Metz-Nancy? Kako vama to zvuči? Francuski? I treba da zvuči francuski, ali je trebalo da ta lokacija bude u Luksemburgu, gdje se zaputih iz Italije, a ne u Francuskoj! Tako je pisalo na karti koju mi je Gago rezervisao još u junu.
E ljudi moji, kako me Gagica lijepo spakovao za Veneciju, na aerodrom “Marko Polo”, 17. jula, bijaše utorak. I trebalo je da sa tog aerodroma poletim i kasnije sletim u Luksumburg. Umjesto toga, završila sam u Francuskoj. Nakon tog iskustva, evo poente:
Rezervaciju karata za avion, voz… uvijek prepustite prijateljima. Oni će za vas uvijek spremiti iznenađenje, jer vas vole. Glupo je da prosto samo sjednete na avion i sa jednog mjesta dođete baš tamo gdje ste krenuli.
HVALA GAGO! LJUBIM TE ZA OVO OČI MOJE!
Ova priča, čini mi se, za vas postaje nejasna, pa da krenem ispočetka, ipak.
Dakle, utorak, 17. jul, iz Venecije letim ka Luksemburgu, na aerodrom Metz-Nancy. Tako piše na karti. Kad je na mene došao red da čekiram kartu, ljubazna djevojka (primjećujete da me od početka puta prate sve ljubazni ljudi :-)) za pultom me pita da li imam vizu za Francusku. Pogledah je u čudu, ali nisam postavljala pitanja, već joj… >>>

KOME TREBA PLAN
Naučila sam da planovi imaju samo jednu ulogu: postoje da ne bi bili poštovani.
Nakon skoro cjelodnevne posjete Veneciji, u subotu, Gago i ja, pa smo još uključili u tu priču i Lakija, Gagovog brata, druga, prijatelja, razmotrasmo, ne vala hiljadu, ali dva plana za nedjelju. Da bismo trošili novac slađe, odradili smo skupa petak veče u restoranu Osteria Al Ponte kod Fida, našeg saputnika iz Podgorice, gdje Gago inače radi vikendom. I dobila sam prvu platu za privremeni rad u inostranstvu! Nisam je dobila za ništa, da se razumijemo, već sam se lijepo oznojila perući suđe. Perem ja i doma, ali nikad zaista tolike količine posuđa, tanjira, zdjela, šerpi, kašika, viljušaka… Bilo je tu i ljuštenja krompira, čišćenja ribe, školjki, gambora… Svega. Radili smo pet sati, koliko je trajala večera. Dnevnica mi za tih pet sati bijaše veća nego osmočasovna u Podgorici. No… ne žalim se :-) And… ako neko ima kakav restoran, neka mi ponudi vikend posao. Odlično perem suđe!
Preporuka: Osteria Al Ponte, Tiezzo, Pordenone, Italijahttp://www.fidochef.com
Ocjena (od 1 do… >>>

OBIČAJI
Naše komšije sigurno peru posuđe za novac. Ne može biti da neko ima toliko suđa u kući da od osam sati ujutru do, evo sad je 10.54 sati, ne može oprati sve. Zaključak: ovi ljudi rade to za pare. Otvaram oči oko osam i čujem neko zveckanje. Znam da je Gago na poslu. Makar bi tako trebalo da bude. Ipak, zveckanje me poče ubjeđivati da možda ipak griješim, da je Gago kasnije krenuo da radi ili pak odlučio da uzme slobodan dan. Na mom jadnom italijanskom skuckah mu SMS, želeći mu „laku rabotu“ (valjda sam baš to skuckala) i usput, ipak na našem jeziku, pitah jel’ doma. Tek mi je onda sinulo da mi je pričao o komšijama čija se terasa vidi iz sobe u kojoj ja spavam i koji po cijeli dan perkaju nešto. Živi bili!
Napomena: Pranje suđa po cijeli dan ne spada u običaje u Italiji. Ne pokušavajte ovdje nekog impresionirati tako
KAŽI ČIKI “GRAZIE”. JESI REKLA?
Naučila sam tokom ova dva-tri dana koliko sam u Italiji da ljudi ovdje jako mnogo koriste riječi “hvala” i “molim”, te da ne propuštaju priliku da jedni drugima požele ugodan rad, ručak, večeru, dan… sve čega se čovjek… >>>

