“Idem i sad ko bez svijesti,
s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…”
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.
Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
Neće vam biti čudni lijanderi, pomorandže, ruzmarin, agave, mačke po kamenim stepenicama, jer sve to možete videti u bilo kom primorskom gradiću.
Biće vam specifičan miris, vetar, govor, more jedne jedinstvene boje..a meni i jedna suza u oku..nakon toliko godina.
“Kako je dobro videti te opet , staviti ruke na tvoja ramena”.
Preko Trebinja , predivnog grada sa veoma toplim, srdačnim ljudima, kao u spoju mediterana i orijenta, sa srcem Dučića do Cavtata.
Na krajnjem jugu hrvatske obale u brdovitim Konavlima čekao me je Civitas vetus – Cavtat/ ili Epidaurus/. Prostire se na dva poluostrva, okupan suncem a prepun borove šumice, sa ne baš nekom plažom, ali dugim divnim šetalištem uz more. Nekako aristokratski. Zovu ga Sent Trope.
Plaže su stene ili kamenje, ili betonirana gradska plaža. Plaže se ne naplaćuju. Plaćaju se ležaljke i suncobran ako želite. Zajedno 7 kuna.
Konavala.Tako se zove planinski venac oko Cavtata. Pa je i vino sa Konavla. Narodna nošnja. Pesme. Sir i pršuta.
Cavtat nije mesto ludih noćnih provoda niti burnih letnjih zabava.Nudi sportove na vodi, par kafića na rivi ( najlepše mi je što se kafa pije isključivo u kafiću sa prijateljima a ujutru i kolač ili kroasan ili krofna) uz tek donete novine.
Grad je mali. Jedna ulica uz rivu, i ostale stepenišne/ kola ne prolaze samo ljudi/ i razuđeni grad na strani ka hotelima i novim naseljima. Sa jednom samoposlugom i jednom malom pijacom. Koja miriše na smokve i masline.
I svi vas znaju. Nisam mogla da krijem odakle sam. Boravila sam kod prijatelja u starom gradu, i svi znaju da je srbin i svi znaju odakle dolazim. I bilo im je drago..
Nemam onaj inat srbina i ne ističem odakle sam. Nemam razloga za mržnjom drugog naroda jer sam odrasla u Titovoj Jugi..i zakleti sam jugo nostalgičar…
ali jedina stvar koja mi je bola oči je opsesija šahovnicom..gde god pogledaš, zastava, na peškiru, čaši, kupaćem kostimu, svakom suveniru, čak i kola ofarbana..
“Stine… potrosilo je more..ja potroši јubav i tebe..”
Mene nije potrošilo , jer je more bilo veoma toplo, ne baš zgodno za ulazak bosim nogama u vodu ali jako, jako prijatno za plivanje.
Naime, sa jedne strane je planinski venac i pogled na Kupare/ gde se još uvek ne zna šta će biti sa vojnim hotelom/ i Dubrovnik, a sa druge strane je otvoreno more / Italija/ i stene.
Dobra pozicija grada Cavtata leži zapravo u njegovoj blizini predivnog Dubrovnika, koji nije za letovanje već zaista za jednodnevni izlet, a i Trstena jednog malog gradića nadomak Dubrovnika sa vrlo interesantnim Nacionalnim parkom.
Kako o Dubrovniku mogu reći samo reči hvale, ne bih pričala, tj. pisala- neka fotografije govore…
Ono što svakako ne treba propustiti je napraviti fotografije na Stradunu, i sa zidina grada, probati jedan od sladoleda u starom gradu i pizzua / recimo u Dubravki /ili koktel u GILY ju
I možda, ne propustiti uhvaćeni trenutak ovakvih detalja…
…koji ćete zauvek pamtiti!
Što se tiče Trstena, naime, priča ide otprilike ovako: negde u 16 veku izvesni italijanski grof koji se doselio u Trsteno počeo je da gaji različite vrste biljaka u svojoj bašti. Primetio je, da je zemlja u ovom regionu drugačija od ostale u okolini. Tako su mu uspevale i lavande, ruzmarini, ali i egzotične biljke tipa crni i zeleni bambus, avokada, afrički kaktusi, australijske retke biljke i tako dalje .U sklopu bašte je letnjikovac/ u lošem stanju/, vidikovac, mala prostorija za pravljenje maslinovog ulja, crkvica i neizbežna prelepa Neptunova fontana.
Negde sam pročitala “..najlepša kućna bašta na otvorenom u ovim krajevima” .
Topli pozdrav sa Jadranskog mora!
(prosečno: 3.1 od 5)
Loading ...
Odštampaj članak
8. December 2008 u 8:39
Hvala ti Sestro sto si me u ovakvom tmutnom decembarskom jutru podesetila na leto i povratak Cavtatu i Dubrovniku posle 20 godina….. ceo jedan zivot odziveh da se ponovo vratim Jadranu…klapama, galebima, mirisu mora na koje nijedno drugo more na svetu ne mirise, dalmatinskom vinu….i secanju na bezbriznost detinjstva i mladosti koje nijedna generacija posle 90ih nikada nece osetiti.
Dodajem jos samo
….’ Na Stradunu, gdje u krugu,
srecem radost, srecem tugu,
setam, setam svaki sat,
setam, setam svaki dan.
