Osoba sam koja voli biti svugdje. Doslovno. Da se mene pita, uvijek bih mogla putovati u bilo kojem pravcu, i bilo bi mi odlično. Uz veliku podršku mojih sponzora (mama, tata hvala:) tako sam se za Uskrs našla u Parizu. I sada želim s vama podijeliti neke moje impresije.
Kada krećete na putovanje autobusom, a još ako su sve osobe u busu vama poznate, a većina još i vaši najbolji prijatelji, znate da se sprema nešto odlično. A ako ugledate autobus i shvatite da je star samo 3 tjedna (aha! - najnovija tehnologija i dizajn), barem ste sigurni da ćete imati osnovne uvjete (čist bus i ono za podmetnuti noge).
I evo nas…krećemo. Nakon neprospavane noći i gledanja filmova, našli smo se u Milanu, prekrasnom gradu. Ući u La Scalu nije se moglo propustiti, ipak, jedna od najpoznatijih opernih svjetskih pozornica mora biti popraćena mojim pogledom. Prekrasna katedrala na čijem krovu smo se sunčali također je primila mnogo posjetioca. Nakon Milana, slijedi još jedna noćna vožnja. Taman kada se… >>>

Putovanje od Skopja do Ohrida obično se savladava novim, modernijim putem koji preko prevoja (kako mu ono beše ime) silazi do Kičeva i dalje ka Ohridu.
Stari put odvaja se sada na usponu koji kreće nakon prolaza pored Gostivara i vodi preko Debra. Ako ne žurite i želite da uživate u prirodnim lepotama, obavezno barem u jednu stranu prodjite starim putem. Mada je sporiji i mada prolazi kroz delove Makedonije koji su nešto manje sigurni, lepota koju ćete videti i zanimljivosti koje možete naći uveliko prevazilaze uobičajenu turističku maršrutu.
Uživaćete u pogledu na mirno i široko Mavrovsko jezero, spustiti se kanjonom reke Radike, preći most preko hidrocentrale u Debru a zatim uz kanjon Drima stići do Struge i dalje do Ohrida.
Da pokušam da opišem par stvari koje sam zapazio putujući ovim predelima pre par godina.
Sveti Jovan Bigorski
Na putu Gostivar – Debar, u dolini reke Radike, na oko 1 kilometar od glavnog puta nalazi se jedan od najzanimljivijih manastira u Makedoniji. Reč je o… >>>

Nisam mislila ovo da kucam, mrzelo me, iskreno
ali sad kad sam posteno raskrvarila ruke na cadjavu siljatu lim\kozuru ovdasnjih mrsavih pecenih kestenova, osecam da moram… da moram makar da pomenem KAKO BRE to TREBA! da izgleda, kako to izgleda na sokacima Istambula
U oktobru

razjapljeni debeli kestenovi, istureni iz ljuske svaki kao da skoljka nudi svoj biser, mirisu tako da skoro mozes da pipnes, u kruznim limenim sudovima, izbusenim na dnu,da ih lepse ogreju komadici uglja, slozeni kao da tamnoputi prodavac na meru( a zaista meri sa apotekarskom preciznoscu) trguje suvim zlatom a ne pitomim kestenjem

Tramvaj posred njihove kao Knez Mihalove,mili sporo kao da je jedan od uzurbanih prolaznika,dok se krece prati zakonitosti pesaka, zastajkuje, probija se kroz guzvu kaldrmisane ulice
Turski nacionalni ponos dosta napadan za nekog sa ovih prostora jer sve je zatrpano turskim zastavama, ne mozes da okines fotku a… >>>

Malo kasnim sa pricom,ali opet vrijedi ispricati…

Radnja pocinje supljom,pijanskom pricom dva brata u nocnim satima u nekoj tamo diskoteci kada jednom pada na pamet ideja o odlasku u cuveni Monte Carlo na trku Formule 1.Naslusani prica od dva starija brata koji su na taj put krenula kada su bili nasih godina i nagledani vise puta snimljenog materijala koji su ostavili iza sebe pokrecemo temu o odlasku u tu malu drzavicu bogatasha.Naravno poslije te zimske noci u decembru ta prica se zaboravlja sve do nekih mjesec dana prije trke kada jedan od brace preko cuvenog MSN-a opet vraca temu u zivot….