(pisanije prenesene sa bloga o putovanju zapocetom 10. jula, 2007. godine)
Četiri godišnja doba krenuše na put u utorak veče, oko 20 sati. Polazak iz Podgorice. Destinacija – Italija, provincija Pordenone. Grad Pordenone.Udobno se smjestismo u automobil, nas četvero, državljani četiri države. Otuda i ono četiri godišnja doba. Toni, Fido, Gago i Danuskica.
Odavno se spremah za ovaj put, u glavi, ali mi je izgledao nestvarno. Pokušavali su me neki ubijediti da je ludo krenuti autom tako daleko – skoro hiljadu kilometara. Da je pametnije odletjeti, ali sada kad sam ovdje, kad je hiljadarka iza mene, tvrdim da bih bilo gdje otputovala baš autom. Pa taman kad bi trajalo vječnost.
AL’ SE NEKAD DOBRO JELO
Podgoricu ostavismo iza sebe još za dana. Razmatrali smo opcije na koju stranu svijeta da se uputimo. Da li našom obalom, prema Hrvatskoj, ili preko Nikšića, pa na Trebinje, Bileću, ka Tjentištu. Sarajevo, Slavonski Brod, Zagreb… pa na autoput ka Italiji. Napravismo kompromis: zaputismo se ka Nikšiću, izađosmo na Trebinje i skrenusmo ka Dubrovniku. Ipak obalom do kraja.
… >>>

Deo Prvi – Pokret

Dan D – Surcin, neka rana zora (10 ili 11 ujutru, ali vredelo je). Svi mi “okoreli kriminalci” smo dobili vize, zahvaljujuci britanskom lezernom imigracionom sistemu (dodjes, podneses dokumenta, platis bezobraznih 70-80 evra i vratis se istog poslepodneva po viziran pasos). Druzina se sastojala od nas sedmoro, od cega je jedna drugarica vec nekoliko puta bila u Londonu, a jos dve su bile jedanputa. Otprilike je 500stepeni i kuvamo se na najjadnijem aerodromu u Evropi (kako tvrdi moj ujak, avio-inzenjer, jedino Sudan ima gori aerodrom od nas, a treba imati u vidu da je on bio i u Nigeriji, Libiji, Obali Slonovace, Kambodzi…) Dok smo ostavljali prtljag, prolazili pasosku kontrolu i pravili se da se ne poznajemo (zbog garantnih pisama, mi svi navodno idemo u posetu “dragim prijateljima i rodjacima”, koje zapravo nikada nismo videli, a niti cemo…), drustvo su nam pravili neki zacudjujuce tihi Srbi, neki zacudjujuce… >>>

Kažu, malo je potrebno da čovek bude srećan.
Meni se čini, ipak malko više, bar da imaš vizu , kao ja, pa si već srećniji, da ne kažem slobodniji!
Dakle osim vize, potreban je automobil, nešto novca/ili kartica!/ i pravac auto-put Beograd-Zagreb-Ljubljana-Minhen-Ninberg. Sve to , za oko 10- ak sati, sa stajanjem.Klopa usput, u Sloveniji kranjske kobaje ili budite strpljivi za ono što vas čeka u Nemačkim pekarama, pivnicama ili poslastičarnicama.

Usput, na putovanju, zadiviće vas čistoča, organizovanost, ljubaznost naših prvih suseda, pa drugih/iskreno nam se raduju, ali bez zezanja/, zatim tvrdoglavost Austrijanaca, i neizbezna nalepnica od 10 eura za auto-put, boravili u Austriji 1 sat, 1 dan ili 1 nedelju!Nemam ništa protiv njih, samo malo ga preteraše. Neljubazni, nekako bleda senka nemacima i tako mali…ne znam.Onda , kada prestane plaćanje auto-puta, kada prestane nedoumica, ko je najmoćnija nacija u Evropi, znate da ste ušli u Nemačku!
Pazite, ja sam od onih koja obožava Italiju, bez pogovora.
Mediteranci su… >>>

