Postoji jos samo nekoliko prestonica, koje se svide u prvom trenutku, osim Lisabona. To je zivahno, na neki nacin jos uvek provincijsko mesto, ukorenjeno koliko u dvadesetim godinama, toliko i u onim posle 2000.-ite. Drveni tramvaji zveckaju uz neverovatne nagibe, pored mozaicnih plocnika. Tu su kafici art-nove i srednjevekovna cetvrt Alfama, koja se nalazi u podnozju gradske tvrdjave Sao Jorge…

Lisabon je ostao lezerno mesto, tempa humanih razmera, a u isto vreme se odlikuje zivim, kosmopolitskim identitetom. Grad je mnogo ulozio tokom devedesetih godina, kada je neupotrebljavano pristaniste meliorisano, a komunikacijske veze poboljsane, a dodatna poboljsanja su napravljena kako se Lisabon blizi 2004.-oj godini i Evropskom fudbalskom prvenstvu.
Grad sadrzi ogromnu kolicinu istorijskih zanimljivosti. Veliki zemljotres 1755. godine, pracen plimskim talasom i pozarom, unistio je puno najvecih zgrada, ali energicna rekonstrukcija dovela je do pojave mnogo novih impresivnih palata i crkava, kao i mreze gradskih ulica, koje su… >>>

Na zapadnoj obali Istre smjestilo se jedno od najjačih turističkih središta – konkurencija mu je samo Poreč. Jedan od najskupljih gradova u Hrvatskoj, uz visoku stopu samoubojstava možda ne zvuči idelano kao mjesto na kojem želite provesti puno vremena, ali ima nešto u toj crvenoj zemlji koja vas privuče pa mu se poželite stalno vraćati…
Iz buke Zagreba, gužvi u tramvajima i donekle dobre ponude društvenog života, na par sam se dana preselila u mir, tišinu i prazninu ovog simpatičnog gradića. Zadnji puta sam ga vidjela krcatog Talijanima pa je izlazak iz busa na praznom autobusnom kolodvoru bio šok. Ali tako Rovinj izgleda van sezone. Ipak, okupan suncem je divan pa ako vam se ikad nađe na putu, nemojte ga zaobići.
Prvo što ne smijete zaobići u Rovinju je naravno Sveta Eufemija. Zvonik Sv. Eufemije, zaštitnice Rovinja nezaobilazan je u svakoj turističkoj turi, a ako imate priliku, poslušajte od nekoga i priču o tome kako je sarkofag mučenice Eufemije doplivao baš do tamo. Fora je i to što se prema Eufemiji… >>>

Jedini grad u Iranu koji nema zvanican turisticki biro je Teheran.Verovatno zato sto nema nekih znamenitih zdanja osim prelepih trgova sa spomenicima ajatolaha Homeinija,Mudaresa,…Ruska i Jermenska pravoslavna crkva su nasle svoje mesto u ovom 14-to milionskom gradu.
Pre setnjeTeheranom svratili smo na kaficu u ambasadu SCG,gde smo procaskali sa Milosom Vasiljevicem I.savetnikom i Predragom Ljubenovicem 3.sekretarom ambasade.Dobili smo savete da budemo jako oprezni pri fotografisanju pogotovo u Teheranu,ima dosta “zabranjenih” mesta pored lepih zdanja.Zene,vojsku i policiju je narociti zabranjeno slikati.Na Bazaru da zaobilazim deo za prodaju ptica,iranci su veliki ljubitelji ptica,iz Pakistana je dosla “pticija groznica” pa je preko Irana presla u Tursku de je napravila pogrom na farmama kokosaka.
Teheran je prestonica biznisa i politike,na svakom koraku su ogromni poslovno-trgovacki centri centri i banke.Poznat je Teheranski univerzitet,gradi se dzamija sa dva ogromna minareta koja ce biti najveca u Iranu.Svaka… >>>

Portugal nikada nije bio medju top deset destinacija koje sam zelela da posetim. Nije bio ni medju top pedeset. Pa cak ni sto. Nekako se na silu namestio. Dovoljno je juzno da pretpostavim da kraj marta moze da bude suncan. I dalje je u Evropi da ne moram da brinem o virusima, stomacnoj flori i amebama. I na neka je skromna dva sata leta od mene. Mada….. da sam uspela da nadjem pristojan hotel na Islandu……..ili da avioni imaju malo bolji red letenja ka Nici…….ili da nije tek mart……. Odmor u Portugalu mi se nekako sam od sebe nametnuo.
Ne znam zasto sam imala poptuno pogresno misljenje o toj zemlji. Ocekivala sam da bude nekako ….. nekako …….. malo…… recimo - ciganski! imala sam utisak da je tamo sve prljavo i da su svi bucni dok se opijaju portom i jedu ribu cije otpatke bacaju u cosak i pustaju ih da tamo smrde. Takodje sam nekako mislila i da ceo grad lici na javni toalet sa svim tim plocicama izlepljenim po fasadama…. imala sam tako pogresnu sliku.
… >>>

Put nas je vodio prema Varaždinu te ulasku na autocestu. Prvi zapreka se pojavila već nakon naplatnih kućica Sv. Helena di nas je čiča policajac zaustavio. Naravno ne bi on nas zaustavljao da general Korade nije lutao okolnim brdima, uglavnom, kad smo mu objasnili tko smo i gdje putujemo u ovo doba noći ljubazno se nasmijao i predao Mimiju dokumente.
Vožnja AC je trajala kraće nego smo mislili, ponajviše Davoru koji je svako malo zapilio onu noćnu ;) . Nakon čvora Bosiljevo, krenuli smo ka Splitu i od tok trenutka nas je pratila jedna od najgušćih magli koje sam imao prilike doživjeti u zadnje vrijeme. Kako je vožnja postajala sve napornija odlučili smo stati na odmorištu Modruš. Pojeli energentske čokoladice, prošetali udave te krenuli dalje. Izlaz nam je bio Sveti Rok, te sam odlučio malo ubit oko. Nisam ni do kraja zatvorio kapak kad će Mimi “Izlaz Otočac! Tu idemo?” Izbezumljeno sam pogledal kartu i onako nesigurno odgovorio “Da”. Cestarina je bila nešto niža od planirane, a i percepcija vremena u banani te smo sa nesigurnošću nastavili put prema tamnim i maglovitim Ličkim krajevima. No, nesigurnost je nestala već pri prvom… >>>