Tasos je najsevernije od grčkih ostrva (i jedino od njih koje je zakratko bilo deo velikog Dušanovog carstva). Obiljem slatke vode, šuma, raznovrsnog rudnog blaga i plemenitog belog mermera od praistorije je privlačio osvajače, te je u svojoj dugoj istoriji bio primoran da se bori protiv ili trpi sve moguće nasilnike, od atinskih demokrata preko Persijanaca, Rimljana, Vizantinaca, Srba, Turaka, Bugara, čak Rusa, Nemaca, sve do savremenih turista koji su doneli novac, ali su isto tako izazvali dva katastrofalna požara koji su ostrvo, nekad nazivano “ploveća šuma” praktično ogoleli.

Na Tasosu nema visokog turizma, to nije stecište snobova i bogatuna, nema superluksuznih hotelskih kompleksa ni noćnih barova, ovde se ne sidre jahte duge 30 i više metara sa naoružanim čuvarima na palubi. Tasos je ono što su za mnoge odavde pre tridesetak godina bili Mljet ili Lastovo – ostrvo kome se uvek iznova vraćaju zaljubljenici u plavo more, razuđene i poludivlje obale, miris borova i žalfije, jednostavne ljude, čak i planinarenje, jer vrh Ipsarion sa svojih 1200 m visine predstavlja pravu poslasticu za sve koji vole hodanje. (U glavnom gradu ostrva, Limenasu, postoji planinarsko društvo koje markira i održava prilazne staze.)

Uz obalu postoji više mesta, od kojih su najveća već pomenuti Limenas (što znači luka) i Limenarija (lučica). U Limenasu na svakom koraku nailazite na arheološke lokalitete, tamo postoji i mali ali veoma dobar arheološki muzej koji treba obavezno posetiti, dobro očuvano antičko pozorište na brdu iznad mora… Ovo mesto je ipak preveliko da bi bilo pogodno za odmor, jer u luci pristaju brodovi i mnogobrojni trajekti, a plaže su relativno daleko. Limenarija je po meni najlepša, to je mestašce koje nije niklo preko noći turista radi, ima svoju istoriju i atmosferu, a lokalni vajar čije sam ime nažalost zaboravila ukrasio ju je mnogobrojnim spomenicima od belog mermera u koje je urezao prizore iz antičke prošlosti ili simbole svete geometrije. Od mesta uz obalu svakako treba obići prelepi Aliki sa ostacima antičkog kamenoloma, pećinskog svetilišta i ranohrišćanske bazilike, Rajsku plažu (Paradise beach), Zlatnu plažu, i, s druge strane ostrva, mestašce Skala Marion. Posebna poslastica za sve koji mogu da iznajme kola su planinska sela sa svojim kamenim kućama. Ovo su nekada bila glavne naseobine – tu se živelo da bi se koliko-toliko zaštitilo od iznenadnih prepada koji su uvek dolazili s mora. Najveće od tih mesta je Teologos do koga nekoliko puta dnevno voze lokalni autobusi, ali svakako treba otići u sva ostala – Astris, Potamia, Panagia, Makro i Mikro Kazavati, Sotiras, Maries, Kastro…

Turisti iz Zapadne Evrope stižu na Tasos čarter letovima do Kavale, a potom trajektom koji pristaje u mestu Skala Prinos. Turisti iz Srbije stižu autobusima koji voze do malog mesta Keramoti, i odatle trajektom koji pristaje u Limenasu. Odatle lokalni autobusi mnogo puta dnevno voze oko celog ostrva, što iznosi oko 100 km. Uglavnom putovanja organizuju turističke agencije, mogu da preporučim Eta-tours sa kojima sam nekoliko puta ovde dolazila i na čiji rad nemam primedbi. Najlepše vreme za Tasos su maj i septembar.