„Naša zemlja je tako mala, a tako velika…“, reče jedan moj drug na jednom od putovanja po Srbiji, i to onom istočnom delu. I zaista, koliko god izleta postojalo u ponudama planinarskih društava, trebalo bi biti bar deset puta inventivniji, da bi se bar malo zašlo i u neke nedirnute predele, koji i te kako napajaju planinarske apetite. Neki su malo dalje, bar za nas ovde u Beogradu, pa je možda to razlog što ih tako nepravedno zapostavljamo, ali mnogi drugi i pored blizine nisu prisutni u planinarskim godišnjim kalendarima. U nekim regijama nema drugih objekata osim lovačkih domova, što opet predstavlja, po meni bespotrebnu prepreku za ljude „naše fele“, jer bi mogao postojati dogovor između lovačkog i planinarskog saveza, da njihove objekte možemo koristiti i mi – lovci sa fotoaparatima, i ako ne donosimo profit pucanjem u bambija. Ali, to je već u domenu politike…. >>>

Pre dva dana sam se vratila iz Kusadasija,hotel Topalan..Prvog dana smo bili u soku zbog svega-pod nije bio usisan(niti je narednih dana neko usisavao),dorucak je bio svakog jutra isti (ali i dalje mi nije jasno na koju foru je drzao,jednom nismo ustali za dorucak,pojeli smo giros i pre ogladneli!!)Par dana nije bilo tople vode i stalno je sibala glasna turska muzika po ceo dan iste pesme..da je cela ekipa pocela da naklapa reci iz pesama i da blago pevusiJALI ZATO-Za ovaj novac je nemoguce vise ocekivati,kad se odbije put,viza i troskovi agencije!Hotel je u samom centru grada,tako da nismo trosili novac na taxi,osoblje je divno-svi su ljubazni,sta god da vam zatreba oni ce vam doneti-grejali su nam vodu za kafu,pustali nas da unosimo pice i hranu u hotel (iako je bilo okaceno da to ne smemo raditi),bili smo bucni u dvoristu i nikada nas niko nije opomenuo!Neko je otkro krov hotela i stalno smo se peli gore,odatle je prelep pogled na grad..jedne veceri smo posedali svi tu,i kad se pojavio jedan lik od osoblja,mislili smo da ce nas isterati,a on… >>>

Prethodnih 7 dana provedenih na `makedonskom moru` bilo je zaista prijatno iznenadjenje za mene.Iskreno, ocekivala sam mnogo manje od ovog letovanja. Dosadila mi mora, guzve, borbe za mesto na plazi, bezobrazno skupi restorani i izvikana mesta u kojima nista osim turista nisam ni mogla da vidim. Elem, zaputih se u Ohrid za koji sam cula reci hvale i posle 11 sati voznje, uzgred receno po veoma dobrom putu, ugledala sam mali gradic, urban na prvi pogled, ali vrlo prijatan i srdacan. Jezero nisam tako zamisljala, a prvi utisak bio je vise nego dobar.
Ohrid je zapravo grad veoma bogatog kulturnog nasledja i starosedeoci su se zaista potrudili da to bogatstvo i sacuvaju. Stari deo grada je autenticnog izgleda mada je na moje iznenadjenje ipak dozvoljen saobracaj u uskim ulicicama koje nisu nikako bile predvidjene za moderne automobile i skutere koji nemilosrdno jure niz njih. Setnja se uvece pretvara u guranje sa drugim turistima, ali sta da se radi, spic sezone, a stari Ohrid jednostavno mami da ga ljudi obidju, da vide tvrdjavu cara Samuila… >>>

Zemlju s “tisuću lica” i još više boja, gotovo je nemoguće predstaviti jednim putopisom. O svemu u Maroku dala bi se napisati priča: o čaju od mente, o štavljenju kože, o kus-kusu, o riadima i kazbama, o tragačima za fosilima na Visokom Atlasu… Zato ćemo sve doživljaje sažeti u jednu, nama najzanimljiviju priču - priču o marokanskoj pustinji
Smješten na sjeverozapadu afričkog kontinenta, Maroko je zemlja različitosti: 28.750.000 žitelja različite boje puti koja postaje sve tamnija prema jugu, kao što i sam Maroko zamjenjuje šume na sjeveru južnom pustinjom. Slikovita rečenica, objavljena u jednom turističkom vodiču, govori više od mnogobrojnih opisa: “Maroko je kao drvo koje lista u Africi i pri tom udiše europski zrak” - toliko je čvrsta veza s Europom. To i nije čudno, znajući da je tek 1956. godine oslobođen francuske vlasti.
Na vratima pustinje
Ako krenete južno, u tzv. Južne oaze, doživjet ćete neki drugi Maroko - istovremeno i divlji i privlačan, daleko od toliko nam bliske civilizacije. Došavši do kraja asfaltirane ceste, grada Merzouga, skrenuli smo u pustinju gdje nam je upute za kretanje davalo samo… >>>