliko nedelja, imao sam tri dana odmora pred naporan rad. Iskoristio sam ih onako kako sam najbolje mogao - lutajući bez cilja, nasumice ulazeći u uličice, izbegavajući poznata i prenatrpana mesta, osluškujući duh i život običnih ljudi. Portugalski nobelovac Žoze Saramago napisao je u svom delu “Putovanje u Portugal”: “Putnik nije turist, on je putnik. Postoji velika razlika. Putovati je saznavanje; ostalo je jednostavno otkrivanje”. Ja sam tek iz trećeg puta otkrio od Lisabona nešto malo više nego što se može naći u svakom… >>>

Mene se jako dojmio, predivan grad, odiše toplinom, glazbom, umjetnošću. Grad koji vam se mora svidjeti. U okolini ima dosta starih rudnika soli, koji su turistička atrakcija, pa i Salzburg je u prijevodu ‘dvorac od soli’.
To je grad baroka, grad brojnih festivala. Pogotovo kad je Mozart u pitanju, koji se ovdje rodio, naročito 2006.godine sve je bilo u duhu 250 g. rođenja Mozarta. Gdje god se okrenete, sve nosi njegovo ime. I kišobran koji smo kupili oslikan je notama. Na svakom koraku umjetnici sviraju glazbu na violini, na klaviru, u prolazima zgrada mini-orkestar svira Mozarta… svugdje oko vas muzika, kao čarolija. Od 1997.godine stara gradska jezgra je pod zaštitom UNESCO-a. Iza II svjetskog rada bio je desetak godina sjedište američke vojske u Austriji, pa iz tog vremena nosi naziv ‘tajni grad’.
Grad smo bukvalno ‘prehodali’. Od željezničkog kolodvora (vlakom… >>>

O Espirito da Paz
Madredeus
18.07.2002. A.D. Lisboa
Prethodna dva dana protekla su u obilasku muzeja i znamenitosti sa ciljem da se što uspešnije iskoristi vreme u ovoj metropoli.
Prvo što smo juče posetili bio je Belem - nekadašnji manastir čiji je dobar deo pretvoren u muzeje. Sama crkva je građena u romaničko-gotičkom stilu. Ne teži se dosta u visinu, pa je unutrašnjost solidno ”pokrivena”. Pored prelepih vitraža i ikonostasa (oltara) istakao bih iikonu sv. Džeronima, čiji je ovo manastir.
Prilikom obilaženja ovih znamenitosti I. Nam je bila od velike pomoći, jer ona završava slikarstvo. Iznela je par zanimljivih ideja o kojima nisam pre mnogo razmišljao. Recimo, romanika i gotika su bili priprema naroda za inkviziciju i krstaške ratove;[i] zanimljivo je i da je veliki broj ikona bačen u vatru, jer tada se nije mislilo o konzervaciji, pa je vreme učinilo svoje…
Posle crkve posetili smo arheološki i nautički muzej. U arheološkom muzeju ima dosta predmeta iz starog Egipta. I. Nam je dosta… >>>

Od malih nogu sanjala sam o dugim putovanjima, pustarama Amerike i Meksika, pustinjama Afrike, hladnim krajevima, prašumama, Amazoni, ukratko cijelom svijetu. Zadala sam si misiju da ću obići što više mjesta i upoznati što bolje mogu svijet oko mene dok ne otegnem papke.
Zagreb mi nikad nije predstavljao dom i sigurnost. Obitelj i svi prijatelji su mi u Zagrebu ili u Hrvatskoj, ali uvijek kad se vraćam s puta veselim se poznatim licima, no veliki dio fali. Moje srce ostane u mjestu u kojem sam boravila.
Tako je bilo i s Francuskom…
Kratko vrijeme sam provela u Lyonu i Parizu, ali Pariz je ostavio dubok trag na srcu. Razmišljam o tom gradu i ljudima otkad sam se vratila i neka strašna sila vuče me natrag.
Ima nešto u tom Parizu, stvarno ima nešto u tim pričama o Parizu. Najsmješnije od svega je što ga nikad sama ne bi izabrala, ne bi mi se Francuska našla na prvom mjestu putovanja iz snova, a upravo je takvom postala…zasad.
… >>>

Postoji jos samo nekoliko prestonica, koje se svide u prvom trenutku, osim Lisabona. To je zivahno, na neki nacin jos uvek provincijsko mesto, ukorenjeno koliko u dvadesetim godinama, toliko i u onim posle 2000.-ite. Drveni tramvaji zveckaju uz neverovatne nagibe, pored mozaicnih plocnika. Tu su kafici art-nove i srednjevekovna cetvrt Alfama, koja se nalazi u podnozju gradske tvrdjave Sao Jorge…

Lisabon je ostao lezerno mesto, tempa humanih razmera, a u isto vreme se odlikuje zivim, kosmopolitskim identitetom. Grad je mnogo ulozio tokom devedesetih godina, kada je neupotrebljavano pristaniste meliorisano, a komunikacijske veze poboljsane, a dodatna poboljsanja su napravljena kako se Lisabon blizi 2004.-oj godini i Evropskom fudbalskom prvenstvu.
Grad sadrzi ogromnu kolicinu istorijskih zanimljivosti. Veliki zemljotres 1755. godine, pracen plimskim talasom i pozarom, unistio je puno najvecih zgrada, ali energicna rekonstrukcija dovela je do pojave mnogo novih impresivnih palata i crkava, kao i mreze gradskih ulica, koje su… >>>

