Započelo je kao nemoguća misija. Zaista, kako nazvati to što autobus umesto u 07:00 kad mu je vreme za polazak uputi se prema Palama već u 06:50? Naravno, bez nas. Svašta bih očekivala da se desi, da autobus ne ode uopšte, da kasni sat-dva, možda i dan, ali da ode ranije od predvidjenog vremena to nikako nisam očekivala! Medjutim, to se brzo sredilo, sledeći autobus, sunčano jutro nas ispraća iz Beograda… Ma nema teorije da negde na nekih 300-400 km odavde ima snega! Predubedjenje da svi oni site-ovi ne daju tačne informacije o visini snežnog pokrivača na Jahorini je jos više pojačano činjenicom da smo putovanje dobili na poklon. Ko zna kad stignemo tamo da li će uopste ičega biti… Neću sad reći da sumnjičavost vodi sve dotle da u mislima zamalo i Jahorina nije izmeštena na neko drugo mesto! Za nju sam skoro pa 100% sigurna da će biti tamo. Sve ostalo mi je u glavi pod velikim znakom pitanja.
Nasmejana i mlada ekipa turisticke agencije Kabeza je izašla u susret našim željama i omogućila nam da ipak odemo u terminu kad je prethodno i bila predvidjena realizacija putovanja, kako bismo bili u mogućnosti da se organizujemo s poslom i sve… >>>

Stara je stvar da se Beograd drugačije doživi kada se pogleda u visine, u fasade kitnjastih rokoko i secesijskih zdanja, kada se izroni između mirisa pečenog kestenja i kuvanog kukuruza pravo gore u stratosferu. Otkako je trend postalo da se uz pozivnice za žurku elektronskom poštom šalju i satelitski snimci destinacije, tumaranje po komšiluku postalo je nova grana - mikroturizam.

Bez obzira imate li ili ne GPS sistem za navigaciju na nekom od multimedijalnih gedžeta (ako nemate, da znate da se pojavio ROZE GPS pa kome je do gubljenja, eto prilike!), u toplim ušuškanim dorćolskim ulicama nećete se izgubiti - za razliku od uniformnih širokih avenija sa druge strane Save, ovde su kuće svaka različita jedna od druge.
Jedna uvučena, jedna napolju. Jedna urušena, jedna skroz nova i besna. Ono što je svuda isto to je gomila brendova - PR agencije, redakcije… >>>

U Banatu, na južnim obodima Deliblatske peščare, nedaleko od sela Kajtasova, a na obali između Karaša i Dunava smestilo se bezimeno, idilično seoce. Gledajući ga iz daljine čovek se upita da li je moguće da se jedna takva lepa ruralna celina uopšte mogla sačuvati do naših dana. Prilazeći selu čovek primećuje da nešto tu nije u redu… Nedostaju ljudi pa puste staze između kuća deluju pomalo avetinjski. Iz dimnjaka se ne vije dim što zebnju dodatno pojačava. Na nekoliko desetina metara od prvih kuća primećuju se razbijeni prozori, izvaljena vrata…
Bolji poznavaoci seoske arhitekture će tada shvatiti da se u taj okoliš selo zapravo uopšte ne uklapa. Zašto? Odgovor je jednostavan jer pred sobom, u Banatu, imamo klasično mačvansko selo. Tu zagonetka dostiže svoj vrhunac, a rešenje se ukazuje kada se stigne do prvih kuća i kad se pažljivije pogledaju zidovi. Vrata su izvaljena, nema žitelja kuća pa niko ne brani ulazak u njih što i činimo… Umesto cigala, kamena, maltera vidimo gips, karton, žice i u tom trenutku shvatamo da se nalazimo u virtuelnom selu koje je izgrađeno kao kulisa za snimanje filma. Sve postaje jasno, a magija davno… >>>

