Zapravo…primetio sam nesto..Naslovi tekstova koje pisem ovde su mi uvek pomalo…bombasticni..:)) Valjda zelja da se privuku citaoci! No,u svakom slucaju…ovoga puta pricam o svom pokusaju puta u Albaniju,februara prosle godine.Oni koji su imali prilike da citaju moje prethodne tekstove znaju da u meni cuci skriveni avanturista,spreman na poduhvate koji se vec lagano sukobljavaju sa zdravim razumom..:))
Ali idemo redom…Pre svega,otkud ideja o Albaniji? Selo odakle potice moja porodica nalazi se na pola puta izmedju Podgorice i Danilovgrada.Obzirom da se kuca,sagradjena na temeljima stare kamene kucice,prostire u pravcu zapad-istok,sa terase se nocu mogu videti svetla Podgorice,a danju visoki vrhovi planina,uvek pokriveni snegom.Albanskih planina.I tako,danima ih posmatrajuci,svaki put su mi se cinile sve blize.I zaista,u praksi,Albanija je na pola sata voznje od Podgorice,dakle,45 minuta od kuce i terase sa koje sam posmatrao citav prizor.Dakle,prvi razlog-blizina! :)
Drugi razlog,svakako je prica koju slusam od malih nogu… >>>

Priznajem da sam imao neku odbojnost prema Turskoj.. $ta znam… nisam kontao da osim opu$tanja na nekoj od plazha u poznatim Turskim letovali$tima ne$to vi$e mozhe da me privuche istoj. Pa pitate se otkud onda ja u Istanbulu za novu, a ne na nekom partyu kao $to je to obichaj poslednjih godina. E pa vremena su se promenila dragi moji netizeni. Sestra koja ima vecu platu od mene i pritom je ne tro$i na stomakougodnosti i poludjivanje na partyima je odluchila da sa nekom sitjom od kinte zapalimo preko ZPUa sa studentima u Istanbul za novu. 4 nocenja sa doruchkom i obilascima par znachajnih lokacija i krstarenje Bosforom za svega 380 jura.
Od Sava Centra krecemo oko 17.30. Ispraca nas neko zlo od vremena. Ki$a i hladan vetar. Prijatelj Abyss roni suze krokodilske i nakon $to smo ubacili ogromni plavi ranac i torbetine upadosmo u dvospratno chudo firme Krstich! Zbog chega chudo? Zbog toga $to je u donjem delu BUSa bilo prohladno, prva polovina sprata smrzavala zbog prozora koji nisu dihtovali, a januar ide jelte. Kod nas u… >>>

Da li ste nekad pogrešili put? Pretpostavljam da jeste, ali ako je to put prema Igumenici, tada greška postaje noćna mora. Dakle, umesto autoputa ka Atini sa skretanjem prema Trikali, brat mog ortaka i ja odabrali smo težu varijantu: Janina, Kozani, Gravena, pored albanske granice, sa pentranjem na više od 1000 metara visine i naravno, spuštanjem, putem bez mostova i tunela…
Krf
Sada se privodi kraju novi put koji će putovanje od Soluna do Igumenice, luke u Jonskom moru odakle kreću trajekti prema Krfu, skratiti na pristojnih šest sati, ali onda… Rodili smo mečku, priznajem, i mi i naša „zastava 128“ koju smo hladili na svakom parkingu, dok je posebnu poslasticu predstavljala poslednja etapa od Florine, ukrug, ukrug… Šta je, bre, ovo, put ili ringišpil?
I kao što se more otvorilo pred Mojsijem, razmiču se planine i put vodi u malopre spomenutu, simpatičnu luku, u kojoj „smeša Orijenta i Zapada“ jeste jedini mogući opis boja, mirisa, zvukova i gde čekanje na trajekt jeste početak zadovoljstva…. >>>

Jutarnja vožnja od Helle do Skaftafell regije kako bi posetili Seljalandsfoss, naš prvi vodopad dana. Vrlo zabavno, ali i jako mokro, jer je moguće hodati iza vodopada, iako je većina nas većinu vremena provela pokušavajući da zaštiti naše kamere nego zapravo uživajući u pogledu! Sunce je odlučilo da za nas izađe veoma brzo, iako nam to nije mnogo pomoglo da se osušimo - ja sam sada rezignirana da provedem ceo put ovde u mojoj vrlo neatraktivnoj kabanici.
Pored Skogafoss vodopada za koji sam nisam imala energije za vožnju do vrha iako me je majka dovela na stub srama - prijavljujući me za to! Bizarni Skogafoss ranije je bio deo obale Islanda, ali sada je udaljeno oko 5 km od nove obale. Prema legendi, prvi Vikinzi koji su naselili područje, Þrasi Þо́rо́lfsson, pokopali su blago u neku pećinu iza vodopada, ali ja nemam pojma kako bi se iko ikada odlučio da pokuša da ode iza vodopada.
Nakon toga kratka vožnja za Muzej fol muzike Skо́gar, rekon truisanog tradicionalnog Islandskog sela.. Većina zgrada… >>>

“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>