Ne, to nije Balkan
Putniče, za početak moraš znati da u taj grad svi vole da odu. Čak mislim da će i Bog ove godine svoj odmor potrošiti baš tamo, jer sam ga ranijih godina viđao (neću da kažem u kom arondismanu) i uvek zaboravljao da ga uslikam mobilnim.
Pariz nije samo grad Francuza, to je ogramna luka za ljude iz celog sveta. Pariz nema jedinstven duh, već je to prava fuzija na hiljade karaktera kako ljudi tako i arhitektoktonskih organizama koji žive u tom gradu. Šetajući Parizom udisaćeš različitosti oko sebe. I čudićeš se kako je čitav svet različitosti nekako strpan, na volšeban način umuvan u prepoznatljivih 5 slova – Pariz.
Još kad budeš video da se tamo pije isključivo flaširana voda, shvatićeš da nisi na Balkanu.
Snažan osaćaj će te voziti
Tog ’’nasmejanog džina’’ obišao sam više puta i svaki put sam imao odlične vodiče, od kojih bi ponajviše okrivio svog brata – pariskog studenta. U jednom trenutku bili smo u ubrzanim ulicama koje ljudi lako… >>>

 
Zima nije “moje ” godišnje doba.
Ne volim hladnoću , sneg, sivilo i zamagljene prozore, juriš iz kola u toplu prostoriju, pratiš vremensku prognozu, pa da li su dobre zimske gume, pa dal imaš antifriz, pa da li je klizavo..pa još džemperi, šalovi, kape, rukavice, kad kreneš da se oblačiš , a i , skidaš nikad kraja!
Samim tim, ni ne putuje mi se.
Ipak, predlog društva da se Nova godina proslavi u Budimpešti , nije tako loše zvučalo.

Prvo, blizu je Beogradu. Stigne se za čas, naravno ako ne računaš neko čekanje na granici.
Zapravo, kao što naslov kaže blizu a daleko, jer nam trebaju vize..I pazite , oni još imaju forinte!
Drugo, povoljno, da ne kažem jeftino , recimo četiri noćenja , 5 dana sa doručkom u hotelu sa 4 evropske zvezdice, odličan , topao, čist i relativno blizu centra oko 200 eura…. >>>

Ko je citao moje prethodne tekstove,seca se avantura sa “gospodinom” iz naslova price-Yugom. Prosli smo zajedno pola bivse Jugoslavije-Dubrovnik,Crnu Goru,Bosnu,cak i Albaniju,a o Srbiji,uzoj i siroj i da ne govorim…I nikad se nije desilo nista “nepredvidjeno”.Medjutim,kao sto i naslov rece-i to se moralo desiti…jednom barem,da Yugo ipak “opravda” ono sto vecina populacije misli o njemu-da je nepouzdan,spor,sklon kvarovima,nesiguran-jednom recju-KRS! :)
No,bilo kao bilo…20.januar je velika slava u nas Srba-Sveti Jovan.Vec nekoliko godina unazad,odlazim u Brcko kod prijatelja,koji slave Svetog Jovana.Ranije,ti su se odlasci svodili na visesatno klackanje autobusima “Laser-Brcko”(o udobnosti i kvalitetu putovanja sa njima mogao bi se napisati poseban tekst),ali poslednjih dve,tri godine,putujem svojim autom,kakav kod da je! :)
Do Brckog se moze stici na nekoliko nacina.Prvo-autoputem do Sremske Mitrovice,pa preko Kuzmina,Sremske Race(gde,kao,prelazite nekakvu granicu:),pa dalje preko Bijeljine do Brckog.Drugi nacin je rezervisan za one koji zele da ustede na putarini,pa vas put vodi preko Obrenovca,Sapca,Pavlovica… >>>

Avion kojim odlazim iz Rusije mirno klizi kroz oblake kojih je ovih dana bilo u izobilju. Ponovo oko sebe čujem srpski jezik, putnici dremaju, pijuckaju kafu i sokove. Sve je ponovo uredno, čisto i civilizovano. Pre samo nekoliko dana bili smo u šatoru oko kojeg su iz sve snage zujali komarci u nameru da nas pojedu. I to ne bilo kakvi komarci, već ih je bilo raznih fela, od onih malih, maleckih, čiji se ubod i ne oseti ali posle svrbi do neba do velikih, dobroćudnih, čiji se ubod oseti tek kada završi sisanje krvi, i koji odmah svrbe… I jedni i drugi su neosetljivi na sredstva za teranje insekata, verovatno su ona napravljena za neke civilizovane, gradske komarce. Imali smo na našem putu i obade, velike muve koje ubadaju po rukama i nogama čim se zaustavimo, na nekim mestima smo morali satima da hodamo da nas ne bi ujedali. Sa nekima smo se emotivno vezali, pratili su nas satima tako da smo več počeli da ih raspoznajemo po obliku njihovih obadskih lica, i nadevali smo im imena… Ljena, Olja, Cana, Mica… Razmišljam, kako je sve počelo?
Prošle godine, u oktobru mesecu gledajući televiziju video sam ruske predele, zelene, široke, zaključio da bi bilo… >>>

