Ove subote je održano Vodičko prelo u selu Vodice u Opštini Smederevska Palanka. Znatiželjan kakav sam, imajući u vidu da je vreme bilo lepo a ja oran za zabavu, posetio sam ovu kulturno-zabavnu manifestaciju koja je u Vodicama postala već tradicionalna.

Mesto dešavanja je dvorište Osnovne škole u Vodicama i prostorije same škole.
Predivno veče, puno ljudi, ljubazni domaćini - pun pogodak za dobru zabavu.
Sreo sam i više prijatelja iz Palanke koji su sa sličnim motivima došli na ovo poselo a bilo je ljudi iz drugih gradova i sela.
Zabavni program je bio dobar a i prateći sadržaji. Domaćini su se držali programa koji su najavili. Izložbe (izložba domaće radinosti, izložba slika, izložba cevća) su bila simpatične sa specifičnom notom koju nosi sve ono što se radi iz ljubavi i uvažavanja gostiju. Etno zbirka je bila izuzetno iskustvo za podsećanje na to kako se živelo na selu nekada.
Pošto slike govore bolje napravio sam i album koji je dostupan preko linka…. >>>

Kada dodjete na jedno mesto prvi put pokušavate sto više da “upijete” slike i trenutke, kako bi se vremenom sve to sleglo i kako bi ste dobili potpunu sliku o mestu.
Kategorije su pre svega vreme, ljudi, mesto, plaza, more, toplina mora…

Ono sto je specificno na Lefkadi je boja mora.
Sa istocne strane koja “gleda na kopno” more je tamno zelene boje, providno i čisto, toplo i pitomo.
Sa te strane su mesta Nidri, Nikiana, Lignia i Poros. Jednim delom Lefkas. Plaže su šljunkovite, u borovoj šumici ili oplemenjene žalosnim vrbama, maslinama i cvećem. Jedna od najlepših je Desimi plaža. Sa dve taverne, kampom, par kućica ali divnom plažom sitnog šljunka i neverovatno toplim morem. Hteli ne hteli gledate na jedrilice, brodiće i jahte…znaju oni šta je dobro…
Prelepa mesta poput Sivote i Porosa nude mogućnost degustacije najboljih salata grčke i tzaziki/naravno ko voli/ musake, pasticia, “punjene cipele tj.plavi patlidzan punjen mlevenim mesom i fetom pa zapečen/, raznih vrsta riba i… >>>

DAN 7 
Brrr, brrr, drhtimo svi redom. Noći među ovim ostarjelim vlažnim i debelim zidinama su skroz hladne, a ni jutra im nikako ne ostaju dužna. Promrzli smo do kosti, pa onako ukočenih prstiju, jedva pakiramo stvari, te zauzimamo busiju pred prvim kafićem, čija je terasa obasjana suncem. Kafenišemo, glumeći guštere, čekajući k’o će prvi progovoriti, te tako obznaniti da se otkravio, i probudio iz ledene kome. Sašo je prvi pisnuo, pa je za nagradu otišao (opet) tražit Hertzovu kancelariju (vidi drugi nastavak). Lina se osjećala zapostavljenom, pa je i ona prozborila koju, što je rezultiralo njenim odlaskom u dućan, da nam nabavi štagod za čalabrcnuti. Kosti, koje čekaju “naše”Hertzovi službenici su ovaj put pokazali razumijevanje, skidajući baksuzluk s Forda i potpuno preuzimajući papirologiju u svoje ruke. Bravo Sašo. Vidjevši, kako je naš jaro veličanstveno sredio zadatak, Lina je odlučila, da ga mora zasjeniti. Uskoro joj je to i uspjelo - postavila je svjetski rekord u visini računa za kruh i salamu (38€, Guiness je rekord već “priznao”, i Lini možete za sljedeći rođendan pokloniti “Book of World… >>>

