Već je mnogo godina provodimo produžene Vaskršnje i prvomajske praznike na obali Egejskog mora. Nekoliko puta to je bilo u Pefkohoriju, nekada mirnom seocetu koje u poslednje vreme doživljava turistički “bum”. U “naše” vreme, međutim, nema mnogo gostiju: gužve su još daleko, a domaćini se tek pripremaju za veliki udar (ovo mesto zimi broji 800, a leti 60 000 stanovnika!). Prva polovina maja je prijatna jer je vreme sunčano ali ne vrelo, noći još uvek sveže (spavamo sa po dva ćebeta), voda prohladna, ali ne ledena tako da se i deca mogu kupati (istina, ne duže od petnaestak minuta), a na plažama ima toliko mesta da se oni koji traže mir uvek mogu smestiti stotinak metara dalje od prvih suseda. Voda je čista, a vazduh neobično prijatan: nosi mirise mora i borova, procvetalih limunova, kamilice i bezbrojnih cvetova. Boje su pravi praznik za oči: obod belog peska išaran je crvenom (bulke), žutom (divlji neven), ljubičastom (crni slez), belom (bela rada) bojom, a sve kuće, uglavnom bele, ukrašene su brižljivo odabranim i negovanim cvećem, puzavicama, drvećem i uredno zalivanim travnjacima.

Može se šetati u “horizontalno”, prateći obalu, ili “vertikalno”, penjući se uz brdo. Horizontalna varijanta nudi asfaltirani put ili pešačenje peščanom plažom (što je napornije, ali neuporedivo prijatnije i blagotvornije za stopala, noge i sveukupno zdravlje). Plaža je nasuta zrnastim peskom i proteže se desetinama kilometara, tako da se, idući u jednom pravcu, može stići do susednih severnijih mesta – Haniotija i Polihrona, a u drugom pravcu do udaljenog sidrišta za sportske i ribarske brodiće u čijoj se blizini nalazi i usamljena ali brižljivo održavana crkvica posvećena Hristu – izvoru života.

Idući uz brdo asfaltnim putem iz centra prolazi se najpre pored velikih i luksuznih hotela Atrium i Allium, a potom se ulazi među maslinjake i borove (nažalost, većina je izgorela prošle godine). Posle pedeset minuta hoda prelazi se vrh brda i otvara vidik na drugu obalu poluostrva i Solunski zaliv. Odmah ispod vrha smestilo se seoce Agia Paraskevi koje nema turističke objekte, a u kafanici na glavnom trgu pored fontane u hladu borića se mogu popiti kafa, čaj, koka-kola, limunada… – sve po ceni od 1 euro. Ovo mesto ima veliku crkvu koja je, osim u vreme službe, zakatančena, i mnogo lepšu crkvicu posvećenu sv. Paraskevi gde se u svako doba može ući. Iz mesta nekoliko puta dnevno polaze autobusi koji vode drugom obalom, prolazeći kroz Lutru (banja – što zaista i jeste) i Nea Skione, ribarsko selo u kome ima mnogo manje turista nego u Pefkohoriju. Ako šetate obalom između ova dva mesta oduševiće vas neobična raznobojnost kamenja: ima ih u svim bojama i fantastičnim kombinacijama.

Iz centra Pefkohorija može se krenuti uzbrdo i poludesnim, tek mestimično asfaltiranim putem koji vodi pored stare crkvice sv. Jovana Bogoslova i novog manastira posvećenog istom svecu. Manastir je iz neshvatljivih razloga uglavnom zaključan, ali je crkvica uvek otvorena. Za vreme prošlogodišnjeg požara visoki borovi u njenoj blizini su pravim Božjim čudom ostali nedirnuti, a i u njoj se spasao od sigurne smrti gušenjem jedan pas pribegao sa obližnje farme za organsku proizvodnju hrane. Njen vlasnik je Tony Bolkas, Grk koji je prodao građevinski posao u Njujorku i smestio se ovde da «
”odmori dušu”. Čuva koze (tu se pravi i sir), živinu i nekoliko svinja, zasadio je povrtnjak koji “hrani” stajnjakom, i različite voćke. Veoma je druželjubiv i prijatan.

Za obilazak daljih mesta na Kasandriji ne mora se iznajmljivati auto: nabavite red vožnje lokalnih autobusa i možete obići Kasandru, administrativno središte “prsta” (i to najbolje utorkom, kada je tamo pazarni dan), Kriopigi, Kaliteu… i dalje, velika mesta, Nea Mudanju, Solun…

Na ovaj odmor odlazimo preko agencija Turisttrade ili Sabra, koje blisko saradjuju i na čiji rad nemamo nikakve primedbe, naprotiv. Oni u Pefkohoriju imaju svoju ispostavu gde se mogu dobiti sva obaveštenja, prijaviti svi kvarovi u apratmanu, zameniti novac… Organizuju i izlete, do Soluna, Svete Gore (do Uranopolisa autobusom, potom brodićem), Meteora… Petnaest noćenja, prevoz autobusom, i grupna viza, uz popust koji se dobije uz raniju uplatu, u prvoj polovini maja koštaju negde oko 100 eura. Nešto hrane se može i poneti (u apartmanu se nalaze frižider, šporet i neophodno posudje), cene su tamo nešto više (ali je mnogo) nego kod nas, a naravno, ima i mnogo raznovrsnih restorana, od grčkih do indijskih i kineskih.