Došao je najzad i taj dan. Posle višemesečnih priprema, dogovora i uklapanja godišnjeg odmora sa kolegama iz firme konačno sam stavio bisage na bicikl, spakovao šator i vreću i otisnuo se u avanturu koja se zove BICIKLOM NA MORE (ali… preko istočne Srbije!). Prema okvirnom planu trebalo je da pređemo oko 1000 kilometara sporednih, makadamskih, šumskih i planinskih puteva da bismo negde oko 10. avgusta stigli do Ulcinja.
Ekipa:
Vlada – idejni vođa puta. Osmislio je ovogodišnju turu, ima mnogo hiljada kilometara u točkovima svoga bicikla. Da ga nismo usporavali nepotrebnim pauzama radi spavanja i jela, stigao bi već uveče do mora. Na turama ne koristi hranu.
Uglješa - momak koji sve puteve prelazi sa biciklom marke „Unis” , sa tankim gumama, i koji ne može da se ne popne na svaki kamen, stenu ili planinu koja mu dođe u vidno polje. Nekoliko puta smo bili na granici da mu vežemo noge ne bi li se pridržavao rute. Voli velike sendviče, eurokremove i uopšte svaku vrstu hrane koju izvlači iz najneočekivanijih mesta: rezervne gume, zadnjeg džepa…
Miloš - oprezan, odmeren, nezaustavljiv. Voli da vodi računa o higijeni odeće tako da svaki, čak i… >>>

Dragi moji ljudi, tri dana već razmišljam kako ću napisati ovo pismo. Puna sam utisaka. I pozitivnih i negativnih… u medjuvremenu je ponovo počela škola, ja sam prehladjena već nekoliko dana i sve to zajedno nije baš inspirativno…
Probaću nekako da hronološki ispričam ovo prilično neverovatno iskustvo. Na početku samo da vam kažem da mi je drago da sam bila, iako su mi se vratile neke scene iz socijalističkog odrastanja u Jugoslaviji, iracionalni (ponekad i racionalni) strah u ljudima od neobjašnjivih sila vlade, policije, tajne policije, svega što nosi uniformu, pa svega što ne nosi uniformu… Užas!!!
Ok, od samog početka. Krenula sam u avanturu autobusom. Nisam htela da plaćam taxi do aerodroma, razmišljala sam da ovde živim (Kostarika je moj (privremeni) dom :-) ) i da je vreme da se naviknem da se krećem lokalnim prevozom po okolini. Stigla u San Jose, uhvatila bus na kojem je pisalo medjunarodni aerodrom i posle 20 minuta vožnje se našla na drugom medjunarodnom aerodromu (!?!) za koji niko od nas nije ni znao da postoji. I, pretpostavljate, uzela taxi da me preveze od jednog do drugog aerodroma jer više nije bilo vremena, bojala sam se da ću… >>>

Iza ovog romanticnog naziva krije se tipicno tropsko ostrvo, istocno i nedaleko od Madagaskara, sirine 65 km., i povrsine 180 kvadratnih km. Sastoji se od glavnog dela i nekoliko manjih. Zove se jos Nosy Mbavy, sto bi prevodu znacilo “devojacko ostrvo”. Administrativni centar, ako se to uopste tako moze nazvati, je Ambodifotatra (udaljen oko 12 km. na sever od aerodroma, koji se nalazi na krajnjem jugu). Iskreno, taj centar, ne lici ni na sta.

Dolazak na ostvo je najjednostavniji avionom, iz Antananariva. Leti se malo manje od sata i to Air Madagaskarom. Cena je oko 300 EUR, povratna. Drugi nacin je doci kolima do mesta Toamasina i preci na ostrvo brodom. Ovaj nacin, iako jeftiniji, je vrlo nezgodan, jer je put do Toamasina naporan i gubi se mnogo vremena.

… >>>

Kada se spomenu Karibi, Bahami ili Bermudi, verovatno je prva asocijacija da su to tropska egzotična ostrva, sva satkana od uživanja i provoda ljudi sa dubokim džepom. To je sigurno tačno, ali samo delimično.
Već ovlašan pogled prilikom vožnje kroz Antigvu brzo će pokazati velike kontraste koji oslikavaju bogatstvo i raskoš lepote prirode, ali i svu sirotinju koja je karakteristična za zemlje tzv. trećeg sveta.

Na ovom ostrvu, koga meštani zovu “Antigua land of sea and sun” - zemlja mora i sunca, što, uz broj, piše i na registarskim tablicama vozila, priroda se zaista poigrala u punom značenju te reči. Ostrvo bi se moglo nazvati i mnogim drugim imenima. Jedno od tih moglo bi biti i “ostrvo zaliva”, jer ih ima 25 uslovno većih, ali i blizu 150 manjih. I njega, kao sva veća karipska ostrva, zapljuskuju vode Atlantskog okeana i Karipskog mora. Brojni žalovi i plaže satkani su od najfinijeg peska, koga su morski talasi hiljadama godina unazad brusili do najsitnijih komada, pod nogama se ugiba kao da hodate po nekom finom… >>>

Jugoistocno od africkog kontinenta, na oko 400 km. preko puta Mozambika, nalazi se cetvrto po velicini ostrvo na svetu – Madagaskar. Okruzuje ga Indijski okean, a sa zapadne strane od Afrike deli mozambicki kanal. Duzine je 1580 km., sirine 570 km., povrsine 587.040 kvadratnih kilometara, dok je obala duzine 4.828 km. Najvisi vrh je Maromokotro, u severnom masivu Tsaratanana (2.876 mnv.). Geografske koordinate su 20.00 S/47.00 E.
Madgaskar vecinu ljudi asocira na nesto kao “raj na zemlji”. To medjutim nije bas tako. Madagaskar je oznacen kao “high risk” regija, zbog mnogih bolesti, tako da je boravak na njemu uvek skopcan sa rizikom od dobijanja istih. Opasnost od malarije je na celom ostrvu a narocito u priobalju. Svuda je prisutan aids, kao i raznorazne bolesti koje se dobijaju zbog prljavstine, koja je ovde nemerljivih razmera. S druge strane ako se preduzmu razumne mere predostroznosti, Madagaskar zaista postaje “raj na zemlji” i moze se doziveti nesto sto nigde drugde na svetu nema. Za sve ljubitelje zivotinja… >>>