Zašto kažem tranzit?
Zato sam od cele Švedske videla, pored onoga iz aviona, svega jedan Nills Ericcson terminal,
jedno ili dva jezera, jedno ostrvo (Maarstrand), sv eukupno tri taksija, tuce oblaka i mnogo ljudi koji - i nisu bili Šveđani.
Junior Chamber International EUROPIAN ACADEMY okupila 35 zemalja (od Sirije na sever) u preko 70 učesnika, što trenera što polaznika Akademije za Liderstvo.
Ništa nametljivo, naprotiv. Ušuškani hotel u Kungalvu pored Geteborga, jezerce, sunašce, suncobrančići…e pa ništa od toga ja videla nisam.
Evo slike, ipak.
Ono što je impresivno su razmere - ništa megalomanski kao USA ali ništa ni onako socrealistički kao novobeogradski blokovi.
Nešto između, fino, počev od aerodroma Landveter pa nadalje.
I kamere. Hight ech zemlja ima kamere i u taksi vozilima! A taksi voze i žene, i to iz UK :-)
Na pitanje mojih prijatelja iz Brisela - mora da ste imali problema?
(Ja sam, naravno, ćutala sećajući se mučkih ubistava taksista po Beogradu i odluke koja nikako da… >>>

Na jednoj razglednici napisala sam:
“U mirisu žutog limuna,zelene masline, tirkiznog mora i melodične muzike krije se čarolija Grčke.”

To mi nekako zvučalo kao iz turističkih kataloga, ali mi sada baš zvuči autentično. Ovog leta ”osvajala” me je  Lefkada.

Lefkada je jedno od ostrva u Jonskom moru.
Osim popularizovanog Krfa, i malo manje Zakintosa, malo ko zna za Lefkadu/ tu su jos i Kefalonija, najvece u Jonskom moru, zapravo posle Krita najvece u Grckoj/, Itaka, Megalonisi, Scorpions/Onazisovo ostrvo/, i više manjih.

Lefkada je dobila ime po belim stenama, jer na grčkom lefkas… >>>

Ovo leto sam proveo na Iosu, hit destinaciji 2007. Išao sam preko agencije Kolegijum i što se tiče organizacije na kraju ipak mogu biti zadovoljan.

Put je najveći problem. Išli smo autobusom do Atine, pa smo u Atini ostali 8 sati, obišli grad, popili piće, prošetali.. Nakon toga sledi ukrcavanje na brod i put do Iosa koji traje oko 12 sati, putovali smo čitavu noć. Pošto smo već bili iscrpljeni zbog puta do Atine, drugar i ja smo uzeli sobu na brodu i prespavali gotovo ceo put.
Ios je specifično ostrvo, podeljeno no na dve celine: plažu i selo (village). Selo se nalazi na vrhu brda, i tu su smešteni svi noćni klubovi, restorani i prodavnice. Do plaže se može stići isključivo autobusom, koji frekfentno vozi u oba pravca. Cena karte je 1,20e. Na plaži su gotova sva dnevna dešavanja i preko dana u selu nema žive duše, svi se spuštaju do plaže.
Sama plaža je lepo sredjena, cene ležaljki i suncobrana su prihvatljive. Ima i dodatnih aktivnosti kao što su fudbal na pesku, jedrenje, vožnja… >>>

Preporučujem svima koji žele da se odmore od grada, buke i vreve, da odvoje jedan dan za uživanje u Sremskim Karlovcima. Od Beograda su udaljeni svega sat vremena, a čoveku se učini kao da je kročio u drugi svet.
Takodje, preporučujem da se do tamo prevezete simpatičnim vozićem Romantika, gde ćete, zahvaljujući ljubaznim domaćinima, biti usluženi pravom turskom kafom. I dok trepnete, eto vas u Sremskim Karlovcima.
Grad je miran, mali i lep, ali itekako ima šta da ponudi radoznalim turistima. Zato bi najbolje bilo da angažujete turističkog vodiča, jer će onda putešestvije kroz vekove biti potpunije.
Ono što mi se jako svidelo jeste da je sve blizu. Istorijski spomenici, crkva, patrijaršija, gimnazija, sve je to u krugu od dvesta metara. Patrijaršija, koja je na mene ostavila izuzetan utisak, je nešto što se obavezno mora videti. Svaka prostorija tog velikog zdanja je priča za sebe, svaka je bogato ukrašena portretima, kostimima i drugim vrednim i zanimljivim predmetima iz života ljudi koji su bili jako… >>>

