Havana.
Habana.
Pohabana.
Sediš u coco taksiju, adaptiranom mopedu nakarabudžene prikolicoidne kabine, napravljene od plastike, epoksida i nekoliko slojeva boje (nakon nekoliko premaza - boja postaje formotvorni materijal, jednostavan postupak), sediš na plastičnim sedištima tik iza vozača koji juri 15 na sat kraj fasada na Malekonu, fasade pamte bogatije dane ali to sećanje je na samoj ivici da se otkine, poput poslednjeg zuba u starčevoj usnoj duplji.

Prolaziš kraj hotela u kojem je Ester odplivala “Bal na vodi”. Gledaš u zgradu ambasade SSSR-a, na samom kraju Malekona, fascinantna arhitektura, ogromni mač zaboden u Kubansko tlo, napravljen tako da se verovatno vidi i sa Floride.
Slani, začinjeni vetar leči gorak ukus donoseći miris mora i kiše, iznenada, direktno sa pučine.
Sediš u tom kvazi vozilu, isključiš kameru jer shvatiš dve ključne činjenice, zaredom: ne možeš zabeležiti sve, niti novi aparati uzimaju dušu urođenika, to je bilo samo u vreme dagerotipije i ne moraju baš sva siromaštva biti… >>>

. C U B A .
…novembar…2006.god…
Priča o Kubi uvek neminovno povlači oprečne reakcije čitalaca, slušalaca. Nisam ni vreme provedeno tamo, ni neka kasnija razmišljanja ograničavala razmatranjem političke situacije, naprotiv. Upoznavala sam Kubu sa svom njenom tugom i srećom, njenim ljudima koji su njena prava vrednost, s ambijentima koji su savršenstvo prirode i savršenstvo ljudskih ruku koje opstaje unazad vekovima.
Toliko se mnogo puta iznenadim kad čujem stavove koji se tiču politike i od svojih prijatelja i sugradjana, da zaista nisam osećala slobodu da nekoga ko živi na dalekoj Kubi pitam nešto o tome. Ono što vidi se, to su posledice svih dešavanja na Kubi decenijama unazad. Nestašica skoro svih osnovnih stvari, ali svejedno izobilje elementarne ljudskosti. I to je ono što Kubu čini najinteresantnijom, ta snaga i energija ljudi koji tamo žive, optimizam s kojim provode svaki dan. To je celo bogatstvo.
Let do Kube je bio tek prvi stepen svega zanimljivog što nas je čekalo. Po prvi put sam videla okean, po prvi put sam letela iznad njega i niti jednog momenta nisam bila u mogućnosti da sklopim oči. Činilo mi se da bi jedan takav… >>>

Sećam se kao da je juče bilo. Prelepa zemlja okupana Suncem. Dani dugi i topli, savršeni za beskrajne šetnje i istraživanja, tek skrojena prema našim željema. Drugačiji ljudi, mirisi, zvukovi, drugačiji asfalt, drugačiji automobili, … drugačije, skoro pa sve.
A na svakom koraku simboli. Već pomalo izbledeli, taman toliko da prikažu pravu sliku trenutnog stanja. Trenutne duhovne snage naroda koji je jednom uspeo da pobedi tiraniju i krene nekim putem za koji je verovao da vodi u bolje sutra. Među svim tim simbolima sa vremena na vreme pojavljuje se i on. Nikada suviše često ali uvek dominantno. Prisutan je on na Kubi. Njegov duh živi u narodu koji je smatrao svojim.
Sasvim nenadano, odustavši od posete Orijentu (istok ostrva), odlučismo se da posetimo Santa Klaru. Razlog samo jedan. Santa Klara je mesto u kojem se odigrala jedna od odlučujućih bitaka Revolucije. Bitka kojom je on komandovao.
… >>>

“Ovo je mesto koje ljudske oci nikada pre nisu videle,niti ce ovakvu lepotu ikada vise videti”,rekao je Kristofer Kolumbo kada se 1492.god.iskrcao na Cubu i otkrio ovo ostrvo.I bio je zaista u pravu!Vec neko vreme razmisljam kako zapoceti i kako uopste opisati Cubu,tu prelepu i neverovatnu zemlju,ali i zemlju punu kontrasta,sjaja i bede.No,krenimo redom…Pri sletanju na aerodrom u Varaderu prvo sto mi je upalo u oci je veliko prisustvo vojske kao obezbedjenje aerodroma,ali cinjenica da je na Cubi na vlasti vojni rezim,stvar biva mnogo jasnija.Posto sam putovao iz Kanade(Toronta),vec u samom avionu dobija se turisticka viza koja treba da se popuni i koja kosta 25can.dolara.Kada je posle visesatnog cekanja na aerodromskoj carini dosao red i na mene,usledilo je jedno prijatno iznenadjenje i saznanje da smo jos uvek negde u svetu dobro dosli,ovoga puta starim zaslugama “druga Tita”.Naime kada je carinik video jugoslovenski pasos odmah mi je rekao da mi viza nije potrebna i prosledio me koleginici koja je na jednom obicnom parcetu papira,koje je verovatno posle toga zavrsilo u nekoj kanti za otpatke,zapisala samo moje ime i prezime i datum rodjenja.Stvarno… >>>

Posle gledanja dokumentarca o samoubistvima pokrenula se priča o tome šta reći nepoznatom čoveku koji se sprema da se ubije. Posle kraćeg razmišljanja pada mi na pamet samo: Da li si ikada probao „jugo de piña con leche“? Zaista mislim da onaj ko nikada nije popio ovaj hladni napitak od ananasa sa malo mleka ne može da sudi o životu na zemlji u potpunosti pa stoga ni da se ubije. Ta misao me posle duže vremena vraće na desetodnevno proputovanje Dominikasnkom Republikom. Priča mi cimer kako mu je pre neki dan stručnjak za riblju čorbu satima pričao o istoj a onda na pitanje šta je potrebno da bi čorba bila ukusna rekao „da si gladan i u dobrom društvu“. To je to, dao bi se ananas iscediti i u Beču ali nikad ne bi imao ukus kao onaj popijen na karibskom ostrvu međ ljudima sa osmehom na licu, ritmom u kukovima i pre svega drugačijim odnosom prema životu.
Već prvo veče u Santo… >>>

Sve što su mi rekli da treba da znam o Meksiku pre puta je bilo „mañana“ i zaista, ništa bolje ne sažima duh ove velike i šarenolike zemlje nego ležernost sa kojom meksikanci pristupaju svakom problemu. Naše proputovanje po jugu Meksika je trajalo mesec dana a započeli smo ga iz Meksiko Sitija koji je zbog svoje veličine, naseljenosti i ekonomskog značaja pomalo haotičniji od ostatka zemlje. Biti u gradu sa 26 miliona stanovnika u užem delu je svakako doživljaj i dovoljno je sesti na neku od prometnijih ulica kako bi se uživalo u njegovoj impozantosti. Muzeji nacionalne istorije i kulture, kuće Fride Kalo ili Lava Trockog, astečke piramide… za svakog po nešto. Lično, najviše uživam u razgovorima sa lokalnim stanovništvom što je ovde pomalo pretstavljalo problem jer retko ko govori engleski a naš španski se svodi na puno mahanja rukama i ponavljanja nekoliko fraza ali meksikanci su se pokazali kao jako srdačni i voljni da se upuste u naš nemušti govor. A da bi se pričalo o fudbalu, ultimativnoj temi u ovim… >>>