Portugal nikada nije bio medju top deset destinacija koje sam zelela da posetim. Nije bio ni medju top pedeset. Pa cak ni sto. Nekako se na silu namestio. Dovoljno je juzno da pretpostavim da kraj marta moze da bude suncan. I dalje je u Evropi da ne moram da brinem o virusima, stomacnoj flori i amebama. I na neka je skromna dva sata leta od mene. Mada….. da sam uspela da nadjem pristojan hotel na Islandu……..ili da avioni imaju malo bolji red letenja ka Nici…….ili da nije tek mart……. Odmor u Portugalu mi se nekako sam od sebe nametnuo.
Ne znam zasto sam imala poptuno pogresno misljenje o toj zemlji. Ocekivala sam da bude nekako ….. nekako …….. malo…… recimo - ciganski! imala sam utisak da je tamo sve prljavo i da su svi bucni dok se opijaju portom i jedu ribu cije otpatke bacaju u cosak i pustaju ih da tamo smrde. Takodje sam nekako mislila i da ceo grad lici na javni toalet sa svim tim plocicama izlepljenim po fasadama…. imala sam tako pogresnu sliku.
… >>>

‘Bar dan svima!
U prilogu o Potsdamu naglasio sam da se neću baviti pisanjem nego da ću sve što bih rekao pokušati da predstavim kroz fotke koje sam snimio na nekim interesantnim mestima. Svi opšte prihvaćeni i korisni saveti za putnike nalaze se u vodičima kojih u knjižarama ima više no ikada. Nema smisla da ih ponavljam pa ću pre nego krenem sa fotkama reći samo ono što lično svima preporučujem… Kad negde otputujete, bez obzira na (ne)komfor hotela u kojem boravite, nemojte da krnjošete i da se razvlačite po krevetima do podne. Bez obzira na lepotu i atraktivnost plaža na koje odlazite ne dozvolite da vam odmor protekne u kvašenju pozadine i sunčanju pupka. Nema glupljeg odmora/putovanja od onog koji se svede na kretanje na relaciji hotel-bazen-plaža.
A sad fotke grada čije ste ime videli u naslovu ovog priloga:-)

… >>>

‘Bar dan putnici namernici, a bogme i ostali voljni čitanja i pisanja!
Kaže li poslovica da jedna fotografija govori više od hiljadu reči? Kaže!!! Dakle, da bih vama uštedeo vreme za čitanje, a sebi vreme za pisanje, ja neću pisati ništa:-) Željni informacija mogu da se prihvate nekog od brojnih turističkih vidiča i u njima da pročitaju sve što ih interesuje. Moj zadatak je da vam kroz fotke koje sam snimio predočim svoje viđenje grada čije ste ime videli u naslovu ovog priloga:-)

… >>>

1. dan
Let od Beograda do Ciriha trajao je sat i 45 minuta i valjda je bio prilično udoban pošto letim avionom prvi put. Našli smo se na aerodoromu koji izgleda kao pravi aerodrom. Vozimo se horizontalnim eskalatorima kroz dugačke hodnike koji vode do mesta za podizanje kofera i izlaza. Ukrcali smo se u auto našeg domaćina i krenuli put Berna koji je udaljen 125 km. Prvi utisak o Cirihu je da u pitanju klasična metropola u rekonstrukciji. Ispostavilo se kasnije da me prvi utisak nije varao. Posle sat vremena vožnje, stižemo u Bern i do stana u ulici Neufeldstrasse. Veoma lepo stambeno naselje sa privatnim kućama i zgradama do četiri sprata. Trosoban stan ima 90 kvadrata, sa puno svetla i veoma je udoban, a kako i ne bi kada mesečno rentiranje kođta oko 2.500 CHF. Posle kraćeg odmora i ručka krenuli smo u prvu šetnju Bernom. Veoma miran grad, ljudi nigde ne žure, automobili ne trube. Grad okružuje reka Ara koja je smaragdne boje i meandira svojim tokom i upravo na tom velikom U-Turnu, omeđen rekom, nalazi se… >>>

“Lagano umire onaj koji ne putuje,
koji ne čita, ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi…”Pablo Neruda

Više puta sam sebi obecala da zimi, na minusu neću ici severnije od Beograda/ jer sam letnje dete, i zimu mrzim!/ , ali put me je naveo da Novu 2008. godinu dočekam u Beču!
Naravno, nisam se pokajala.

Sigurna sam, da nigde kao na zapadu , ne možete da osetite tako intenzivno novogodišnju atmosferu…miris cimeta i peciva, punča i kuvanog vina, okićene ulice, raskošne jelke..sve to doprinosi da grad dobije jednu svećanu notu i da vas,bar za momenat, izmesti iz naših problema i strahova i nekako nas natera da se osećamo bogato, da trošimo, kupujemo, pijemo, jedemo, slikamo, obilazimo, kao da smo najbogatiji na svetu.
… >>>