Znatiželja, utisak posle gledanja filma “Misija” i decembarske vrućine u Buenos Airesu pokrenula me je da se uputim ka tromeđi Argentine, Brazila i Paragvaja. Na mesto gde se brazilska kontinentalna ploča survava u argentinsku stepu prelivajući vodene tokove u prelepe vodopade Iguazu.

Iako postoje redovne avio linije, mnogo je uzbudljivije putovati autobusima sa preklapajućim sedištima, slično kušet kolima u vozovima. Karta košta oko 30 dolara (tri puta jeftinije od aviona).

Put vodi preko argentinske Mesopotamije, provincija Entre Rios i Korientes. Preko močvara, tunela ispod jezera, prirodnih rezervata.

Argentinska provincija Misiones ima oko milion stanovnika. Glavni grad je Posadas. Ime regije ostalo je kao svedočanstvo neobične i brutalne istorije, sukoba autohtonog stanovništva i nemilosrdnih belih kolonizatora.

Pre dolaska konkvistadora, početkom XVI veka, područje je naseljavalo mnogobrojno pleme Guarani. Plemenske zajednice živele su od lova, ribolova i skupljanja plodova. Neutoljiva žeđ osvajača za bogatstvom i porobljavanjem uslovila je da pleme bude skoro u potpunosti istrebljeno.

U XVII veku jezuitski sveštenici stižu na ovo podneblje. Okupljaju preostalo autohtono stanovništvo u misije koje su funkcionisale kao nezavisne ekonomske jedinice. Uspostavljenje misija pokazalo se kao presudno za opstajanje Guarani naroda. Misije su se uspešno širile, populacija se stabilizovala. Guarani su ovladali ratarstvom. Prihvatili su monogamiju i odbacili incest koji je kod njih bio rasprostranjen.

Uticaj je bio obostran. Čak su se i verske službe održavale na Guarani jeziku. Usred džungle, od terakote, napravljena je i najveća crkva na južnoj hemisferi.

Sveštenici su od domorodaca prihvatili običaj konzumiranja napitka “mate”, veoma sličnog zelenom čaju. Sada je mate najpopularnije društveno piće Juzne Amerike. Jezuiti su uspeli da kultivišu proizvodnju ove biljke koja i danas provinciji donosi popriličan profit.
Nažalost, prosperitet misija izazvao je zavist okolnih veleposednika i pojedinih crkvenih redova. Uz prećutnu saglasnost Vatikana, misije su uništene. Jezuitski sveštenici su pobijeni ili proterani, a preostali Guarani su porobljeni ili izbegli dublje u džungle.
Ipak, napor Jezuita da u beskrajnoj surovoj istoriji kolonizacije Novog sveta, spasu Guarani narod, predstavlja redak svetao primer humanosti. Danas Guarani predstavljaju dobar deo populacije Paragvaja, a njihov jezik je, uz španski, i zvaničan jezik u ovoj državi.

Mali kurs Guarni jezika (pisano po Vuku tj kako izgovaramo):
M’Ba Eića Pa, mita knja, žehetu u (duboko u).
U slobodnom prevodu, doduše bez glagola:
Zdravo, mlada ženo, poljubac pored reke.
(Nikad se ne zna, a osmeh je zagarantovan.)

Ostaci misija mogu se videti širom regije. Posebno se ističe ona u San Ignasiu. Obilazak u pratnji vodiča je veoma zanimljiv. Moj vodič se prezivao Korać. Rekao mi je da su njegovi preci iz Srbije, preko Brazila stigli na ove prostore početkom XX veka. Kada je čuo našu konverzaciju u razgovor se uključio i lokalni taksista sa par sočnih srpskih psovki. Naravno bez loše namere. Bio je kao pripadnik argentinskog kontingenta plavih šlemova u Banjaluci. I eto slučajno poznanstvo se zalilo Kilmesom, izuzetnim domaćim pivom. Uostalom zastava ove regije je identična srpskoj trobojci.

Smeštaj se u San Ignasiu i širom provincije može naći veoma povoljno. Za bungalov sa sve stablom banana u bašti platio sam 15 dolara.

Ipak, pravi utisak je boravak u selvasima, kišnim šumama ispresecanim vodenim tokovima i puteljcima utabane crvene zemlje. Zemlja je karakteristične boje, kao posledica velike količine minerala gvožđa u tlu.

Mirisi i zvuci fasciniraju. Kada već pominjem mirise, miris turiste u džungli je spektakularna mešavina znoja, vlage, autana, kreme za sunce. Neodoljivo za pijavice … raznorazne.

A i groznica ima raznoraznih pa treba slediti uputstva lokalnih vlasti.

Skitnja selvasima postane zamorna pa čovek poželi da se odmori. Naišao sam na kristalno čist izvor usred proplanka. Bio je tu neki lokalac pa sam ga za svaki slučaj priupitao:

“Hay las pirañas?” (Ima li pirana?)

“No, no hay ” (Ne nema)

“Hay los caimanes?” (Ima li kajmana?)

“No, no hay ” (Ne nema)

.. i tako opušten skinem patike i potopim otekla stopala u izvor .. i uživam.

.. i gleda me lokalac i posle par minuta kaže:

“Pero tiene mucho cocodrilos” (ali ima mnogo krokodila)

… dal stvarno ima krokodila i da li se lokalac šalio, uopšte nisam želeo da proveravam, a i nikad mi više nisu na pamet pale slične gluposti.

Nedaleko od tromeđe Argentine, Brazila i Paragvaja nalazi se jedno od čuda prirode, veličanstveni vodopadi Iguazu. Ma koliko mislim da bih mogao da pišem o njima jednostavno teško nalazim reči. Fotografije mnogo više dočaravaju.

Samo par turističkih informacija. Najbliže mesto je Puerto Igauzu sa argentinske i Foz do Igauzu sa brazilske strane.

Preporučujem da se po jedan ceo dan iskoristi za obilazak sa svake strane.

Za Brazil je potrebna viza ali se može u roku od 24h izvaditi u konzulatu u Puerto Iguazu (oko 30 dolara i jedna fotografija za ličnu kartu). Obratiti pažnju na radno vreme brazilskog konzulata koje je najblaže rečeno veoma opušteno. Mada, u Brazil se može i bez vize tj niko mi nije tražio pasoš, ali propisi su propisi.

Na brazilskoj strani vodopada je i heliodrom. Neprocenjivo iskustvo je častiti se jednom ovakvom turom iznad vodopada (oko 30 dolara).

Nedaleko od čuda prirode nalazi se i čudo tehnologije, najveća hidroelektrana na svetu, Itaipu (tj bila je najveća dok Kinezi nisu napravili veću). Nalazi se na reci Parana, napravljena kao zajednički poduhvat Paragvaja i Brazila.

I povratak ka Buenos Airesu je bio jedinstven. U autobusu sa euforičnim navijačima iz Rosarija koji su iščekivali pobedu za osvajanje argentinskog fudbalskog prvenstva. Nema odbijanja ponuđenog (groznog) pića, da ih slučajno ne izmalerišem (”mala racha”").
I sa stanice do stana, sa crvenim blatom na patikama.

Zbunjen utiscima dugo sedim na terasi.

Upalim TV,

glavna vest: Newell’s Old Boys iz Rosaria osvojio prvenstvo,

sporedna vest: navijači Veleza koji je izgubio prvenstvo linčuju predsednika kluba
… ali Argentina i fudbal, to je već druga tema.