Koštam polje je periferni deo Sjeničko-pešterske visoravni i nalazi se na krajnjim jugozapadnim tačkama Srbije, u neposrednoj blizini granice sa Crnom Gorom. Ime je dobilo p,o nekada brojnim, stablima divljeg kestena kojih danas, nažalost, više nema.
Kao član ekipe Arheološkog instituta iz Beograda nekoliko godina sam, osim na iskopavanjima, učestvovao i u rekognosciranjima tog kraja. Pod arheološkim rekognosciranjem se podrazumeva obilazak terena, njegova prospekcija i beleženje svih dostupnih podataka o, do tog trenutka, nepoznatim arheološkim nalazištima. U situaciji kada je teren kao u Koštam polju, što znači da nema obradivih površina, najviše podataka se dobija anketom među meštanima koji mogu da ukažu na postojanje određenih arheoloških ostataka. To, dalje, znači da treba prepešačiti ogromnu teritoriju pa mogu samo da pomenem da sam obišao više od 250 sela i zaselaka.
Oblast izuzetnih prirodnih lepota ali i teških uslova života koji postaju još gori tokom dugih zimskih meseci kada sneg i smetovi onemoguće komunikacije. Nažalost i u takvom okruženju susrećemo se sa nerazumnim odlukama i pogubnim uticajem čoveka na prirodnu sredinu. Koštam… >>>

                Zovu ga Parizom centralne Evrope, zlatnim ili magičnim gradom. Nemam običaj da padam na self ili bilo koji drugi marketing, ali me je Prag ovog vikenda apsolutno očarao, zaveo, osvojio, ili sam, narodski rečeno, pao. Očekivao sam da je češka prestonica jedan lep, doteran i civilizovan grad koji je dosta uložio u očuvanje svoje arhitekture, istorijskih i kulturnih vrednosti. Rekoše mi prijatelji da je centar grada dosta veliki i da dva dana nikako nisu dovoljna da se obiđe sve obilaska vredno. Imao sam dosta predrasuda u životu, ali sam kod Praga baš pokazao koliko čovek može biti žrtva svojih pogrešnih predubeđenja. Prag ima 1 200 000 ljudi. Beograd 1 500 00. Naš uži centar grada se nonšalantno pregazi za jedno popodne. Mislio sam da je praško gradsko jezgro dosta veće i da je bogato kulturno nasleđe te zemlje ostavilo traga i na broju znamenitih zgrada. Pomnožio sam ove početne cifre u glavi, pouzdao se u svoj brzi hod i procenio da ću ja to moći.
Za sve neupućene: Prag nema jedno gradsko jezgro već četiri. Hradčani, Stari grad, Novi grad i Mali grad su vekovima funkcionisali kao zasebne celine. Imperator… >>>

Mislim da se u Srbiji slobodno može reći da onaj ko nije bio u Solunu nije bio u Grčkoj. Solun je grad do koga se u jednom trenutku pružala država cara Dušana i grad koji je svojevremeno odneo primat Trstu kao najboljoj destinaciji za povoljnu kupovinu. Solun je i najveći grad severne Grčke, univerzitetski centar, veliki trgovački centar, jedna od najznačajnijih mediteranskih luka ali i stecište brojnih imigranata iz Azije i Afrike.
Ovaj grad ne može da se podiči čistoćom kao dominantnom karakteristikom, gužve u saobraćaju su svakodnevne, a pešaci su ugrožena vrsta. Ipak, u Solunu se nalazi na desetine vizantijskih crkava i još više dobrih restorana i poslastičarnica pa je za neke to dovoljan razlog da se upute na put ka njemu.
S obzirom da ja nisam ljubitelj letnjih čvarenja na plažama u mestima u okolini Soluna skrenuću pažnju na to da se iz njega lako i brzo stiže do Vergine u kojoj se može posetiti monumentalna grobnica Filipa II, oca Aleksandra Makedonskog. Nije daleko ni Kavala, mali i simpatičan grad koji je ujedno i polazišna tačka za odlazak na Tasos. Lako se stiže i do Pele, prestonice Makedonije u kojoj je stolovao Alaksandar do svog… >>>

