Dogodovštine prilikom ulaska i izlaska iz Albanije
Odmor na Ohridu je idealna prilika da se obidje susedna Albanija. Dobro, skoro svima koji iz Srbije dodju na Ohrid na odmor to je daleko od pameti, ali meni, kao skoro nosiocu albanske spomenice sa 6 odlazaka do sada, djavo nije davao mira sve dok nisam ubedio društvo da odemo. Da li sam bio u pravu, procenite sami.
Prvi pokušaj bio je “stativa”. Dogovorili smo se da krećemo u 7, ali sve jutarnje kafe, natezanja, punjenja goriva i poslednje nabavke dovele se nas do toga da smo na granici sa Albanijom, tu iza Struge, bili u pola 9, u petak 1. avgusta. Svi albanci koji se vraćaju u Italiju i dalje Švajcarsku i ko zna gde bili su na prelazu. Jeste, zvali smo Ѓоку, ali on je uspeo samo da na sredi da predjemo makedonsku granicu preko reda, ali nas je tamo dalje čekalo još nekoliko sati stajanja u kolini. Previše za jedan dan i kratkotrajnu posetu.
Dobro, idemo ponovo, u ponedeljak. Ovog puta smo ustali dovoljno rano, sve organizovali, i bili… >>>

Sevastopolj - Baščisaraj 28.04.2004.
MESTO BOGATO ISTORIJOM
Danas je ceo dan padala kiša i to je smanjilo efektnost dana na 50% kapaciteta. A program je bio bogat.
Ujutro smo otišli u muzej Panorama u Sevastopolju. To je jedna velika kupola unutar koje je prikazana opsada Sevastopolja u Krimskom ratu - delom slikom na zidovima, delom maketama. Postoje još dve takve Panorame - jedna posvećena Kavkaskom ratu i jedna Borodinskoj bitci.
Opsada Sevastopolja trajala je 315 dana 1854 i 1855 godine. Na ruskoj strani bilo je 5000 branilaca, dok je samo francuski agresor raspolagao sa 11000 ljudi. Neravnopravnost je bila i u oružju - ruske puške su imale domet 300m, a francuske 1200m. Engleski, francuski i turski napadači granatirali su grad i iz svojih brodova.
Na panorami je prikazan prvi napad koji je bio odbijen. Problem je slaba osvetljenost muzeja, zbog čega mnoge fotke nisu mogle uspeti.[1] Ali cela scena je veoma uverljiva. Prikazane scene: ruski mornar gasi požar nastao posle udara francuske granate; baraka pogođena granatom (ofarbana malo u crveno kao da i dalje gori); ruski general na konju rukovodi protivnapadom; kotlići gde su vojnici kuvali, etc. Postoje dva nivoa…. >>>

U Banatu, na južnim obodima Deliblatske peščare, nedaleko od sela Kajtasova, a na obali između Karaša i Dunava smestilo se bezimeno, idilično seoce. Gledajući ga iz daljine čovek se upita da li je moguće da se jedna takva lepa ruralna celina uopšte mogla sačuvati do naših dana. Prilazeći selu čovek primećuje da nešto tu nije u redu… Nedostaju ljudi pa puste staze između kuća deluju pomalo avetinjski. Iz dimnjaka se ne vije dim što zebnju dodatno pojačava. Na nekoliko desetina metara od prvih kuća primećuju se razbijeni prozori, izvaljena vrata…
Bolji poznavaoci seoske arhitekture će tada shvatiti da se u taj okoliš selo zapravo uopšte ne uklapa. Zašto? Odgovor je jednostavan jer pred sobom, u Banatu, imamo klasično mačvansko selo. Tu zagonetka dostiže svoj vrhunac, a rešenje se ukazuje kada se stigne do prvih kuća i kad se pažljivije pogledaju zidovi. Vrata su izvaljena, nema žitelja kuća pa niko ne brani ulazak u njih što i činimo… Umesto cigala, kamena, maltera vidimo gips, karton, žice i u tom trenutku shvatamo da se nalazimo u virtuelnom selu koje je izgrađeno kao kulisa za snimanje filma. Sve postaje jasno, a magija davno… >>>