Poslije duzeg dogovaranja,rezervisanja sobe u gradicu Diano Marina..nekih 45 min od Monte Carla(u daljem tekstu M.C) i nabavke GPS uredjaja sastajemo se u Trstu i kujemo plan putovanja.Ipak je to dugacak put,strana zemlja,gorivo,putarine pa se o troskovima i budzetu putovanja lagano dogovaramo uz domacu… >>>

- Bela pustinja Egipta -
Uplasen belinom papira, razmisljam kako da na isti prenesem impresije sa najnovijeg puta. Neverovatno, nedozivljeno, savrseno… reci upotrebljene mnogo puta u dosadasnjim putopisima. Sta sada reci da ne ponavljam? A ipak ovo je bilo bas tako, savrseno i nedozivljeno. Cini mi se da bi i jednom Andricu ponestale reci, a kamoli meni ”malom putopiscu”. Plasim se da nisam u stanju docarati ovako nesto, da preteram ne mogu sigurno.
U tekstu o Wady el Rayanu vec je ispricana prica o pustinji. Ova oblast je prelepa i zasticena zona i kao takva, za moj ukus, suvise ispresecena putevima. Iako sam odlucio da zavrsim obilazak Egipta i polako se spakujem za povratak u moj Beli grad i dalje je tinjala zelja za necim jacim, divljijim i surovijim. Kao i obicno, sticajem okolnosti, a one uvek nadju onog ko ih trazi, dolazim do informacije da je moguc put u Belu pustinju, za jedan vikend, sto sam jedino mogao sebi priustiti. Uprkos odluci, ovako nesto moja avanturisticka priroda nikako nije mogla da propustiti.
… >>>

Na sajam automobila u Ženevu smo krenuli iz Graca 12.3. u kasnu noć.Četiri studenta na privremenom boravku u Austriji su se na ovaj put,dugačak ravno 1000km,odlučila iz ljubavi prema automobilima,putovanjima i avanturi.
Nakon raznoraznih kombinovanja,računanja i pregledavanja raznoraznih sajtova po netu,odlučili smo se na put automobilom i nakon 10 časova u jutro u 8 stižemo u grad,središte UNESCO-a,Crvenog Krsta,Zenith-a,Ženevske konvencije itd. ,a za smještaj biramo studentski hostel.
Prvi dojmovi su uglavnom vezani za veličinu i ljepotu ženevskog jezera,te raskoš kuća pripadnika,za švicarske pojmove, srednje klase.To zaključujemo po tome što su te kuće smještene uz glavnu magistaralu,veoma prometnu i bučnu žilu kucavicu ovog grada.Po dolasku,parkiranju(1h/1 franak) te potvrdjivanju rezervacije,odlučujemo se da odmah idemo na sajam. Auto smo ostavili te se odlučujemo za gradski prevoz. Obzirom da smo išli sa kraja na kraj grada,mogli smo da se uvijerimo u ljepotu i sredjenost središta… >>>

- Durmitor -
Pre nekoliko godina mala grupa od cetvoro planinara je bila na jednom veoma lepom i aktivnom “letovanju”. Radi se Nacionalnom parku Durmitor, sigurno jednom od najatraktivnih na nasim prostorima. Danijela i ja smo otisli prvi i popeli se na četiri vrha visine preko 2000 m. Zapravo, bili smo na dve celodnevne ture i osvojili Planinicu, Šupljiku, Savin kuk, Istočni vrhu Šljemena, Šljemena i Milošev tok.