Idem i sad ko bez svesti,
s nadom da cu tebe sresti
jednog dana, jedne noci
da ti srce svoje dam…….’
8. December 2008 u 10:38
Divan tekst, bezvremen, ne samo za tmurna decembarska jutra. Gube svi oni koji nisu bili na ovim mestima, a mi koji ih dobro poznajemo gubimo najvise.
Jos malo setnje uz more i… gotovo.
8. December 2008 u 10:41
Wow! Zamirisalo more, uz blagi jutarnji povetarac koji donosi sa sobom jos gomilu drugim mirisa… i uspomena. Uh Sandrita ubi me polako…. I hvala ti za to! Ljub iz hladnog Praga!
8. December 2008 u 10:52
Bila sam sa njom i uzivala.Ja bih opet i sad i odmah.
8. December 2008 u 11:25
Draga Sandra,
hvala Ti sto si me bas danas, u jedan hladni, tmurni decembarski dan, kad mi treba neki stimulans, vratila u mesto gde sam potrosila svoju mladost, svoje prave i letnje ljubavi, bezbrizne i lude provode, gde sam osetila da pripadam tom Cavtatu, i gde sam jos kao mlada, imala zelju da, kada umrem, moj pepeo prospu po Kamen malom, plazi na rtu u Cavtatu, jer zelim da ostanem dete i ostanem u najlepsem mestu na svetu, koje ima najlepsi zalazak sunca, i u kome zaista mozes da budes u raju, u beskraju, u vecnosti, uvek nasmejan………….Proslo je mnogo godina od mog poslednjeg boravka u Cavtatu, u medjuvremenu sam zavrsila fakultet, udala se, rodila sina, razvela, menjala poslove, gradila karijeru, razbolela se i otisla u penziju, ali nikada nisam zaboravila svoj srecan zivot u kaficu AMor, kod Mislava u taverni, na Kamen malom i Kljucicama na kupanju, kod Lovre ui Domizani na cuvenim gavunima……. I imam na svojoj listi zelja jednu jako znacajnu> DA MOG SINA ODVEDEM U CAVTAT…….. I DA GA ZAMOLIM DA MI, KAD ME NE BUDE, ODONESE TAMO……
8. December 2008 u 18:32
Draga moja kumo, jos jedan tvoj bozanstveni tekst! Vratila si me u Dubrovnik. Hvala ti ! Puno pozdrava i poljubaca! Duca
9. December 2008 u 12:37
HVALA VAMA , prijateljima i ostalim ljubiteljima putovanja, ŠTO POSTOJITE!
PRKOS
I ja znam
da možda neću reći
ništa novo
samo će drugačije zvučati.
Imaće moj miris i moj svet
a ući će možda
u svačije oko.
I neka sam vam rekla
na ovaj ili onaj način-
“tanka je linija što spaja i razdvaja”.
autor mala plava
9. December 2008 u 12:39
Divno! Divno!
Hvala za divan tekst i divne fotografije!
9. December 2008 u 22:29
lepo,lepo samo mi reci u kojoj si ulici odsela- kvaternikovoj,stjepana radica ili ante starcevica/osvedocenih jugonostalgicara/
10. December 2008 u 10:13
za Miodraga: Ulice u starom gradu Cavtata zovu se uglavnom po pesnicima- Gudulićeva, Zrinjskog, Preradovićeva…tačno je da postoje i neke ulice sa nazivima koje si ti naveo.
Ja sam za SEBE rekla da sam nepopravljivi jugonostalgičar.
Čini mi se, da su zapravo, neki očekivali od mene, neku užasnu, potresnu i mržnjom obavijenu priču , ali ja sam samo pisala svojim rečima i ono što sam ja doživela.
Tako je isto i sa Egiptom, Italijom, Grčkom , Nemačkom, Austrijom, Turskom, Belgijom, Engleskom, Francuskom..i ostalim zemljama gde sam bila. Tamo gde nisam bila, ne znam kako je, i logično, ne pišem putopise o tim zemljama.
10. December 2008 u 20:31
Па како се осећаш док пролазиш нпр. Обалом Анте Старчевића (идеолог усташтва и идол Анте Павелића ,познат је по изјавама ,,Срби су накот зрео за сјекиру,, i ,,Србе на врбе,,
Пре него што одете њима-ДОЂИТЕ СЕБИ
11. December 2008 u 8:11
ZA MIODRAGA.
poseti druge sajtove pa politicki polemisi. Pusti one koje vole putovanja da u njima uzivaju i prenose svoje utiske. NE MOZES NIKOME ZABRANITI DA VOLI !!!!!!!
11. December 2008 u 14:48
,,Мислим немо* да се љутите,,волим и ја путовања ,далеко било да некоме ја ,,браним,, да путује а нарочито да воли али и за љубав је потребно двоје ,овде је реч о слепој љубави .Понекад треба окренути главу и на неку другу страну видети и неке друге дестинације исто толико лепе(још лепше)где ће љубав бити обострана.Још једном се извињавам мене је стварно занимао осећај Српкиње која пролази наведеним улицама.Ја своју децу тамо не бих водио.
18. May 2009 u 13:47
mala plava,
krasan foto esej.
kao posebno lijepe fotografije odvajam:
a) plava kolica ispred neke galerije b) stafelaj u maloj ulicici.
hvala