                Zovu ga Parizom centralne Evrope, zlatnim ili magičnim gradom. Nemam običaj da padam na self ili bilo koji drugi marketing, ali me je Prag ovog vikenda apsolutno očarao, zaveo, osvojio, ili sam, narodski rečeno, pao. Očekivao sam da je češka prestonica jedan lep, doteran i civilizovan grad koji je dosta uložio u očuvanje svoje arhitekture, istorijskih i kulturnih vrednosti. Rekoše mi prijatelji da je centar grada dosta veliki i da dva dana nikako nisu dovoljna da se obiđe sve obilaska vredno. Imao sam dosta predrasuda u životu, ali sam kod Praga baš pokazao koliko čovek može biti žrtva svojih pogrešnih predubeđenja. Prag ima 1 200 000 ljudi. Beograd 1 500 00. Naš uži centar grada se nonšalantno pregazi za jedno popodne. Mislio sam da je praško gradsko jezgro dosta veće i da je bogato kulturno nasleđe te zemlje ostavilo traga i na broju znamenitih zgrada. Pomnožio sam ove početne cifre u glavi, pouzdao se u svoj brzi hod i procenio da ću ja to moći.
Za sve neupućene: Prag nema jedno gradsko jezgro već četiri. Hradčani, Stari grad, Novi grad i Mali grad su vekovima funkcionisali kao zasebne celine. Imperator… >>>

P i r i n, Bugarska
Krajem novembra u cilju razbijanja monotone svakodnevnice resismo da provedemo nekoliko dana u Bugarskoj i popnemo se na Pirin, po visini drugi vrh Balkana.
Sumrak, 26-tog novembra; hladno beogradsko veče. U blizini gradića Pejton, na mestu polaska planinara Pobede neubičajena gužva; čak i za ovo Društvo, poznato po masovnim akcijama u planinskim vrletima. Dva autobusa sa 90 ljudi kreću put Bugarske u cilju priprema za osvajanje Kilimandžara. Tu su još Novosađani i planinari iz Republike Srpske. Posle uspešnog ispenjavanja Ledničkog i Koprovskog štita u Tatrama na redu je drugi vrh Balkana. U zimskim uslovima očekuje nas Vihren sa svojih 2915 metara iznad mora. Predpostavljam da organizacija uspona neće biti suviše teška. U ekipi je, što neko reče, “Alfa tim Pobede”. Samo u jednom autobusu 15 Monblanaca, koji su prošle godine stali na “Krov Evrope”. Malu nelagodnost unosi brojnost grupe i mnogo novih. Uprkos tome raduje me činjenica da se članstvo širi i da među njima ima mnogo mladih.
… >>>

Prošle sedmice sam sa ćerkom putovala u Prag. Da vidimo usput Bratislavu, a u povratku Budimpeštu. Ne mogu još da sredim utiske, milion slika, bezbroj podataka… Ipak za ova tri grada treba više od pet dana. No, šta je, tu je :) Možda sledeći put bude više novca u našem novčaniku, pa ostanemo duže :)
Bratislava, nepravedno zapostavljena u odnosu na brojne turističke centre Evrope, ušla nam je u srce neprimetno, svojom blagošću i stidljivom lepotom. Prelepa zdanja, besprekoran hotel “Bratislava”, divni restorani, neobična, ali zanimljiva i ukusna kuhinja… Kapućino sa cimetom, sunčane ulice, od kojih svaka ima neku svoju zanimljivost… Pogled sa tvrdjave na Dunav, u daljini Austrija i Češka… Napustili smo je sa nadom da ćemo se uskoro ponovo sresti.

Prag. Jedan od pet najlepših gradova Evrope. S pravom! Još da se nisu svaki čas smenjivali sunce i kiša, bio bi još lepši. Praški dvorac na Hradčanima, Katedrala Sv.Vita, Stara Kraljevska palata, Vladislavova Dvorana, Bazilika… >>>

BACK IN THE BUSINESS
Nastavio sam da maštam. Uprkos ‘ozbiljnijem’ životu koji se laktajući nameće, ostavljajući bezbrižnosti po strani, kao i rokovima koji se beizlazno isprečuju, uspeo sam da se otrgnem i barem na kratko, ponovo pobegnem, putem davne i samo na kratko doživljene ljubavi - Poljske. Brižljivo krojim fabulu, oslikavam karaktere budućih glumaca i neustrašivo izlazim na scenu.
Zaista magičnom doživljavam spontanost. Odišući neuhvatljivošću, mami me da joj se nadam, dečački radujem i često bezuspešno planiram. To je bar pola objašnjenja moje neorganizovanosti. Druga je lenjost, pomešana sa perfekcionizmom.
FAMILIAR FACES
U voz, u voz… srce mi lupa u ritmu klaparajućih šinskih pragova. Multinacionalna vagon ekipa je prilično druželjubiva za prekratiti truckanje, istina dok se ne naguta valijuma. I potom Budimpešta u osvit zore. Lepo je kada si ponovo kod kuće. A Tom (i ranije Adam) su ovaj lepi grad time za mene učinili. Zagrljaji i smeh dok se sunce rađa iznad parlamenta na Dunavu, a stomaci osmehuju čokoladno nadevenim palačinkama na više spratova.
… >>>

