UTAH;
Zemlja susreta, Randevu lend ,ili Prica o Gary Gabelicu ,Ravnim poljima soli ,Transkontinentalnoj telefonskoj liniji i istoj takvoj Zeleznici; “Union Pacific” I-80, Prica o brzini ili Prica”na brzinu”. 

Ko se bavio poslom, kakav je posao vozaca kamiona (na dugim relacijama), sigurno dobro poznaje i osecanje velike usamljenosti u dugim casovima voznje, kada ste skoncentrisani, gotovo mehanicki , samo na voznju, a jedan deo vaseg mozga stalno bezi u avanture secanja i razmisljanja o stvarima i dogadjajima, koji su pohranjeni u njegovoj memoriji ili, kako bi mi rekli, u nasoj potsvesti. Tako mi, neznano zbog cega, dolazi na “pamet” i rec SO. Svako, pa cak i ja,  zna sta je to. Jedan od najvaznijih minerala za zivot. Nas bi Narod rekao: “Nekoga ces tek upoznati dobro, kad sa njim budes pojeo celu vrecu SOli.” ili Tamo gde ima SOli ima i Zivota. I ja tako nailazim na mesto gde SOli ima u izobilju, svuda oko vas je SO. Ima je toliko da je oduzela mesto Zivotu (iz gore pomenute… >>>

Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.

U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.
Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se… >>>

Mnogi se pitaju kako je tamo i žele da odu, dok drugi pričaju priče o trulom kapitalizmu, pokvarenoj demokratiji i tajnim službama. Amerika naravo nije ni zemlja snova ni zemlja pokvarenih. Neću da kažem da sam obišao celu Ameriku, ali sam bio na njenom severu, istoku I zapadu (jug nažalost nisam mogao da obiđem).
Ništa od ovoga ne bi obišao da nije bilo besplatno, pitate se kako? Išao sam na neku vrstu razmene koja je bila u okviru programa za omladinu pod nazivom SYLP (Serbia Youth Leadership Program), koja je podrazumevala jednomesečni boravak u Americi.
Prvu nedelju sam proveo u malom gradiću na severozapadu Amerike koji se zove Brattleboro (ili kako smo ga prekrstili BrateBoro) u državi Vermont (od skora poznatoj po Springfileld-u). Za to vreme nisam imao puno vremena za razgledanje okoline I “blejanje” sa lokalcima, ali jednu stvar sam shvatio: ljudi sa severa su mnogo ljubazniji od ljudi sa juga. Svi su bili u nekom radoznalo-ispitivačkom stilu tipa: odakle ste, gde je Srbija, kako se živi, jel to u Sibiru I… >>>

Ako tražite poeziju u Njujorku, može da se desi da je pronađete na najneobičnijim mestima, u kutkovima u kojima poezija na Starom kontinentu nekako ne obitava – u auli Grand Central stanice na primer.
Ili, u oglasima za instant–internet, pa čak u u metro novinama koje pišu o nekretninama koje možete, jel ‘ da, kupiti – kad ste već tu, u Njujorku.
Dočekaće vas besplatni primerci, kao što je bio slučaj sa našom turističkom British Airways ekspedicijom koja je proboravila na East Side-u nekoliko dana, ranom zorom – ispred vrata apartmana. Nazdravlje!
Hoćete da imate okean u zadnjem dvorištu? Nema problema, okrenite svog brokera za nekretnine, već koliko danas i kupite mesto u svom Oceanfront Hometown–u. Ili u Bronksu – waterfront living you CAN afford.

Želite li… >>>

Šta neko ko je poslednjih 15 godina proveo živeći u Srbiji može da pomisli kada mu se konačno ukaže prilika da ode u inostranstvo? Znate, da biste tokom devedesetih prešli granicu, bilo vam je potrebno ili da radite za neke strance (ili u nekoj od nevladinih organizacija), ili da ste izuzetno sposoban “biznismen” (valjate neku robu - cigare, benzin, kradena kola…). Mada, mogli ste lepo i da se učlanite u JUL, pa Bog da vas vidi. No, ako niste bili u prilici (ili niste hteli) da učinite nijednu od navedenih stvari, onda ste uživali u onome što se može nazvati “uzbudljivim vremenima”.
Što se tiče prostora, kretali ste se po svom gradu, ponekad skočili da posetite (i orobite) rodbinu na selu, a godišnji, zna se - Crna Gora. Tamo može da bude lepo, zapravo i jeste, ali ako deset puta zaredom idete na obalu dužine nekoliko stotina kilometara, ume da dosadi. Da i ne spominjemo vrhunski nivo tamošnje usluge (”ol inkluziv” u Crnoj Gori znači da imate i struju i vodu!). Taman kad se u vama formirao tzv. zatvorski mentalitet, to jest kada ste prestali da verujete da postoji nešto izvan zidina, desi se da možete napolje. I to u… >>>

Prije, samo kad bih i pomislila na Novi Zeland, to bi mi zvučalo u najmanju ruku daleko, a nakon toga, baš zbog te daljine, privlačno. Uz sve to, nalazi se usred ničega. Jedina zamjerka te zemlje je birokracija. Koliko muke da se dobije ta viza, i to kad ju dobiješ vrijedi samo 3 mjeseca. Ponašaju se kao da svatko tko dođe tamo automatski želi i ostat tamo. Ali nema veze, sve im je oprošteno.

Uglavnom, naše putovanje započinje Zračnom lukom Zagreb i 35 minutnim letom Croatia airlinesom do Beča. Nismo ni poletjeli, već smo sletjeli. Prtljagu smo odmah u Zagrebu poslali direktno za Auckland tako da ne moramo brinuti o njoj. U Beču smo se checkirali i malo švrljali aerodromom do ukrcavanja na Malaysia airlines liniju do Kuala Lumpura. Uzlijetanje je prošlo ok, i sada je pred nama bilo neki 10 i nešto sati leta do Kuala Lumpura. Čim avion dostigne određenu visinu (10 000 m) prestaje obaveza vezanja i osoblje počne sa svojim ritualom. Prvo dobijemo vlažne maramice za ruke, zatim kikiriki i ako želimo nešto za… >>>

U raspravi o tome kakav je Njujork grad, moja američka cimerka je citirala roman u kome se glavni lik sa juga Amerike sprema da potraži sreću u Njujorku i kada to saopšti svom profesoru, on se nasmeje i doda „ali to nije grad, to je san“. I doista, kako god zamišljali ovaj grad o kojem ste toliko čitali, slušali i gledali – on to jeste, ali i mnogo više: Grinvič vilidž, Vol strit, kineska četvrt, mala Italija, mali Brazil, španski Harlem, visoka kultura, garažna muzika, neboderi, predgrađa, striptiz barovi, andergraund galerije, ulični muzičari, sveznajući beskućnici, užurbani biznismeni, nju ejdž propovednici, džez, hip-hop, Sonik Jut, bejzbol u parku, kafa u hodu, muzika u toaletu, parade, svetleće reklame, Brodvej, stand-up komedija, etipoijski restoran pored bosanske ćevabdžinice, Starbaks preko puta Starbaksa, budistički hram iznad Kristijan Dior prodavnice, Vudi Alen scene, stihovi Leonarda Koena, manifest Hakima Beja, haos, depresija, nepopravljiva romantika, veselo i nadasve nesagledivo.
… >>>