Ima li lepšeg grada od tog? Oči mi mozda lepši jesu našle, ali srce nije. Brus. Grad koji se nalazi 80 km južno od Kruševca, prostire se izmedju dve reke, Rasine I Graševke. Njih dve kao da ga spokojno čuvaju, žuboreci I ulivajući su u jedno, tu na tom mestu gde se ulazi u srce tog malog grada. On je kao nežna i diskretna žena, koja ne pokazuje svoje atribute, ali čiju toplinu i punoću osetite kada pogledate malo bolje u njene oči, dušu. Tek kada je zaista vidite, kada poželite iskreno da je upoznate, primećujete užagrenost na usnama, mekoću bedara i nežnu kožu na rukama i licu .

Tako i Brus…ako samo prodjete kroz njega, žureći nekud svojim poslom, nećete primetiti…nećete videti dušu koja titra na njegovim ulicama…toplinu koja zrači iz njegovog asfalta i neku neopisivu radost od samog boravka u tom malenom gradu koji pleni svojom toplinom.

Osvojio me je još pri mojoj prvoj poseti tom gradu. Dolazeci iz pravca Beograda, sa leve strane, odmah kraj srca, iznice bela crkva, koja kao obelezje tog grada stoji na samom pocetku glavne ulice podsticuci na radost pri samom pogledu na nju. Ako nastavite pravo, od crkve, proćićete glavnom ulicom, koja je sa obe strane opasana brojnim kafićima, u kojim je živo posebno ujutru, i uveče kada počinje noćni život u tom malom gradu. Prolazeći tom ulicom, izmedju tih brojnih kafića, uvek ćete čuti veseli žagor koji vas nekako greje i raduje.Ta glavna ulica ima posebnu draž. Tu uvek mozete sresti neko drago lice, nasmejanu omladinu, radosnu decu. Ta glavna ulica, posebni pleni naveče, kada se zatvara sa obe strane i pretvara se u korzo. Sećam se, kada sam prvi put šetala tim korzoom, u pratnji svoje sestre, posle prvog kruga, započinjući drugi, upitala sam je : A, je l nije glupo da idemo ovako u krug? Ona se slatko nasmejala. Mi, koji nismo naviknuti, na te lepe, vec zaboravljene običaje, nismo ni svesni da eto, u tom gradu postoji nesto tako, meni jako simpaticno. Još ako nekoga poznajete, ne morate se uopšte dogovarati da se vidite, tu ćete ga sigurno sresti. Koliko je mladih samo tuda prolazilo u nadi da ce videti bas onog koga traze, koga mozda vole. Bezbroj pogleda se tu susretalo i mimoilazilo. Ali, ono sto je najlepše možda, jeste, što ako slučajno u ovom krugu propustite pogled, u narednom sigurno necete.

Ono sto takodje volim kod Brusa jeste sto je opasan zelenilom. Gde god se okrenete, pogled vam može uhvatiti neko brdašce ili planinu. Nije ni čudo jer na samo 30 km od Brusa je najlepša srpska planina, Kopaonik, cije se visoravni mogu primetiti iz grada. Pa, tako, leti Kopaonik šalje svežinu niz svoje padine dodirujući njome i obode ovog grada…a zimi ga mami svojom studenom lepotom i mirom. Brus, kao produžena ruka Kopaonika, miluje svakog ko se prolazeći kroz njega uputi ka ovoj lepoj i gorostasnoj planini.

Verujem da je dosta vas prošlo kroz Brus, na putu za Kopaonik…ali, sledeći put, zastanite malo…setite se mojih reči…i već na uglu ćete osetiti neki osmeh, neki treptaj koji vas poziva da malo ostanete u njemu, pa makar da popijte kafu sa prijateljima, jer Brus to vama sigurno jeste.