Evo mog izvjestaja sa putovanja po Rumuniji, od 24-28. maja 2007. ….. tzv. “Drakula tura“.Prvi utisak: pozitivno iznenadjena, nisam uopste ocekivala ovo od Rumunije! Put jeste naporan, 1800km autobusom, ali zaista sam puna utisaka!Ali ajmo redom :) Krenuli smo iz Beograda nesto prije 19h, preko Vrsca, presli granicu vrlo brzo, pomjerili satove sat vremena unaprijed. Stigli smo u TEMIŠVAR oko ponoci. U to doba grad je prazan - pa da, ljudi idu sjutra na posao, nije kao kod nas. Grad je predivan! Ima velike trgove, sve je poprilicno cisto i ocuvano. Ovdje cesma, ovdje kafic ususkan u cosak trga, ondje spomenik. Nigdje zapravo u Rumuniji nisam vidjela klupu na kojoj su urezani inicijali i slicne stvari. Temisvar je inace medju prvima dobio elektricno osvetljenje i tramvajski saobracaj, a takodje je i rodni grad naseg vodica :), ljubazne mlade djevojke koja je spremna odgovoriti na sva pitanja.
Nastavili smo put, prespavali poprilicno dobro, jer su rumunski putevi glatki pa se bus ne drmusa. Usput, prevoznik je “Vojvodina”, bus je nov i udoban, ima rucke i slicne stvari bas na pravim mjestima :) I DVD… >>>

SENSATION-al Trip to Praha
 
……Sensation – vodeći svetski dens event na zatvorenom. Zvuči pretenciozno? O, ne.

Upućena u koncept spektakla, bombastičnog osvetljenja, lasera, bimova i efekata, ulazim u Sazka Arenu – u zonu fenomena stvorenog pre sedam godina.
S tribina puca pogled na arenu punu tela obučenih u belo, na centralnu kružnu binu iznad koje je srebrno-bela pečurka, na plazme i lasere…Stajem na trenutak, niz kičmu struji, udahnem i krećem dole. Prolazim kroz masu, bez guranja jer oko svakog je dovoljno mesta. Kockice počinju da se sklapaju! Na šanku se piće kupuje za žetone, a ne za keš, čime smo pošteđeni banalnosti čekanja i vraćanja kusura. Pored šankova su i restorani! Ozvučenje je sjajno, kao i klimatizacija! Organizacija kakvu dotle niko od nas, sirotih clubbera, nije mogao ni da zamisli!
Počinje Guetta sa hit-paradom! Pionir french –housea, vidno raspoložen, ređa trekove čiji tiraž nije ispod 300 000. Komerc i nije baš moj izbor, ali, pošto sam muzičku… >>>

Eh, toliki sam put prevalila (makar meni 2000 kilometara u povratku + prethodna hiljadarka u polasku, pa još ako brojim i let Italija-Francuska i dodatnih 150 km do Luksemburga što se desilo između), a pečata u pasošu mislim da nemam više od dva. To vam je putovanje po zemljama Evropske unije :-)

SLIKA: Mapa puta: Luksemburg-Njemačka-Austrija-Slovenija-Hrvatska-Crna Gora (prati zelenu liniju)
A niko, ama baš niko se kad jednom uđe čovjek u EU, ne zanima više za vas dokle god ste u okvirima njenih granica.
Iz Crne Gore na 1000 km dugačkom putu prema Italiji, jedino me kontrolisahu na prelazima Crna Gora-Bosna i Hercegovina-Hrvatska-Slovenija i u povratku, na relaciji Shieren (Luksemburg)-Budva (tu padoh komirana, prije Podgorice) kontrola na istim mjestima, samo obrnutim redoslijedom.
JUTRO JE PAMETNIJE OD NOĆI
Vratila se Danuškica! Stigla sam 26. jula, u ranim jutarnjim časovima… negdje oko 3.30. Budva je spavala. Spavalo je kompletno naše Primorje, makar dio njega koji se vidi sa puta :-)
Samo… >>>