- Masai mara, Kenija
Nacionalni park na jugozapadu Kenije. Jedan od najatraktivnijih parkova u celoj Africi. Zajedno sa tanzanijskim Serengetijem, predstavlja deo istog ekosistema u kome se desavaju najznacajnije i najmasovnije migracije zivotinja na svetu.
Organizacija ovog puta je pocela vec mojim dolaskom u Afriku, ako ne i pre njega. Gledajuci Nacionalnu geografiju cesto sam mastao o obilasku Masai mare.
Kad sam stigao u Nairobi, batalio sam svaki posao i bacio se na skupljanje informacija kako bih mogao otici na mesto mojih snova. Posle nekoliko vikenda uspeo sam u pravljenju plana. Idem kao i obicno potpuno sam, jer nema zainteresovanih za ovakvu avanturu. Razlozi za to su brojni. Od stednje para, do umora izazvanog nocnim ludovanjem po klubovima Nairobija. Uostalom nije lako otici ceo vikend, vratiti se i u ponedeljak ici pravo na posao. Kao i uvek, nesto se mora zrtvovati kako bi se na drugoj strani dobilo. Za mene je to svakako mala zrtva, za druge ne! Moram priznati da sam vrlo zadovoljan sto sam uopste u mogucnosti da organizujem ovakav put samostalno. Ne zavisim ni od koga, a i drugi ne moraju da ispunjavaju moje zelje. Nekoliko dana pre vikenda otisao… >>>

Pocetkom avgusta 2007. sam se vratio sa Lefkade, proveo tamo 15 dana, isao sopstvenim prevozom i upoznao ovo izuzetno ostrvo. Ideja o Lefkadi kod mene je nastala vrlo jednostavno - prosle godine kada sam na nekom kalendaru video plazu Porto Katsiki. Tu je bio kraj nedoumicama gde cu provesti leto ove godine.
Putovanje do Lefkade: S obzirom da sam se informisao kog tipa je ostrvo Lefkada, automatski sam odlucio da otputujem kolima sto je izbor bez konkurencije jer smo samo na ostrvu presli oko 900 km i mogli da uzivamo u svakom njegovom kutku koji smo pozeleli da vidimo. Posto mi posao ogranicava letnji odmor, odlucio sam se na voznju “do kraja”, dakle od Beograda sve do Lefkade bez prenocista negde usput… To je nesumnjivo bila greska jer je put veoma naporan, narocito druga polovina. Dakle, moze da se vozi i do ostrva bez nocenja usput, ali ako niste od onih koji vole volan vise nego “leba da jedu”, manite se te ideje. … >>>

- Wady el Rayan -
Vreme: juni mesec, 2007.; mesto: Kairo, Egipat. Ja vam necu pricati o piramidama, sfingi, Nacionalnom muzeju, Luksoru i svima poznatim atrakcijama ove zemlje. Jos manje me zanima Hurgada i Sarm. Ono sto zelim da opisem je nesto za sta verujem da je retko ko od Srba bio.
Wady el Rayan! Na oko dva sata voznje od centra Kaira (170 km.) Fayoum desert Roud-om nalazi se zasticena zona ustanovljena 1989. godine. Predstavlja jednistven rezervat prirode. Naravno, radi se o pustinji, ali i drugim interesantnim znamenitostima.
Fayoum roud prolazi kroz istoimeni gradic, koji predstavlja ulaz u zapadnu pustinju Egipta. Sama oblast Wady el Rayan-a obuhvata povrsinu od 1752 kvadratna kilometra i to je bioloska, geoloska i kulturno-istorijska regija od posebnog znacaja. Sa svojih 169 registrovanih vrsta ptica predstavlja pravi raj za ljubitelje posmatranja istih. Osim ptica ima jos gazela, sakala, nekoliko vrsta pustinjskih lisica i veliki broj reptila. Ono sto ipak ostavlja bez daha su geoloske pojave: pescane dine, granitne planine, vodopadi, dva jezera, izvor.
… >>>

Naguravanje opreme, truckanje Nivom po prtini, i eto nas na sred staze. Dubok sneg, brije oštar vetar, pancerice smrzle, plastika ukrutila. Mučimo se sa obuvanjem, stenjanje i pokoja psovka. Ipak, pancerice su obuvene, skije su na nogama, oprema se doteže. Još malo „peglanja uzbrdo”, da uštinemo još koji metar spusta. A onda…

