Malo kasnim sa pricom,ali opet vrijedi ispricati…

Radnja pocinje supljom,pijanskom pricom dva brata u nocnim satima u nekoj tamo diskoteci kada jednom pada na pamet ideja o odlasku u cuveni Monte Carlo na trku Formule 1.Naslusani prica od dva starija brata koji su na taj put krenula kada su bili nasih godina i nagledani vise puta snimljenog materijala koji su ostavili iza sebe pokrecemo temu o odlasku u tu malu drzavicu bogatasha.Naravno poslije te zimske noci u decembru ta prica se zaboravlja sve do nekih mjesec dana prije trke kada jedan od brace preko cuvenog MSN-a opet vraca temu u zivot….

Poslije duzeg dogovaranja,rezervisanja sobe u gradicu Diano Marina..nekih 45 min od Monte Carla(u daljem tekstu M.C) i nabavke GPS uredjaja sastajemo se u Trstu i kujemo plan putovanja.Ipak je to dugacak put,strana zemlja,gorivo,putarine pa se o troskovima i budzetu putovanja lagano dogovaramo uz domacu… >>>

Na sajam automobila u Ženevu smo krenuli iz Graca 12.3. u kasnu noć.Četiri studenta na privremenom boravku u Austriji su se na ovaj put,dugačak ravno 1000km,odlučila iz ljubavi prema automobilima,putovanjima i avanturi.
Nakon raznoraznih kombinovanja,računanja i pregledavanja raznoraznih sajtova po netu,odlučili smo se na put automobilom i nakon 10 časova u jutro u 8 stižemo u grad,središte UNESCO-a,Crvenog Krsta,Zenith-a,Ženevske konvencije itd. ,a za smještaj biramo studentski hostel.
Prvi dojmovi su uglavnom vezani za veličinu i ljepotu ženevskog jezera,te raskoš kuća pripadnika,za švicarske pojmove, srednje klase.To zaključujemo po tome što su te kuće smještene uz glavnu magistaralu,veoma prometnu i bučnu žilu kucavicu ovog grada.Po dolasku,parkiranju(1h/1 franak) te potvrdjivanju rezervacije,odlučujemo se da odmah idemo na sajam. Auto smo ostavili te se odlučujemo za gradski prevoz. Obzirom da smo išli sa kraja na kraj grada,mogli smo da se uvijerimo u ljepotu i sredjenost središta… >>>

U Split stižem trajaktom iz Ancone, sjajna scena: Sunce je tek izašlo a Split izgleda prelepo sa mora. U Italiji sam se rastao od voljene i prvi put u životu seo na trajakt pa je sve to doprinelo epskom osećaju koji u tom trenutku poredim sa onim koji su morali osećati svi oni emigranti u Novi Svet kada bi posle nekoliko dana putovanja neko uzviknuo „Amerika“. Dobro sad, nije da ja bežim iz nekakve bede u predele bezgraničnih mogućnosti već sam rađe tužan i vraćam se kući (a u Hrvatskoj se osećam k’o kod kuće ne zbog velikosrpskih hegemonskih pretenzija već jednostavno zbog samog osećaja) ali svaki početak novog poglavlja u životu nosi određenu emigrantsku notu (ne staje sve u kofer) i uzbuđenje zbog novog.
Tek bilo kako bilo, u Splitu me goste prijatelj, maltene brat, i njegova cura iz Zagreba. Pita brat jel sam jebo, pa onda pita jel sam tužan i konačno nazdravlja. Menjamo lokal kako bi još jednom nazdravili, zatim prelazim u lokal preko puta jer su stolice udobnije i naravno, nazdravljamo. U zlo doba… >>>

Po meni, reč moć je veoma diskutabilna reč.Moć kao pridev od glagola moći/ ja mogu, ti možeš…/Nije moć imati atomsku bombu ili najviše stanovništva na svetu, a gladovati. Nije moć ni biti jak fizički i širiti strah.Nije moć voziti tatin džip ili oterati nekog…nije moć biti diktator niti samo nositi poznato prezime.

Zapravo, ja sam mišljenja da moć ima i boju i miris i ukus, ima brzinu i ležernost i udobnost. I da se najbolje ogleda u auto-industriji.Pre svega, grad koji svojim prizorom odaje veliku moć, domaćin je jednom od najpopularnijih sajmova na svetu-sajmu automobila u Frankfurtu.

Od Beograda do Frankfurta oko 1500km, kolima oko 14ak sati u zavisnosti od pauze. U… >>>

Kao da reputacija koju ima nije bila dovoljna, ovogodišnja proslava je na svim medijima najavljena kao “jedinstveni spektakl koji ne smete propustiti”. A mi, kao da nismo već danima planirali da vikend provedemo posvećeni isključivo proslavi ovog praznika, uputili smo se laganim koracima ka centru. Pomenuti spektakl, koji je kasnije proglašen za najveću proslavu St.Patrick`s day - a u Londonu do sada, priređen je na tri atraktivne lokacije u gradu uz brdo festivalskih atrakcija koje smo redom posetili.

Tako je naša grupica prvo naišla na performanse uličnih zabavljača koji su opšte raspoloženje pojačali cirkuskom atmosferom. Ubrzo smo se suočili i sa, po dobrom glasu, nezaobilaznim festivalima tradicionalne hrane i pića da bismo skoro do početka parade pažnju usmerili na zajednički koncert trenutno najomiljenijih bendova u Irskoj.
… >>>

Vizija i misija nisu šala.
Naročito kada za to imate ukupno 15 minuta, u ad hoc VRLO multinacionalnom timu koji, i to treba da bude rečeno, vidite prvi put u životu.
KO sam ja, ko si ti. Po čemu smo različiti i jedinstveni, šta nam je zajedničko, odakle dolazimo, koji su nam LOM ciljevi…e, cool.
E …a sad sve to NACRTAJTE.
Nema reči, nema brojeva.

