bili smo pocetkom februara, nekih 15tak dana
putu su prethodile pripreme u smislu savladavanja osnova arapskog jezika ( tipa ‘al ladayka qurfa’= ima li soba kupatilo, sto ce se ispostaviti kao kljucno pitanje u pregovorima za sobu,pogotovo ako si zensko) i smernica prigodnog odevanja a da ne uvredis islamsku tradiciju ( postoji ‘pitaj imama online’) sve to je ispalo izlisno, jer je zemlju invadiralo vec dovoljno turista da im ama bas nista nisu cudni..
Citala sam dosta i o tome da bi valjalo imati i prsten kao potvrdu o tome da ti je status(bracni) regulisan
e to vec ima pokrice
komplikovano je zeni, posebno u kasne vecernje sate ici pustim ulicama
sa muskom pratnjom je potpuno konforno

pred put valja napakovati bar lekove protiv proliva, naime hrana je pa..malo je reci zavodljiva, marokanska kujna priznata medju tri iz koje su proistekle sve ostale, nesto kao kolevka kulinarstva
slatkoslani nezni prelazi dugo ostaju na nepcu,pile sa zrelim sljivama i karameliziranim lukom u zemljanom tazinu( posuda sa kupastim poklopcem), kus kus koji je udavljen u vrtoglavoj mesavini mesa, tivica i bezimenog povrca, cimet kao so posut po svemu, obavezna pastilla sa golubijim mesom ususkanim u zlatno proprzeni badem, korijander, i ras el hannnout, kralja svih zacina, koji se sastoji od promenjivog odnosa 27-33 zacina, medju kojima je koren perunike, ali i neki deo od susene zabe..

pije se caj od nane,od nane sveze, u bokoru, mutan od omanje cigle secera i lisca apsinta sa kojim se spravlja, iz srebrnastih ibricica, u koje se sipa sa visine da se u letu malo prohladi
i srce se polako, svuda, na zelenim trgovima, u kaficima, u kojima su sve stolice listom okrenute ka ulici, na posluzavnicima ih sokacima raznose mladici iz cajcinica u komsijske radnje, sa sve pletenim stitnicima za drsku ibrika, (najsladji su u obliku petlica, ali ima i prosto sarenih)
voda se ne pije
kupuje se flasirana, to jest

a tamo
u Casablanci

zene u cupavim zeka papucama prelaze ulicu
na pesackom ostrvu, sedeci pod palmom, ozbiljan stariji muskarac, jellaba uredna, fes, sedi, cita knjigu, oko njega zuje automobili
mesingana ploca u jednoj od glavnih ulica koja sa ponosom istice da je Dr -ic diplomirao in Belgrade Yugoslavia neodoljiv smek nesvrstanih
gorostasni hotel Ruzvelt,skladan i ovako oronuo,kao kariozan zub plombiran gomilom smeca koje se presipa i na trotoar
sa kitnjastih balkona ves bledi na suncu, zaboravljen, prasnjav
na ulici covek na prevrnutoj kartonskoj kutiji prodaje cigarete na komad
Hasan drugi dzamija, muslimanski odgovor na trg sv Marka u Veneciji,lepota kao da je iz biljnog sveta, skladno nenametljivo, filigranski savrsen rad u gvozdju, u kamenu, plocicama nisam arhitekta pa mi fale reci ali Gaudi je NISTA prema ovome sta ovi majstori umeju, posle ovog kuhinjske plocice, makar i talijanske, deluju sao jeftini plasticni linoleum
potom Marakesh

crveni bucni gradic tesnih ulicica
cenjkanje kao plemenita vestina, gde moras da zongliras svime,i sve se boduje,i ritam kojim ce rasti tvoja cena, i letimicni pogledi kojima ces procenjivati robu, i ziva mimika kojom ilustrujes svoju tuznu pricu siromaha sa sve pokazivanjem praznog novcanika i setnim odmahivanjem glave
ako pruzis dobru partiju, mozda ces, mokar i uznojan kao da si boksovao, otici kuci sa artiklom po ceni tek duploj od one koja je kao ‘realna’
price iz 1001 noci na trgu Djelma el fna pod bakljama na arapskom, okolo omadjijana masa lokalaca -slusa
na trgu covek koji na prostirci na zemlji izlaze razne zube, ima i zlatnih
do njega kolega zdravstveni radnik valja lekove u raznobojnim bocicama, dzinovsko nojevo jaje, koze od odranih reptila
u uglu njegove “tezge” plasticni model ljudskih unutrasnjih organa( po principu- pokazes sta te boli na lutki, on ti proda lek)
krotitelji zmija
gnawe
svega ima na trgu i non stop se zbiva
U hotelskom hamamu berberka sa biciklistickim ispod kupaceg, u muslimanskom svetu licna golotinja obuhvata i butine,vrbuje me da radim sa njom
Ja bih bila maserka, papiri nisu problem, vec se razumemo kao sestre iako ne govorim francuski a ona ne govori engleski
magarcici sto nose cigle i ostali gradjevinski materijal u tesnim ulicicama kao stjuardese izmedju redova putnika u avionu, kada bi se nasli jedan na spram drugoga, jedan od njih bi morao u rikverc do prvog raskrsca otpozadi
lampe!!i svetlost kada ih predvece popale iz bezbroj ducana
kozne papuce drecavo zute sa loknom kao svinjski repic na vrhu
rode u strazi oko pradavne palate
na koncu Essauera

riba koja se pece na obali samo u soli okeana iz kojeg je izvadjena
…

hashish na krovnoj terasi zasicenoj urlanjem i mirisom okeana
neuporedivo
.