Da imam dovoljno para kupila bih na ostrvu Vidu ono mesto idealno za sator. Ionako sam navilkla da zivim neposredno preko puta groblja, nista mi ne bi smetalo da to groblje ima plazu i borovu sumu.
Da imam dovoljno para kupila bih onaj kafic gde sunce najlepse zalazi i nista ne bih promenila. Tamo bih smislila novi koktel sa kumkvatom i nazvala ga bas nekako grcki.
Da imam dovoljno para kupila bih si maslinjak. Recimo onaj na putu do manstira, blizu onog sela gde se porodice generacijama bave proizvodnjom vina i maslinovog ulja.
Da imam dovoljno para vodila bih te na veceru u onaj restoran na pescanoj plazi sa velikim talasima.
Da imam dovoljno para organizovala bih nam i trece vencanje u vrtu onog dvorca sto nosi ime po junaku iz helenskih mitova. Treca sreca.
Da imam dovoljno para uradila bih nesto povodom srpskih spomenika na Krfu.
Otkrila sam da nista ne moze da me oraspolozi tako brzo kao voznja motorom.
Krf je prelep. I grad i celo ostrvo. Letovanje je bilo toliko savrseno da cak ni namcor kao ja nema slovo… >>>

Krit u nekoliko desetina ekspresija i mnogo manje impresija, 2006.
Ograničeni više planovima za ono što nas čeka nakon letovanja nego realnim novcem, blago zasečeni viznim režimom ali više činjenicom da godine donose konformizam koji izuzima svaku mogućnost stajanja u redovima i/ili spavanje po lošim sobama, dugo “putujemo prstima po karti”, lutajući Grčkim ostrvčićima i Mrežom, tražeći željeni krajolik za odmor. I sve se nekako završi na Kritu, možda logičnom izboru nakon Krfa, Rodosa i davnog Halkidija. Od odmora očekujemo ništa više do nekoliko Zlatnih Plaža, dosta kilometara pod točkovima rentiranog automobila, blaženi mir, zrikavci, miris soli na koži.
Teško je sumirati utiske nakon 10 dana provedenog na, kako vodič kojim ću se temeljnije kasnije baviti reče, “Naj-ostrvu”. Zato, ponesen uspehom prethodnih avantura ovekovečenih u “Egiptu u 34 slike”, “Pragu u 42 sata” i “Ne uznemiravaj - Krfkam!” putopiščićima… >>>

1. dan
Let od Beograda do Ciriha trajao je sat i 45 minuta i valjda je bio prilično udoban pošto letim avionom prvi put. Našli smo se na aerodoromu koji izgleda kao pravi aerodrom. Vozimo se horizontalnim eskalatorima kroz dugačke hodnike koji vode do mesta za podizanje kofera i izlaza. Ukrcali smo se u auto našeg domaćina i krenuli put Berna koji je udaljen 125 km. Prvi utisak o Cirihu je da u pitanju klasična metropola u rekonstrukciji. Ispostavilo se kasnije da me prvi utisak nije varao. Posle sat vremena vožnje, stižemo u Bern i do stana u ulici Neufeldstrasse. Veoma lepo stambeno naselje sa privatnim kućama i zgradama do četiri sprata. Trosoban stan ima 90 kvadrata, sa puno svetla i veoma je udoban, a kako i ne bi kada mesečno rentiranje kođta oko 2.500 CHF. Posle kraćeg odmora i ručka krenuli smo u prvu šetnju Bernom. Veoma miran grad, ljudi nigde ne žure, automobili ne trube. Grad okružuje reka Ara koja je smaragdne boje i meandira svojim tokom i upravo na tom velikom U-Turnu, omeđen rekom, nalazi se… >>>

Pripreme za prvi odlazak na drugi kontinent zahtevaju treći stepen koncentracije!
Desetine saveta koje smo prikupili nekoliko dana pre putovanja, poklonjeni kao rešenja za stotine problema koje bismo mogli imati tokom boravka u Egiptu učinili su da torbe zatvorimo sa blagom zebnjom - jer, po informacijama koje smo dobili, odlazimo u zemlju čije lepote svakako oduzimaju dah, ali kao i svaka previše zavodljiva lepota, i ova pod feredžom krije nebrojene opasnosti za Belog čoveka: neispravnu vodu; zaraženo voće, povrće, meso; plahovite kamile, vodiče kamila ali i kairske vozače; dnevne vreline i noćne hladnoće; džeparoše u odeći lopova; lopove u odeći policajaca; loše policajce u odeći vojnika; surove vojnike u odeći terorista kao i sve ostale neočekivane obrte sudbine koji se mogu poroditi samo u glavama isuviše brižnih majki i zajedljivih rođaka koji će ovo leto provesti u lavoru.
Zbog svega navedenog, a sa željom da budućim putnicima olakšamo odlazak na odmor, opisujemo vam Egipat u 34 slike. Ukoliko bude koja više ili manje, nećete zameriti. Oslanilo nam se pisanje putopisa…
… >>>