Petak (9. novembar) nije obećavao mnogo. Uobičajen beogradski radni dan, sivo, oblačno, tek po koja kap kiše. No, poziv je bio tu, plan napravljen, a nas četvorica Manijaka, Freak, Krecha86, pop67 i SkiBata, privodili smo kraju poslednje pripreme za putovanje. Destinacija – Olimpijski centar Jahorina, povod, manifestacija Turstička berza 2007 a pravi razlog, pa naravno, skijanje. Par minuta finalnih dogovora, malo fizikalije oko opreme (prezentacione, ne skijaške), naguravanje nogama torbi i vreća u omaleni gepek golfa trojke, stešnjavanje na zadnjoj klupi, i već nas evo u koloni kraj Geneksovih kula, na autoputu ka Šapcu. Tiha muzika i jako grejanje učinili su svoje, pa smo vreme u vožnji… >>>

“M O N T B L A N C ‘98″
Ovaj put se odigrao pre devet godina. Ipak, vrlo je zanimljiv i poucan narocito za avanturiste koji bi se uputili u osvajanje najviseg vrha Zapadne Evrope.
Od 17. do 27. jula 1998. godine PD “Pobeda” iz Beograda je išla na jedan od svojih čuvenih “velikih puteva”. Nakon obimnih prirema koje su trajale bezmalo godinu dana četrdeset planinara je krenulo u osvajanje Alpa. Put je kasnio dva dana zbog problema oko dobijanja viza.
Po planu, prošli smo Mađarsku i uputili se ka podnožiju Grossvenedigera. Nameravali smo da se popnemo na ovaj, drugi po visini, vrh u Austriji. Želeli smo da vidimo rezultat svih naših priprema, proverimo uigranost neubičajeno velike grupe kao i da se aklimatizujemo za veće visine koje su nas očekivale na Mont Blanc-u. Nakon provedene noći u kampu ustali smo u 3 sata ujutro, spremili se pod svetlošću čeonih baterijskih lampi i krenuli. Jedan deo puta prešli smo našim autobusom, a zatim, po grupama taxi-kombijima do visine od 2161 m i doma “Johannishutte”. Odatle smo pošli na uspon oko 6 sati ujutro. Posle nešto više od dva sata hoda stigli smo do… >>>

Noć prva:
Na trgu Catalunya, gde se ukrsta većina metrolinija (napomena: imena uglavnom pisem kako sam ih naucila, ne na spanskom nego na katalonskom) festival, kao Exit, gomila ljudi, naravno i uz kartu teško pronalazim cuvenu ulicu La Rambla jer se u trg uliva 7-8 bulevara. Dok sam sve to obisla da ubodem gde je, dusu sam ispustila.
I onda krece La Rambla, ziva i topla, guzva, svi pevaju i babe i crnci i klinci, svi istetovirani sa pirsigom u ustima, usima …ali ni jedna devojka nije obucena kao prostitutka, mislim, kao ove nase kad izadju…i naravno turisti….
Dan prvi:
Arc de Triomf (Trijumfalna kapija), odatle ide veliki trg-šetalište koji vodi do Parc de la Ciutadella sa predivnim fontanama koje se prelivaju u male vodopade. Na kraju parka je Zoo vrt koji je prilično skup (16 eur je delovalo stvarno previse tog momenta). Levo iz paka se odmah ulazi u četvrt La Ribera pa u Gotsku cetvrt (Barri Gotic) iz 14 i 15 veka sa velicanstvenom arhitekturom i uskim ulicicama. Tu naleteh na… >>>

Sveta Gora
Ovo je putopis o hodcascu grupe od sesnaest ljudi iz Srbije na Svetu goru 2000. godine. Kako na ovom delu Planete vreme vec vekovima stoji, sve je isto kao i danas, pa je zanemarljiva vremenska razlika od sedam godina. Na zalost, jedino sto nije isto i sto se desilo nakon naseg puta je veliki, nesrecni pozar koji je unistio veci deo konaka Hilandara i koji Srbija sada obnavlja.
Jula meseca 2000. godine utanačili smo pojedinosti puta. Poslali smo potrebna pisma sa spiskom učesnika akcije u Sveštenu opštinu u Solunu, a sve u cilju dobijanja dozvole za ulazak na Svetu Goru. Kako je u grupi bilo ljudi koji su vec pohodili Svetu goru nije bilo problema oko organizacije puta.

