Evo i mene sa velikim zakašnjenjem, ispunjavam obećanje i pišem o ovogodišnjem uranku u Prolom Banji i Đavoljoj Varoši.

Ove godine smo išli u proširenom sastavu, nas 14-oro. Neki su uplatili samo 3-dnevni prvomajski aranžman, a moja porodica je rešila da ostane 7 dana. I nismo se pokajali! Ali, idemo redom.

Stigli smo 30. uveče u hotel i odmah se raštrkali po sobama. Hotel je u međuvremenu renovirao jedan objekat, pa sam se baš prijatno iznenadila: sobe su udobne, sve sa LCD televizorima, mini bar… Potpuno drugačija slika od prethodne godine!

Mi smo uzeli trokrevetnu sobu, ali ima i jednokrevetnih i dvokrevetnih.

U restoranu se uveče nismo puno zadržavali, jer smo znali da treba poraniti ujutru u Đavolju Varoš. Samo smo na brzinu večerali (čitaj: navraćali se 2-3 puta na švedski sto), skoknuli do bazena na pola sata plivanja i pravac spavanje.

Ujutru nas je dočekao Slaviša, dečko koji je od ove godine zadužen za organizaciju izleta i sličnih dešavanja u banji. Pošli smo Niš Ekspresovim autobusom, kome su se pokvarila vrata, pa ih je nečim vezao! I dok su pojedini putnici-aranžmanci gunđali, a siroti Slaviša crveneo i bledeo kao da je to njegova krivica, mi se nismo dali pokolebati - dan je bio bistar i sunčan, a mi smo krenuli u Đavolju Varoš! I ne dam nikome da mi to pokvari.

U Đavoljoj Varoši već 7-8 autobusa na parkingu - nekoliko grupa iz Prolom Banje, ostalo iz svih krajeva zemlje, samo stižu. Krenusmo uz dobro poznatu putanju lokaliteta, sa desne strane, pored restorana, dimi se roštilj, miriše… OK, sačekaćemo i taj trenutak.

Krenusmo sa Slavišom prema figurama, on nam sve vreme priča o nastanku lokaliteta, istoriji kraja… Mi to već gotovo sve znamo, jer smo bili prošle godine, ali nam je rekao i dosta novih zanimljivih detalja, kao što je podatak da su Sasi, koji su ovde u srednjem veku rudarili i čija su okna pronađena i u Đavoljoj Varoši, takođe bili prisutni i u predelu oko Lukovske Banje, gde i sada ima njihovih potomaka, čak postoji i selo čiji stanovnici svi znaju svoje sasko poreklo i svi su riđi! Ovaj kraj je bio poznat i u neolitsko doba, pa ljudi iz ove iste kompanije koja poseduje Prolom i Lukovsku Banju (i staraoci su Đavolje Varoši), uređuju nalazište Pločnik, na ulazu u Kuršumliju, staro 7500 godina, gde su postojale prve topionice bakra na Balkanu! Planirano je da, osim muzeja, bude i nekoliko autentičnih kuća pokrivenih trskom, sa zanatlijama iz tog doba.

Evo i čuvenog Crvenog vrela, čija se jako mineralizovana voda sliva po okolnom platou, praveći neverovatan pejsaž.

Figure Đavolje Varoši iznova oduzimaju dah. Vodič priča o nastanku, legendama, a ja samo gledam u ove monumentalne oblike. Ostaviću i vas da uživate u fotkama.

Vratismo se sa obilaska, gladni i zadovoljni. Ispred restorana, pored reke, postavljen švedski sto sa raznim đakonijama: pite, pogače, toplički kajmak i sir, kačamak, kobasice i slaninica reš sa roštilja, i naravno pečenje, pečenje, pečenje…

Prozujasmo malo po suvenirnici, a u međuvremenu dođoše muzikanti - kao iz “Ko to tamo peva”! Saksofon, klarinet, harmonika i one male udaraljke, čijeg naziva ne mogu da se setim. Nasta opštenarodno veselje!

Krenusmo nazad autobusom (niko od nas nije hteo da ide svojim kolima do Đavolje Varoši, kad je prevoz već obezbeđen, a i ne bismo mogli da pijemo Prolom pivo i rakiju od domaće divlje kruške), a žena pored mene priča sve u šesnaest kako je koristila Aqua Detox u velnes centru i kako joj je sve bilo neprijatno od “blatnjave” vode nakon tretmana. Reših i ja to da isprobam, ko velim, pušač sam, pa daj da malo izbacim toksine. Ipak, onoliko toksina očekivala nisam-strašno! Posle toga sam u toku boravka odradila još 2 tretmana i svaki put je voda bila sve bistrija.

Pored prvomajskog paketa koji traje 3 dana, mi smo produžili još 4, jer smo rešili da se onako ljudski odmorimo. U okviru paketa smo imali i velnes kao i prošle godine, pa smo se od mile volje izležavali po đakuzi kadama i bazenima, toplim klupama. Koristili smo i saunu, bisernu kadu, masažu esencijalnim uljem, a ja sam doplatila i blatnu terapiju duž kičme (250 dinara, smešno), ultrazvuk i laser, jer me kičma zbog dugog sedenja na poslu stalno boli. Moram da vam kažem da su sve terapije odlične, ali blato je nešto posebno! Tako opušta mišiće, prija, a mene čak i gotovo uspava - fenomenalno!

Iskoristili smo maksimalno ovih 7 dana: 2 puta bili u Etno krčmi (gosti hotela doplate da zamene ručak u restoranu ručkom tamo) i gostili se pitom “rednicom” i pečenjem u zemljanim posudama ispod sača, šetali do crkve Lazarice, bili u ribnjaku koji osim restorana ima i mini zoološki vrt: paunove, labudove, divlje svinje, srne, zečeve… za naše dete celodnevna zabava!

Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću ići u banju na odmor, smejala bih mu se u lice. Međutim, tek kad iskusite ovako nešto, shvatite da je neophodno bar par puta godišnje na 2-3 dana (ako nije moguće više) da čovek napuni baterije. A to na moru, gde navijam sat da uhvatim “zdravo” sunce i jurim po ceo dan soba-plaža-tuširanje-plaža…. nije moguće. Ovde vreme teče drugačije, bez svakodnevnih stresova na koje smo navikli, a opet imate uvek čime da ispunite dan: bilo da koristite tretmane, šetate, idete na izlete ili uživate u velnesu. I još nešto, nikad na odmoru nisamo ovoliko knjiga pročitala - a kad su mi nestale, dečko sa početka priče - Slaviša, mi je preporučio hotelsku biblioteku, a u njoj preko 100 najnovijih romana! Za mene, ovo je odmor u pravom smislu reči!