Da li posetiti Egipat ili ne?
Otići, obići (kulturno-istorijske spomenike), pobeći.

Da li Srbi mogu da budu kao Japanci?
Da, kada odu u Egipat na Veliku turu. Samo trče od hrama do hrama, od piramide do piramide i brzo slikaju, pošto im vodič daje 20min za razgledanje i slikanje, nakon što ih je prethodno smorio pričom od 10 rečenica o egipatskim bogovima sa sledećim zaključkom: “Ovde tu boginju prikazuju kao njegovu dojilju, ovde kao sestru, ovde kao ženu”. Zbunjenim turistima se nameće pitanje da li su Egipćani živeli u incestu i promiskuitetu, a vodič daje još konfuzniji odgovor. A, tek čuvena rečenica:”Ovde ga škrope vodom”. Šta pomisliti drugo nego: ovaj je progutao papagaja.

Utisci pojedinih turista o egipatskoj velikoj turi?
Između ostalog: ” Velika maltretatura”!

Da li su Egipćani (Arapi) gostoljubivi narod?
Izuzetno, svi će vam reći,” you are very beautiful”, i pokušati da vas uvuku u prodavnicu da bi vam prodali najfiniju egipatsku robu (made in China), ručni rad, po ceni za koju ćete posle par dana saznati da je pet puta veća od uobičajene. Ako vam neki Egipćanin pokaže rukom na neki spomenik ili sliku, očekuje bakšiš; ako vam pokloni nešto “For free”, očekuje bakšiš.

Higijena i Egipćani?
Još uvek se nisu sreli. A, mi mislili da na našim ulicama ima smeća.

Statistčki podaci o Kairu
Oko 20 miliona stanovnika. Površina manja od Beograda. 70000 ljudi po kilometru kvadratnom. 12cm zelene površine po čoveku. Nad gradom je stalno oblak smoga. Po stanovima živi i po 20-30 ljudi. Jedu, spavaju na smenu. Kada nije njihovo vreme za spavanje, lutaju ulicama. Saobraćajna buka traje 24 sata. Arapi kao semitski narod imaju pojačano čulo sluha, tako da u saobraćaju ne koriste saobraćajne znake, propise, semafori gotovo da ne postoje kao ni pešački prelazi. Sve ovo zamenjuju sirene te one nadjačavaju buku motora. Pošto je broj stanovnika velikog grada narastao zbog priliva sa sela, a u gradu nisu našli posao, stoka se uzgaja u stanovima glavnog grada. Tri puta smo videli preterivanje stada ovaca i koza u ulici gde postoje 4 saobraćajne trake. Asfaltirane su samo velike prometne ulice. Deca rade po 12 sati u školama tepiha za 200din dnevno. Polutke mesa vise okačene na ulici, a pored prolaze vozila. Žilav narod.

Šta imate da kažete o Hurgadi?
Ko voli šareniš, nek izvoli!
Hotela ima oko trista. Ako neki hotel ima 4 zvezdice, to znači da je imao 4 zvezdice kada je sagrađen. Politika kaže: hoteli se ne renoviraju (takođe, i ne održavaju) nego kada skroz propadnu onda se ruše i grade novi.
Veliki plus za Hurgadu je ronjenje u Crvenom moru.

Arapi kao muškarci?
Jedino im je bitno da si žensko. Nisu probirljivi. Valjda što ne mogu da izlaze sa njihovim devojkama u noćne klubove. Dobile smo ponudu da se obe udamo za kapetana na belu lađu. Kaže čovek pošto se nas dve volimo onda nam to ne bi smetalo. A, volimo se zato što nas je video dok jedna drugu mažemo kremom za sunčanje. Hteo je valjda da nas i zvanično pozove u noćni život pa je na pauzi imeđu dva koralna grebena otišao u kabinu i presvukao trenerku. Vratio se u košulji i belim pantalonama. Nije ga pokolebalo to što su pantalone vidno prljave. Plan mu je propao pošto smo otišle na snorking.

Klima?
U Hurgadi početkom decembra i do 28 stepeni, severnije malo niže. Jedino što sunce počinje oko 4 da zalazi.

Uticaj na zdravlje?
Pogubno. Devojka postaje baba za 4-5 dana. Klima sve isušuje. Muškarci su svi u Hurgadi niski i kao slamčice.

Krstarenje Nilom?
Ovo preporučujem. Sve je čisto, hrana ukusna, osoblje ljubazno, organizuju se zabave uveče. Završava se u Asuanu gde je beda kao u svakom drugom gradu. Odatle se ide autobusom još 300 km do Abu Simbela (fantastičan hram koji je podigao Ramzes 2). Na taj kratak put se polazi u tri ujutro i ostaje se oko 2 sata. E, na ovoj tački našeg putovanja rekli smo: “No pasara”.
Cenjeni, smoreni, vodič je tražio 60eura da nas napravi ovcama na ovom izletu, ali neki članovi grupe izvršiše revoluciju i prekršiše egipatski zakon o kretanju turista između gradova pod pratnjom turističke policije i odoše u Abu Simbel za 35eura kombijem koji vozi na crnjaka. Inače, brod se zvao Ehnaton. To je drugo ime Amfiozisa 4, faraona koji je bio revolucionar u neku ruku. Raspustio je svo sveštenstvo u Tebi, ukinuo sva božanstva, i naredio da se poštuje samo božanstvo Sunca čiji sveštenik je bio on. Naravno, nije dugo vladao. Njegova žena je bila Nefertiti.Valjda nas je inspirisao.

Piramide
Fantastične. Hotel nam je bio u Gizi odmah prekoputa. Gledali smo ih svaki dan sa prozora kada smo bile u Kairu. Unutra su prazne. Nema ni hijeroglifa. Jedini natpis je u Kefrenovoj piramidi i to da je neki Italijan bio tamo 02.03.1818. Hodnici do odaje sa sarkofagom su uglavnom jako niski te ljudi idu savijeni, kao u sauni je, i jako je zagušljivo.

Kairski muzej
Vodič očekuje od vas da obiđete ceo muzej za 45min. Bio je baš velikodušan. Natpise pored eksponata mogu da pronađu oni koji su se setili da ponesu lupu.

Hm, baš zvučim ogorčeno mada sam zahvalna na ovom iskustvu. Sada mnogo više volim Srbiju. A, razgledanje spomenika iako je bilo kratko i sa lošim vodičem ipak me je ispunilo. To tek sada ovde vidim. A u stvari non stop smo se smejali i zezali. Treba otići, ali ne treba puno očekivati i biti spreman na kulturni šok.