“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život”, kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti, nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite “Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti “Prego, Grazzie mile” i srdačno “Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite… >>>

Ne dozvolite da Vas guzva odvrati od istrazivanja grada Mikonosa, arhetipske razglednice Kiklada. Njegove zgrade, poput secerne kocke, smestene su oko grupe naselja primorskih ribara, sa svakom nisom i pukotinom opranom i istaknutom. Puno ljudi se upucuje na plaze tokom dana, tako da su rano jutro ili kasno popodne najbolje vreme za istrazivanje lavirinta uzanih ulica. Taj dizajn lavirinta bio je namenjen za zbunjivanje pirata koji su uznemiravali Mikonos u 18. i ranom 19. veku, i jos uvek ima zeljeni efekat.
Nisu Vam potrebne mape ili pomoc da istrazite uvojite ulice i ulicice grada - pola zabave je da se izgubite. Postoje neka mesta koja vredi naci. Dolazeci sa feribotskog keja, proci cete pored Arheoloskog muzeja na putu do grada, koji izlaze dobru grncariju iz Delosa; grad se takodje odlikuje i Pomorskim muzejom, koji izlaze razne nauticke artefakte, ukljucujuci i svetionik, ponovo podignut u vrtu pozadi. Izmedju dve banke nalazi se biblioteka, sa helenskim novcicima i pozno-srednjevekovnim pecatima, ili, u podnozju deloske… >>>

Mislim da se u Srbiji slobodno može reći da onaj ko nije bio u Solunu nije bio u Grčkoj. Solun je grad do koga se u jednom trenutku pružala država cara Dušana i grad koji je svojevremeno odneo primat Trstu kao najboljoj destinaciji za povoljnu kupovinu. Solun je i najveći grad severne Grčke, univerzitetski centar, veliki trgovački centar, jedna od najznačajnijih mediteranskih luka ali i stecište brojnih imigranata iz Azije i Afrike.
Ovaj grad ne može da se podiči čistoćom kao dominantnom karakteristikom, gužve u saobraćaju su svakodnevne, a pešaci su ugrožena vrsta. Ipak, u Solunu se nalazi na desetine vizantijskih crkava i još više dobrih restorana i poslastičarnica pa je za neke to dovoljan razlog da se upute na put ka njemu.
S obzirom da ja nisam ljubitelj letnjih čvarenja na plažama u mestima u okolini Soluna skrenuću pažnju na to da se iz njega lako i brzo stiže do Vergine u kojoj se može posetiti monumentalna grobnica Filipa II, oca Aleksandra Makedonskog. Nije daleko ni Kavala, mali i simpatičan grad koji je ujedno i polazišna tačka za odlazak na Tasos. Lako se stiže i do Pele, prestonice Makedonije u kojoj je stolovao Alaksandar do svog… >>>

Kada bih morala u par reči da opišem Italiju, verovatno bih rekla sledeće:
lepota, muzika, osmeh, ljubav i raskoš, vino i masline.
Kada bih morala da biram koji grad da preporučim da obiđete , zaista ne bih mogla da izdvojim..Koji grad u Italiji nije lep?

Iako proleće kalendarski još nije počelo, ovog su me februara okupani suncem dočekali gradovi Vicenza i Verona.I tako ponekad, kada pomislim na neki grad u Italiji mislim na njegovu boju jer po mom mišljenju kao da svaki grad Italije ima svoju boju.

Bologna je sva crvena, kao i Vicenza- zidine, crkve, trgovi, kule, čak i zavese. Verona je žuta, kao i Firenza, Venezia je nekako mermerno bela a Rim je zelen, kao deo italijanske zastave…
… >>>

Da imam dovoljno para kupila bih na ostrvu Vidu ono mesto idealno za sator. Ionako sam navilkla da zivim neposredno preko puta groblja, nista mi ne bi smetalo da to groblje ima plazu i borovu sumu.
Da imam dovoljno para kupila bih onaj kafic gde sunce najlepse zalazi i nista ne bih promenila. Tamo bih smislila novi koktel sa kumkvatom i nazvala ga bas nekako grcki.
Da imam dovoljno para kupila bih si maslinjak. Recimo onaj na putu do manstira, blizu onog sela gde se porodice generacijama bave proizvodnjom vina i maslinovog ulja.
Da imam dovoljno para vodila bih te na veceru u onaj restoran na pescanoj plazi sa velikim talasima.
Da imam dovoljno para organizovala bih nam i trece vencanje u vrtu onog dvorca sto nosi ime po junaku iz helenskih mitova. Treca sreca.
Da imam dovoljno para uradila bih nesto povodom srpskih spomenika na Krfu.
Otkrila sam da nista ne moze da me oraspolozi tako brzo kao voznja motorom.
Krf je prelep. I grad i celo ostrvo. Letovanje je bilo toliko savrseno da cak ni namcor kao ja nema slovo… >>>