Prevoz: lepo, udobno, dva sedišta samo za mene, ali putnici ugrejani rakijom, i ko zna još čime, samo su vikali: “Majstore, može klima da se uključi?” :-( Oni su se baš onako pijani dobro zezali i urlali, a mi smo se jadni smrzavali i patili od nesanice. Sve to moglo je brzo da bude zaboravljeno da sutradan ceo dan nije bilo hladno i oblačno. Znači, prvi utisak je bio ko me ter’o .
Prvi dan: stigli u osam, produžili do brane i Pivskog jezera. Oduševljavali se, sklanjali znak za zabranu parkiranja i naveli vozača da krši zakon, slikali branu bez dozvole (opet kršili zakon), izvinjavali se šefu brane zbog kršenja zakona i hvatali maglu. Dolazak u kamp ispraćen razočaranjem što se tiče WC-a (usran i nema vode, kasnije je bila malo bolja situacija), zatim zavlačenje u vreće za spavanje i cvokotanjem i opet ko me ter’o. Skiper najavio ručak za pet sati kada se vrate sa raftinga, a bilo je dvanaest. Oko jedan dolazi do preokreta situacije. Pošto je… >>>

Da li posetiti Egipat ili ne?
Otići, obići (kulturno-istorijske spomenike), pobeći.
Da li Srbi mogu da budu kao Japanci?
Da, kada odu u Egipat na Veliku turu. Samo trče od hrama do hrama, od piramide do piramide i brzo slikaju, pošto im vodič daje 20min za razgledanje i slikanje, nakon što ih je prethodno smorio pričom od 10 rečenica o egipatskim bogovima sa sledećim zaključkom: “Ovde tu boginju prikazuju kao njegovu dojilju, ovde kao sestru, ovde kao ženu”. Zbunjenim turistima se nameće pitanje da li su Egipćani živeli u incestu i promiskuitetu, a vodič daje još konfuzniji odgovor. A, tek čuvena rečenica:”Ovde ga škrope vodom”. Šta pomisliti drugo nego: ovaj je progutao papagaja.
Utisci pojedinih turista o egipatskoj velikoj turi?
Između ostalog: ” Velika maltretatura”!
Da li su Egipćani (Arapi) gostoljubivi narod?
Izuzetno, svi će vam reći,” you… >>>

. C U B A .
…novembar…2006.god…
Priča o Kubi uvek neminovno povlači oprečne reakcije čitalaca, slušalaca. Nisam ni vreme provedeno tamo, ni neka kasnija razmišljanja ograničavala razmatranjem političke situacije, naprotiv. Upoznavala sam Kubu sa svom njenom tugom i srećom, njenim ljudima koji su njena prava vrednost, s ambijentima koji su savršenstvo prirode i savršenstvo ljudskih ruku koje opstaje unazad vekovima.
Toliko se mnogo puta iznenadim kad čujem stavove koji se tiču politike i od svojih prijatelja i sugradjana, da zaista nisam osećala slobodu da nekoga ko živi na dalekoj Kubi pitam nešto o tome. Ono što vidi se, to su posledice svih dešavanja na Kubi decenijama unazad. Nestašica skoro svih osnovnih stvari, ali svejedno izobilje elementarne ljudskosti. I to je ono što Kubu čini najinteresantnijom, ta snaga i energija ljudi koji tamo žive, optimizam s kojim provode svaki dan. To je celo bogatstvo.
Let do Kube je bio tek prvi stepen svega zanimljivog što nas je čekalo. Po prvi put sam videla okean, po prvi put sam letela iznad njega i niti jednog momenta nisam bila u mogućnosti da sklopim oči. Činilo mi se da bi jedan takav… >>>

Sećam se kao da je juče bilo. Prelepa zemlja okupana Suncem. Dani dugi i topli, savršeni za beskrajne šetnje i istraživanja, tek skrojena prema našim željema. Drugačiji ljudi, mirisi, zvukovi, drugačiji asfalt, drugačiji automobili, … drugačije, skoro pa sve.
A na svakom koraku simboli. Već pomalo izbledeli, taman toliko da prikažu pravu sliku trenutnog stanja. Trenutne duhovne snage naroda koji je jednom uspeo da pobedi tiraniju i krene nekim putem za koji je verovao da vodi u bolje sutra. Među svim tim simbolima sa vremena na vreme pojavljuje se i on. Nikada suviše često ali uvek dominantno. Prisutan je on na Kubi. Njegov duh živi u narodu koji je smatrao svojim.
Sasvim nenadano, odustavši od posete Orijentu (istok ostrva), odlučismo se da posetimo Santa Klaru. Razlog samo jedan. Santa Klara je mesto u kojem se odigrala jedna od odlučujućih bitaka Revolucije. Bitka kojom je on komandovao.
… >>>