Mislim da se u Srbiji slobodno može reći da onaj ko nije bio u Solunu nije bio u Grčkoj. Solun je grad do koga se u jednom trenutku pružala država cara Dušana i grad koji je svojevremeno odneo primat Trstu kao najboljoj destinaciji za povoljnu kupovinu. Solun je i najveći grad severne Grčke, univerzitetski centar, veliki trgovački centar, jedna od najznačajnijih mediteranskih luka ali i stecište brojnih imigranata iz Azije i Afrike.
Ovaj grad ne može da se podiči čistoćom kao dominantnom karakteristikom, gužve u saobraćaju su svakodnevne, a pešaci su ugrožena vrsta. Ipak, u Solunu se nalazi na desetine vizantijskih crkava i još više dobrih restorana i poslastičarnica pa je za neke to dovoljan razlog da se upute na put ka njemu.
S obzirom da ja nisam ljubitelj letnjih čvarenja na plažama u mestima u okolini Soluna skrenuću pažnju na to da se iz njega lako i brzo stiže do Vergine u kojoj se može posetiti monumentalna grobnica Filipa II, oca Aleksandra Makedonskog. Nije daleko ni Kavala, mali i simpatičan grad koji je ujedno i polazišna tačka za odlazak na Tasos. Lako se stiže i do Pele, prestonice Makedonije u kojoj je stolovao Alaksandar do svog polaska u svoje osvajačke pohode. Malo duže se putuje do Kalabake i Meteora ali to je, sasvim sigurno, putovanje vredno svakog truda.
S obzirom da ne volim da pišem, ovo do sada je i previše od mene:-) Dakle, idemo na fotke snimljene u Solunu, Vergini, Kavali i Meteorima…