Ako tražite poeziju u Njujorku, može da se desi da je pronađete na najneobičnijim mestima, u kutkovima u kojima poezija na Starom kontinentu nekako ne obitava – u auli Grand Central stanice na primer.
Ili, u oglasima za instant–internet, pa čak u u metro novinama koje pišu o nekretninama koje možete, jel ‘ da, kupiti – kad ste već tu, u Njujorku.
Dočekaće vas besplatni primerci, kao što je bio slučaj sa našom turističkom British Airways ekspedicijom koja je proboravila na East Side-u nekoliko dana, ranom zorom – ispred vrata apartmana. Nazdravlje!
Hoćete da imate okean u zadnjem dvorištu? Nema problema, okrenite svog brokera za nekretnine, već koliko danas i kupite mesto u svom Oceanfront Hometown–u. Ili u Bronksu – waterfront living you CAN afford.

Želite li… >>>

Krenuti negde, a stici u Babe sasvim je nemoguce: isto tako, krenuti u Babe a zalutati, skoro je neverovatno.
 
Kilometrima daleko dizajnirani putokazi upucuju na “Country Club HOTEL Babe” i ne daju vam sansu da pogresno skrenete na, inace jako slabo obelezenom putu. Jos jedno upozorenje, smenjivanje dobrog (novije asfaltiranog) i loseg (sasvim “rupicastog”) puta je neocekivano i pogubno za udobnost. Ljilja i ja smo u stvari te nedelje krenule da lutamo. Znaci, kuda nas put i nas crveni Jugo odvedu. Ispostavilo se ipak da ja na pocetku ove price nisam znala da je moja sestra potajno planirala bas Babe.
Ne tako davno smo u tom selu htele da kupimo kucu. Mozda bismo to i uradile, da nije bilo potrebno renoviranje te koju smo gledale a mi u tom trenutku to nismo zelele da radimo.
Moram priznati da ovoga puta uopste nismo prepoznale cak ni deo sela gde smo tada bile. Mnogo je novih kuca, u koje samo povremeno svracaju ljudi, a u stvari zive pauci i samoca.
Za deset godina Kosmaj je… >>>

DAN 3
Vino porto zarađuje dodatne pozitivne bodove, na izazivajući mamurluk u našim “navijačkim” glavama. Jučerašnji dernek ipak uzima danak, u vidu oštećenja naših glasnih žica, koje su nas u Hertz-ovoj filijali, potpuno izdale, pa smo naše prohtjeve, posredovali na ceduljicama. Iznajmili smo Ford Focus za nekih 25 € po danu. Odluka o autu, kao našem prijevoznom sredstvu, bila je uglavnom financijske prirode, ono četvero smo, pa kad se podijeli, dođe manje nego karte za autobuse i vlakove, koji su u Portugalu ionako poznati po svojoj poslovičnoj sporosti (kakvi ljudi takvi vlakovi, npr. nezamislivo je, da se sa nekim dogovoriš prije 11 ujutro, čak im i predavanja na fakultetu počinju tek u 10h).Pomoću mračnih sila i voodoo trikova, poslije trostrukog gubljenja, uspijevamo izaći iz izrovanog Porta i pronalazimo put za Bragu. Radi se o najkonzervativnijem portugalskom gradu (po žestini svoje katoličke vjere, Portugalci su tik iza religijskih fanatika Iraca, barem tako kažu raznorazna EU istraživanja), koji je iznjedrio vojni puč (1926), krčeći put za gospodina Salazara i njegovu diktatorsku vladavinu (1932-1974). Ekonomist po profesiji, lako… >>>