11. avgusta 2000. godine sastajemo se ispred hotela “Interkontinental”. Autobus agencije “Perla tours” nas dočekuje i iznenađeni smo da je mnogo bolji nego što smo očekivali. Izgleda da planinari obično očekuju krš od prevoza. U 19.40 krećemo. U grupi je ukupno 16 ljudi, od čega je 12 muškaraca i 4 žene koje… >>>

- Kilimandazro, 5895 m, najvisi vrh Afrike -
Ovo je putopis ekspedicije Planinarskog drustva “Pobeda” na Kilimandzaro u Tanzaniji. Malo je poduzi tekst al sta da se radi kada je bilo toliko dogadjanja. Ipak, onima koje interesuje avantura i divlji predeli preporucujem da procitaju i uzivaju…
Sve se odigralo od januara 2006. godine, a u okviru velike akcije osvajanja najvisih vrhova svih kontinenata. Nakon uspesnog penjanja Elbrusa i Akonkagve i treci kontinent je pao.
Kao i u predhodna dva puta, stari kraljevski dvor u centru Beograda nasa je polazna tacka. Uz podrsku Skupstine grada, noseci zastavu Beograda, u nameri da je pobodemo na najvisi vrh crnog kontinenta, polazimo put Afrike.
Polazak
Nedelja jutro, 15. januar 2006. Uprkos tome sto je vrlo hladno stotinak ljudi nas prati na daleki put.
U deset sati ulazimo u Lastin autobus praceni mahanjem nasih prijatelja. Polazimo ka Surcinu. U busu vrlo vesela atmosfera i cini mi se da su svi ubedjeni da cemo se popeti. Jasno nam je da samo 10-30% planinara koji krenu na vrh uspeju i da ga popnu, ali izgleda da su svi ubedjeni da oni nisu ti koji ce odustati. O objektivnim… >>>

Sawadika! (ili ti pozdrav, bok, ciao, haj..etc)
Teško je ne nasmiješiti se kad mi netko spomene Tajland. Ne zovu je uzaludno *zemlja smijeha*. Čim smo sišli iz aviona i pogubili se na divovskom aerodromu u Bangkoku bilo je jasno da ovdje ne vlada ona zlovoljnost kao na našem Starom kontinentu. Svi, ali baš svi tajlanđani se smiješe.
I to nije zato što su napušeni, ili zato što su se upravo dobro poseksali, ili su dobili na lotu - ne. Oni jednostavno znaju da smijeh liječi sve, pa tako i siromaštvo u kojem žive. I ne bune se. Dapače, iz svojeg svijeta kradu samo sretne trenutke, one male slatke stvari na koje mi zapadnjaci tako često zaboravljamo ili ih jednostavno ne primjećujemo.

Njihove kuće nisu kao naše, niti su smještene na proplancima gdje bi ih neki tamo tsunami mogao poslati na vječni počiinak. Male zemljane kuće dovoljne su da bi u njoj… >>>

- Mt. Kenya & Aberdare
Podstaknut adrenalinom, pocinjem putopis, nekoliko dana pre polaska na put. Sedimo u office-u i dogovaramo se o sledecem putovanju. Ovaj put nesto sasvim drugacije od prethodnih. Cilj nam je Mt. Kenya. Po netu pretrazujem sta se moze naci o ovoj planini.
Nalazi se oko 160 km severno od Nairobija. Za ljubitelje tacnosti, to bi izgledalo ovako - 0°9′ South, 37°18′ East. Sa svojim vrhom Batian (5199 m.n.v.), odmah iza Kilimandzara, ovo je po visini druga planina africkog kontinenta. Odatle se, po vedrom danu, mogu videti Uhuru peak na jugu, Mt. Elgon na zapadu, Marsabit Mountain na severu, i na istoku Indijski okean. Po verovanju crnackih plemena na Mt. Keniji zivi Kykuju bog, Ngai. Planinarska poslovica kaze - “na vrhovima obitavaju bogovi. Prici im blizu znaci postati im slican”. Mi cemo pokusati da se bar toliko priblizimo da osetimo voodoo magiju africke planine.

Na moju veliku zalost iz najmanje tri… >>>