Krit u nekoliko desetina ekspresija i mnogo manje impresija, 2006.
Ograničeni više planovima za ono što nas čeka nakon letovanja nego realnim novcem, blago zasečeni viznim režimom ali više činjenicom da godine donose konformizam koji izuzima svaku mogućnost stajanja u redovima i/ili spavanje po lošim sobama, dugo “putujemo prstima po karti”, lutajući Grčkim ostrvčićima i Mrežom, tražeći željeni krajolik za odmor. I sve se nekako završi na Kritu, možda logičnom izboru nakon Krfa, Rodosa i davnog Halkidija. Od odmora očekujemo ništa više do nekoliko Zlatnih Plaža, dosta kilometara pod točkovima rentiranog automobila, blaženi mir, zrikavci, miris soli na koži.
Teško je sumirati utiske nakon 10 dana provedenog na, kako vodič kojim ću se temeljnije kasnije baviti reče, “Naj-ostrvu”. Zato, ponesen uspehom prethodnih avantura ovekovečenih u “Egiptu u 34 slike”, “Pragu u 42 sata” i “Ne uznemiravaj - Krfkam!” putopiščićima… >>>

Kada smo supruga i ja trazili destinaciju za medeni mesec prva ideja bila je Krit. Veliko ostrvo, puno znamenitosti, puno istorije i odlicne kritike na sajtovima koji se bave ovom problematikom. Odlucili smo se za kontiki, dosli da utanacimo detalje I nas na licu mesta ubedili da se preodomislimo i otputujemo na Rodos, uz obrazlozenje da ce nam se sigurno vise svideti nego ono sto smo naumili- iako smo kasnije ukapirali da sa grckim ostrvima nema promasaja, kko god da neko zamislja dobar provod .
Krenuli smo oko 10, par sati leta i jos toliko na granici( daleko smo od EU), jos oko pola sata do hotela, tek na plazi smo bili istog dana. Prvo prijatno iznenadjenje - na raspolaganju su dve gradske plaze od kojih je jedna na mediteranskoj strani a druga na egejskoj. To znaci da je na jednoj vetrovito i veliki su talasi, a na drugoj je mirna voda - udaljene su stotinak metara jedna od druge. BIla je sredina septembra, plaze prepune kao da je Jul, pa posto smo osetili vodu u oba mora krenuli smo u istrazivanje grada. Par preporuka… >>>

Imam 11 godina. Bila sam 3 puta na Thassosu.
Thassos je milina za ljude sa decom, a tako i za one bez dece.
Okružen je borovim šumama. More je tako čisto da ga jednostavno možeš piti.
Za one koji žele provod preporučujem glavni grad Thassos i Potos.
A za one koji žele da se odmore i da napune baterije je definitivno Pefkari.
A za one koji žele luksuz tu je hotel Aleksandar Bič i on se nalazi izmedju
Potosa i Pefkarija.
Na Thassosu definitivno ne smete sedeti u jednom mestu, obavezno treba iznajmiti renta-car. Možete iznajmiti neki auto ( 25e na dan) a za one koji baš ne bi da se kuvaju u autu (ako nemaju dece) preporučujem skuter (15e na dan).
Mesto gde preporučujem da se iznajmi renta -car je Hermes. U Hermesu gazde su jako ljubazne i uz malo cenkanja možete proći malo jeftinije. Policija nije problem jer je ni nema..
A što se tiče klope tu je definitvno glavo etno-selo Theologos. U Theologosu nipošto ne smete propustiti jagnjetinu u taverni Kostas. U kojoj je gazda Kosta, simpatičan čovek sa brčićima i uvek masnim… >>>

Pocetkom avgusta 2007. sam se vratio sa Lefkade, proveo tamo 15 dana, isao sopstvenim prevozom i upoznao ovo izuzetno ostrvo. Ideja o Lefkadi kod mene je nastala vrlo jednostavno - prosle godine kada sam na nekom kalendaru video plazu Porto Katsiki. Tu je bio kraj nedoumicama gde cu provesti leto ove godine.
Putovanje do Lefkade: S obzirom da sam se informisao kog tipa je ostrvo Lefkada, automatski sam odlucio da otputujem kolima sto je izbor bez konkurencije jer smo samo na ostrvu presli oko 900 km i mogli da uzivamo u svakom njegovom kutku koji smo pozeleli da vidimo. Posto mi posao ogranicava letnji odmor, odlucio sam se na voznju “do kraja”, dakle od Beograda sve do Lefkade bez prenocista negde usput… To je nesumnjivo bila greska jer je put veoma naporan, narocito druga polovina. Dakle, moze da se vozi i do ostrva bez nocenja usput, ali ako niste od onih koji vole volan vise nego “leba da jedu”, manite se te ideje. … >>>

Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>