Koji dan kasnije priključili su nam se nasi prijatelji Zoran i Bojan. Odmah po njihovom dolasku u Žabljak spremili smo svu neophodnu opremu, kao i hranu za četiri dana boravka u planini. Imali smo nameru da se popnemo na najznačajnije vrhove Durmitora, polazeći iz visinskih logora. Plan kretanja i boravka u masivu smo razradili još pre polaska. Pre svega ciljevi su nam bili vrhovi na kojima nismo bili ili koje smo ređe posećivali.
Pošli smo od Crnog jezera natovareni ogromnim rančevima. Posle oko sat i po jakog hoda stigli smo na Lokvice. Pošto u planinarskom skloništu… >>>

Kad god da sam putovao, i nasao se na nekom novom, nepoznatom mestu uvek sam zeleo da poznajem nekoga ko zivi tamo, da mi pokaze mesta kojih nema u turistickim vodicima, uvede ma na lokalne zurke i upozna sa domacim devojkama. Ako putnik zeli da iskusi lokalnu kulturu na najbolji moguci nacin on gleda da se poveze sa lokalnim ljudima. Nema boljeg i neposrednijeg iskustva nekog grada/regije nego kada se putuje u saradnji sa ljudima koji tamo zive. Jedan od uspesnijih nacina da se ovo ostvari je couchsurfing
U pitanju je medjunarodno udruzenje putnika koji nude i traze besplatan smestaj preko neta. Neprofitni sajt pokrenuo je entuzijasta, putnik i programer Casey Fenton koji je spremajuci se da ode na Island, slucajno nabasao na direktorijum email adresa studenata islandskog univerziteta. Poslao je svima email pitajuci da li moze da prespava kod njih na kaucu, i na njegovo iznenadjenje dobio je stotine pozitivnih odgovora. Iskustvo se pretvorilo u medjunarodni projekat i couchsurfing mreza sada ima preko 350000 clanova na svim… >>>

„Znaš koliko ja imam godina? Četiri“, upitao je i odgovorio Aleksa vlasnici apartmana Nikolas u Paliću gde smo odseli.
Pošto sam automatski slagao pri razgovoru o smeštaju i na pitanje „koliko dete ima godina“ odgovorio da ima tri i po, (pretpostavljajući da što je manje dete sledi veći popust) pretrnuo sam. „Imaćeš četiri za koji mesec, dobro, ulazi u sobu“, procedio sam polako crveneći.
Delovalo je da smo se izvukli.
Ali mali Vuk Branković se otima i u skoku gazdarici unosi tri prsta u lice dreknuvši: „A ako me neko ovde pita, onda imam tri…“
Sad već crven kao bulka, plaćamo ženi smeštaj i ulazimo u sobu. Kroz glavu mi prolazi scena kako sam ja bio odgovoran lažov, kad me tetka vucarala za sobom po vojnim odmaralištima, uvek sam je zvao mama, i bio bar godinu dana mlađi. Iznerviran optužio sam ženu da je ona kriva što sam ja slagao za godine. A ionako smo imali jeftin smeštaj, 1.000 dinara noćenje po osobi. Deca do dve godine ne plaćaju smeštaj, a za starije dete (do 12 godina) se… >>>

- V I S I T O R -
2211 metara nadmorske visine. Visitor. Pre dve godine boraveći nedelju dana u dolini Grbaje, na zimskom alpinističkom kursu, posmatrao sam ovu markantu planinu. Svako jutro budila me je ista slika. Polegla grdosija spavala je zimski san dok su sunčevi zraci milovali snegom prekrivene padine. Želeo sam da popnem taj vrh.
Grupa od 25 članova nekoliko planinarskih društava iz Srbije kreće put juga. Vreme je lepo mada hladno i niko ne zna kako će biti kada dođemo u planinske vrleti blizu albanske granice. U glavi mi se motaju razne misli. Mora da smo se razmazili. Pre nekih 90 godina isti ti Srbi išli su put albanskih gudura. Nisu razmišljali o hladnoći i gladi. Tako su nas bar učili u školama, mada posle svega što se događalo devedesetih više nisam siguran da je to i istina. Čini se da se narod, ponesen vihorom rata mučio kao i sada. Niko od njih nije igrao ulogu heroja koja će im kasnije biti dodeljena. Ljudi su jednostavno pokušavali da prežive teška vremena. Ali to nije tema ovog teksta. Krećemo…
… >>>