Ovaj prilog ću početi iznoseći tri pretpostavke…
1. Pretpostavljam da svi znaju šta je Durmitor,
2. Pretpostavljam da svi znaju da se nalazi u Crnoj Gori,
3. Pretpostavljam da svi znaju gde se Crna Gora nalazi!
Ono što možda ne znaju svi je da do Durmitora onaj ko tamo ide kolima treba da izbegne brojne drumske kamikaze. Naši vozači su opšte poznati kao pažljivi ljudi koji poštuju saobraćajne znake i druge učesnike u saobraćaju pa je zaista čudno da na putu ima toliko onih koji se u tu idiličnu sliku uopšte ne uklapaju:-)
Ipak, onaj ko živ i zdrav stigne do Durmitora biće nagrađen za svoju hrabrost. Smeštaj će putnici namernici naći ili za poprilično para u zapuštenim hotelima iz vremena bivše SFRJ ili za znatno manju sumu u privatnim kućama. Onaj ko ode u privatni smeštaj treba da se spremi za nametnut i, neki put, prilično naporan proces socijalizacije. Reč je o tome da će se u kući vašeg domaćina odjednom pojaviti masa bliže i dalje rodbine radoznalo pokušavajući da od gostiju sazna sve što može, a to obično znači sve:-)
U svakom slučaju, to je niska cena za uživanje koje će vam pružiti Durmitor sa okolinom ako krenete da je… >>>

‘Bar dan svima!
U prilogu o Potsdamu naglasio sam da se neću baviti pisanjem nego da ću sve što bih rekao pokušati da predstavim kroz fotke koje sam snimio na nekim interesantnim mestima. Svi opšte prihvaćeni i korisni saveti za putnike nalaze se u vodičima kojih u knjižarama ima više no ikada. Nema smisla da ih ponavljam pa ću pre nego krenem sa fotkama reći samo ono što lično svima preporučujem… Kad negde otputujete, bez obzira na (ne)komfor hotela u kojem boravite, nemojte da krnjošete i da se razvlačite po krevetima do podne. Bez obzira na lepotu i atraktivnost plaža na koje odlazite ne dozvolite da vam odmor protekne u kvašenju pozadine i sunčanju pupka. Nema glupljeg odmora/putovanja od onog koji se svede na kretanje na relaciji hotel-bazen-plaža.
A sad fotke grada čije ste ime videli u naslovu ovog priloga:-)

… >>>

‘Bar dan putnici namernici, a bogme i ostali voljni čitanja i pisanja!
Kaže li poslovica da jedna fotografija govori više od hiljadu reči? Kaže!!! Dakle, da bih vama uštedeo vreme za čitanje, a sebi vreme za pisanje, ja neću pisati ništa:-) Željni informacija mogu da se prihvate nekog od brojnih turističkih vidiča i u njima da pročitaju sve što ih interesuje. Moj zadatak je da vam kroz fotke koje sam snimio predočim svoje viđenje grada čije ste ime videli u naslovu ovog priloga:-)

… >>>

Odlazim 20g a uvek uzivam.Sve me saceka novo i osavremenjeno.Bele gradjevine -koje stalno krece i izbeljuju,a more jedinstveno tirkizno.Nigde tolike plaze sa srebrnim peskom,oko hiljadu kilometara!
Jedino je ista ulica- ona u centru glavnog grada -Tunisa,sacuvana od zaborava a u uspomenu na malu prijateljsku zemlju.I dalje sa krosnjama egzoticnog drveca sto viri iz ambasade Francuske,sa izlaskom na dva divna dela grada-jednom ka neverovatnoj Medini,najvecoj u Magrebu-u kojoj morate ceo dan da provedete;i drugom koji vodi ka umetnickom gradicu-gde svi pozele da se zanavek nastane-Sidi bu Saidu.E -to je ulica Jugoslavije!Mi nismo cak ni u naseljima nasli neko sokace-da ga nazovemo po prijateljskoj nam zemlji.
Kad ste sleteli i popili jak caj u NASOJ ulici,pokupovali sve sto vam ljubazne i nasmejane tunizanke ponude,napakovali svu fenomenalnu keramiku,kamilje tasne,kozije torbe i neizostavne nargile-u koje se stavlja iskljucivo duvan,a filtrira kroz vodu-mozete se uputiti u neko letovaliste!… >>>