Kao što rekoh - 15 minuta za upoznavanje, sporazumevanje, crtanje i kačenje prospekta na zid.
Aha, da, i odaberite ime za svoj tim :) I ne zaboravite - war-cry!!
Naravno, ako može (a može jer mora) napravite svoj VOTING STICK. Odmah, sve u 15 minuta. Nema veez što je Generalna skupština tek poslednjeg dana…
O bože, moj je ličio na neku raspojasanu morsku zvezdu :) Posle je Joseph napravio lepši, sa šarenim balonima, a moj sam zabola u saksiju sa veštačkim svećem u sobi…. >>>

Ove subote je održano Vodičko prelo u selu Vodice u Opštini Smederevska Palanka. Znatiželjan kakav sam, imajući u vidu da je vreme bilo lepo a ja oran za zabavu, posetio sam ovu kulturno-zabavnu manifestaciju koja je u Vodicama postala već tradicionalna.

Mesto dešavanja je dvorište Osnovne škole u Vodicama i prostorije same škole.
Predivno veče, puno ljudi, ljubazni domaćini - pun pogodak za dobru zabavu.
Sreo sam i više prijatelja iz Palanke koji su sa sličnim motivima došli na ovo poselo a bilo je ljudi iz drugih gradova i sela.
Zabavni program je bio dobar a i prateći sadržaji. Domaćini su se držali programa koji su najavili. Izložbe (izložba domaće radinosti, izložba slika, izložba cevća) su bila simpatične sa specifičnom notom koju nosi sve ono što se radi iz ljubavi i uvažavanja gostiju. Etno zbirka je bila izuzetno iskustvo za podsećanje na to kako se živelo na selu nekada.
Pošto slike govore bolje napravio sam i album koji je dostupan preko linka…. >>>

Zašto kažem tranzit?
Zato sam od cele Švedske videla, pored onoga iz aviona, svega jedan Nills Ericcson terminal,
jedno ili dva jezera, jedno ostrvo (Maarstrand), sv eukupno tri taksija, tuce oblaka i mnogo ljudi koji - i nisu bili Šveđani.
Junior Chamber International EUROPIAN ACADEMY okupila 35 zemalja (od Sirije na sever) u preko 70 učesnika, što trenera što polaznika Akademije za Liderstvo.
Ništa nametljivo, naprotiv. Ušuškani hotel u Kungalvu pored Geteborga, jezerce, sunašce, suncobrančići…e pa ništa od toga ja videla nisam.
Evo slike, ipak.
Ono što je impresivno su razmere - ništa megalomanski kao USA ali ništa ni onako socrealistički kao novobeogradski blokovi.
Nešto između, fino, počev od aerodroma Landveter pa nadalje.
I kamere. Hight ech zemlja ima kamere i u taksi vozilima! A taksi voze i žene, i to iz UK :-)
Na pitanje mojih prijatelja iz Brisela - mora da ste imali problema?
(Ja sam, naravno, ćutala sećajući se mučkih ubistava taksista po Beogradu i odluke koja nikako da… >>>

SENSATION-al Trip to Praha
 
……Sensation – vodeći svetski dens event na zatvorenom. Zvuči pretenciozno? O, ne.

Upućena u koncept spektakla, bombastičnog osvetljenja, lasera, bimova i efekata, ulazim u Sazka Arenu – u zonu fenomena stvorenog pre sedam godina.
S tribina puca pogled na arenu punu tela obučenih u belo, na centralnu kružnu binu iznad koje je srebrno-bela pečurka, na plazme i lasere…Stajem na trenutak, niz kičmu struji, udahnem i krećem dole. Prolazim kroz masu, bez guranja jer oko svakog je dovoljno mesta. Kockice počinju da se sklapaju! Na šanku se piće kupuje za žetone, a ne za keš, čime smo pošteđeni banalnosti čekanja i vraćanja kusura. Pored šankova su i restorani! Ozvučenje je sjajno, kao i klimatizacija! Organizacija kakvu dotle niko od nas, sirotih clubbera, nije mogao ni da zamisli!
Počinje Guetta sa hit-paradom! Pionir french –housea, vidno raspoložen, ređa trekove čiji tiraž nije ispod 300 000. Komerc i nije baš moj izbor, ali, pošto sam muzičku… >>>

Festival: Green fest
Mesto: Inđija
Broj ljudi: 80.000+
Ulaznica: 2.800 dinara
Prevozno sredstvo: Automobil
Pivo: 100 dinara
Parking: 500 dinara
Naplatna rampa: 2×200 dinara
Polazak: 17h
Dolazak: 05h
Opšti utisak: Shit happens!
Kako se priblžavao dan kada je najveći bend na svetu dolazio u Srbiju sve više sam bio skeptičan i sve mi se manje išlo u Inđiju. Organizatori (egzit + ješić = prevara) su pustili dodatni kontigent ulaznica i proširili kapacitet, pa su se ulaznice mogle kupiti bukvalno pred samim ulazom. I nije meni krivo što su ljudi dobili šansu da dođu na koncert, već što su ono lagali na početku pričama da će na koncertu biti „samo“ 50 hiljada.. Naravno svoju alavost su pokazali brzo, a to su osetili i svi prisutni. Do poslednjeg minuta nismo znali kako ćemo da idemo na koncert, a razmišljali smo o vozu ili automobilu.
Novinar b92 se direktno uključio u vestima (oko 16.20h) i objavio da je kiša počela (on je bio skroz mokar), pa smo mislili da je… >>>