Ovaj prilog ću početi iznoseći tri pretpostavke…
1. Pretpostavljam da svi znaju šta je Durmitor,
2. Pretpostavljam da svi znaju da se nalazi u Crnoj Gori,
3. Pretpostavljam da svi znaju gde se Crna Gora nalazi!
Ono što možda ne znaju svi je da do Durmitora onaj ko tamo ide kolima treba da izbegne brojne drumske kamikaze. Naši vozači su opšte poznati kao pažljivi ljudi koji poštuju saobraćajne znake i druge učesnike u saobraćaju pa je zaista čudno da na putu ima toliko onih koji se u tu idiličnu sliku uopšte ne uklapaju:-)
Ipak, onaj ko živ i zdrav stigne do Durmitora biće nagrađen za svoju hrabrost. Smeštaj će putnici namernici naći ili za poprilično para u zapuštenim hotelima iz vremena bivše SFRJ ili za znatno manju sumu u privatnim kućama. Onaj ko ode u privatni smeštaj treba da se spremi za nametnut i, neki put, prilično naporan proces socijalizacije. Reč je o tome da će se u kući vašeg domaćina odjednom pojaviti masa bliže i dalje rodbine radoznalo pokušavajući da od gostiju sazna sve što može, a to obično znači sve:-)
U svakom slučaju, to je niska cena za uživanje koje će vam pružiti Durmitor sa okolinom ako krenete da je istražujete peške, a pretpostavljam da svi koji tamo odu iz tog razloga i idu.
Dakle, opet bez mnogo umarajućih priča slede fotografije…
Loading ...
18. March 2008 u 20:07
Steta,
sto uz fotografije nema vise vasih komentara.
Koliko god se cinili antireklamnim za CG turizm, svima bi dobro dosli.
… da se prepoznaju, da se zapitaju, da se poprave, ako je to moguce… u svakom slucaju originalan pristup.
20. March 2008 u 9:43
Milane hvala na Vasem komentaru. Nije mi bila namera da pravim antireklamnu kampanju crnogorskom turizmu jer ono sto priroda Durmitora i okoline nude predstavlja zaista vrhunsko uzivanje. Ipak, o nekim stvarima bi trebalo da povedu vise racuna. Put (i to im je kao magistralni) izmedju Zabljaka i Niksica ima oko 80 km, a autobus ga prelazi za 3.30 h. Uzan je i prepun rupa pa za svako mimoilazenje jedno vozilo mora da se makne sa kolovoza. Put oko Durmitora koji omogucava da se turisti kolima odvezu sto dalje od Zabljaka kako ne bi gubili vreme i da bi vise mogli da se posvete trekingu neasfaltiran je u duzini od 9 km. Na tom prostoru mozete ili da koristite terensko vozilo ili ako ga nemate da upropastite svoj auto.
A u samom Zabljaku zamislite sledecu scenu. Ujutro u 06.55 pred prodavnicom peciva stojimo moja supruga i ja, prodavacica koja je tek stigla na svoje radno mesto i momak koji je pecivo dovezao iz pekare. Mi im pozelimo dobro jutro i uspesan poslovni dan, a ona nama procedi kiselo: “Dobro jutro.” Zatim on polako unosi pecivo, a ona prvo polako brise vitrine, zatim polako brise police, polako slaze pecivo, polako iznosi iz radnje postolje za suncobran, a zatim i suncobran, polako brise frizider, polako skida poklopac frizidera pa polako brise njega, polako namesta suncobran, a zatim pocinje polako da brise izloge. U 07.22 (posle 27 minuta cekanja, a drugih kupaca nije bilo) sledi dijalog moje supruge i mlade dame prodavacice:
Moja supruga:”Pobogu, imajte malo milosti prema nama.”
Prodavacica:”Ni gazda nema milosti prema meni.”
Suruga:”Recite nam gde da ga nadjemo, pohvalicemo Vas pa ce Vas ubuduce tretirati sa uvazavanjem. Ali zar Vam ne bi bilo lakse da ste nas usluzili, pa zatim dalje radili svoj posao bez saplitanja na nas?”
Prodavacica:”A sto nijeste trazili, dobili bi?”
Treba li drugi komentar? Narednih dana odlazili smo u prodavnicu koju su drzali neki Muslimani iz Rozaja. Treba li da kazem da su nas tretirali kao da smo plemicke krvi?
27. March 2008 u 14:10
Fotografije su odlične!Ma, fenomenalne!
I same potvrđuju ono opšte poznato za Crnu Goru ” pitoma priroda , ljudi divlji”…
28. March 2008 u 10:01
Gdjice Mala Plava, zahvaljujem na Vasem komentaru. Vec sam u par priloga naglasio da cu se potruditi da vise toga saopstim fotkama nego recima. Svakako da izuzetno cenim licne utiske koje vest pisac moze da prenese citaocima ali sebe ne smatram piscem vestim u bas toj meri:-) S druge strane, slobodan sam da pomislim da su moje fotke dovoljno ilustrativne da im dodatne reci nisu bas neophodne… Eto, bar sto se Vas tice izgleda da sam bio u pravu:-)
Hvala jos jedno i pozdrav!
9. April 2008 u 15:29
Dobar dan,
moram prvo da pohvalim fotografije, obzirom da sam i sama fotograf (amater), predivne su!
Pretrazujem informacije o Durmitoru, jer bih volela da tamo provedem Uskrnje praznike, ali nikako da nadjem nesto detaljnije sto se tice privatnog smestaja (sobe). Da li je moguce potraziti ih na licu mesta, ili se mora kontaktirati neka agencija? I koje su cene (otprilike)?
puno pozdrava
Marija
4. August 2008 u 20:18
ja sam odusevljena!!zivim u srbiji poticm sa zabljackih krajeva.najlepse dane svog zivota provela sam u gornjoj bukovici,zabljaku!!!pozdrav za sve ljubitelje netaknute prirode durmitorske!
17. September 2008 u 21:09
Jedno jutro krenusmo moj decko i ja do Poste na Zabljaku da kupimo kartu Durmitora.Bilo je oko 9 sati.U posti je vec cekao jedan stariji par stranaca,i jos jedan covek,a zatim smo na redu bili mi..Onaj jedan sluzbenik je setao iza pultova,ali mi smo strpljivo cekali,cekali..Odjednom sluzbenik iz cista mira objavljuje PAUZU!!!Nemo smo se pogledali,zacudjeno nije bio potreban nikakav kurs stranih jezika da bi se sporazumeli sa onim strancima,nego smo istog momenta izleteli napolje i resili da krenemo u obilazak bez karte.
Sto se tice mestana,dobro je za promenu upoznati i drugacije ljude.Da oni nisu takvi citav utisak ne bi bio tako dobar.Volimo da odlazimo tamo,ove godine smo vec 3 puta bili,i nameravamo da odemo jos jednom.