Zašto baš Bukurešt? Pa možda da razbijem predrasude, koje kod mene i nisu velike kao kod ostalih, ali priznajem da postoje. Zato je vikend u toj prestonici bila idealna prilika za to, ali i da testiram rumunski alkohol.

Istočni blok ne postoji već 18 godina, ali deo Bukurešta i dalje živi u duhu sovjetske Moskve pomešane sa scenama iz Mulen Ruža. Prvi susret sa glavnim gradom Rumunije potvrdio mi je da sam krenuo na istok i da je Ruminija ipak dosta siromašnija od Srbije.

Rumunija je od 1. januara u Evropskoj Uniji i Bukurešt će verovatno promeniti svoj izgled uskoro, ali ni tada neće biti otklonjen višedecenijski uticaj komunizma. Zgrade su sive, ulice su sive, a čini se kao i da su ljudi sivi.

Ipak, kada se uđe u pab i popije par piva razlike kao i da ne postoje. Pivo je izuzetno povoljno, kao i noćni provod u ovom gradu, koji sam, za razliku od mnogih drugih zemalja, mogao da priuštim

Kada ustanete mamurni svakako bi trebali da odete do Palate narada, koju je Čaušešku počeo da gradi tako što je srušio pola starog grada. Zgrada je navodno najveća na svetu posle Pentagona, ali obilazak nije toliko interesantan koliko izgleda impresivno na prvi pogled.

Dok je u Beogradu prava džungla u saobraćaju, u Bukureštu izgleda da ne postoje nikakva saobraćajna pravila, pa sam brzo oguglao na sirene i sudare. Bukurešta ima isto 2 miliona ljudi, pa je saobraćajni haos primetan.

Pri izboru između Transilvanije i novog pijanstva, odobrao sam ovo drugo, tako da se moj vikend i nije baš najbolje završio. Na kraju sam upoznao neku ciganku, kojih je Rumunija prepuna, a tu već imam i crne rupe..

Bukurešt pamtim po velikom broju kučića na ulici, a postoji i neka urbana legenda koju su nam Rumuni pričali, kako su japanski turisti nastradali od napada kerova.