Trippy BERLIN
Grad na reci Spree, ostavši bez svog Zida, postao je sinteza nespojivih suprotnosti i jedna od najluđih evropskih metropola! Šesti po veličini u Evropi, ogroman a savršeno povezan mrežom U-bahn-a i S-bahn-a, Berlin nudi očaravajuću raskoš i kulturno bogatstvo, ali i potpuni underground (a.k.a. raspad), rame uz rame!
Centar (Mitte) bivšeg Istočnog dela obiluje gigantskim, očaravajućim građevinama i gradskim simbolima: Bradenburška kapija, Rajhstag sa ogromnom staklenom kupolom sa koje je fenomenalan pogled na grad, bulevar Unter den Linden (pod lipama), sa Humbolt Univerzitetom gde je predavao Hegel… Spisak je beskonačan a utisci prejaki…
Na našu sreću, kačimo subotu i idemo u provod. Krećemo sa Alexanderplatz-a, glavnog trga ovog dela grada, gde se seku linije metro-a. Na ovoj cyber - pozornici sa šljaštećim neboderima i zelenom reklamom tržnog centra Kaufhof Galleria, smenjuju se najrazličitiji likovi. Pored… >>>

Kao buduća pedagoškinja, koju zanima upotreba pozorišnih tehnika u obrazovanju, bilo mi je sasvim logično da se prijavim za omladinsku razmenu na kojoj će tema biti «Pozorište u obrazovanju». U Albaniji? Još luđe iskustvo! Delovalo mi je tako egzotično i nisam pomišljala na neprijatnosti jer je na takvim događajima sve unapred organizovano.
Moji roditelji su prvo malo zinuli, a zatim se složili (mama je gledala kada je Vesna Dedić radila reportažu sa glumcima Narodnog pozorišta koji su gostovali u Tirani, i sve je prošlo okej, tako da je bila sigurna da svi glumci bezbedno borave u Albaniji). Dobro, nekad Španija, nekad Albanija.
Onda su rodbina, porodični prijatelji i deo mog društva, prvo u sebi, a zatim i glasno, počeli da preispituju šta nama fali, jesmo li poludeli, hajde dobro, jadna Jovana, ali ti roditelji da je tako puste… Kao da ja idem da rešavam kosovsko pitanje… I kao da na čelu nosim zastavu.
Gunđali svi i čudili se ljudi, ali mi se spremismo za put. Došli na aerodrom…. >>>

Kada vam neko kaze Afrika, verovatno odmah pomislite na crne, gladne, prljave ljude sa ispupčenim stomacima, decu koju napadaju muve, glad, beda, nemaština.
Osetiti Afriku zaistinski, lično, to je već druga priča. To vam kaze plava devojka, koja je izričito , posle Turske, bila protiv odmora u muslimanskim zemaljama, jer su me tamo gledali kao svetsko čudo, pipali, maltretirali.
Ali, želja beše jača od straha i tako reših da krenem put Egipta.
Avion je preletao jedan veliki žuti kontinent, gde su se samo uz Nil mogle nazreti zelene površine.
Sve ostalo pustinja…Aerodrom u Hurgadi je avantura za sebe. Jedinstven aerodrom u svetu od šatora, koji zapravo podsećaju na džinovsko beduinsko selo! A onda, onaj afrički vetar, koji asocira na opuštanje, čaj, plažu, ljubav,muziku, istoriju.
Kaže legenda, ko se ljubi pored Crvenog mora , širi ljubav oko sebe…probajte…
Grad kao grad Hurgada, ništa naročito ali more! Ljudi moje, najtoplije more na svetu /konstantna temperatura 28 c u toku cele godine/ jer je… >>>

Za sve one koji imaju mogućnosti da putuju i van sezone/leta, preporučila bih da posete Keln, i to tokom februara, kada se održava tradicionalni kelnski festival. Period kada cela Nemačka poludi, ide na godišnji odmor samo da bi par dana provela u duhu festivala (a oni koji žive u Kelnu beže što dalje jer “dosta im je svega”). Toče se litre i litre piva, provode se meseci u osmišljavanju idejnog rešenja za kostim; tokom tri dana koliko traje karneval može se videti pravi karakter Nemaca, koji radnim danima vešto skrivaju pod maskom poslovnosti.Takođe, nikako ne treba propustiti odlazak u Kelnsku katedralu i penjanje na vrh (ispustila sam dušu pentrajući se, ali pogled je fantastičan), prelazak preko mosta na Rajni, odlazak u Lindt muzej čokolade i večeru u nekoj od mnogobrojnih pivnica.
Što se tiče shopinga (a to zanima verovatno svaku damu), više je nego povoljno, po cenama po kojima se kod nas prodaje “fuš” kod njih se nalazi veoma kvalitetna roba, i večito su neka sniženja (prim. Nike patike… >>>