I met a lot of people in Europe. I even encountered myself. - James Baldwin

Uzbuđenje povodom putovanja hvata i ranije ali trenutak u kome se avion odvaja od zemlje, voz kreće iz stanice ili auto zaustavlja na podignuti palac, pali sva čula na maksimum. Kontrasti su očigledniji, trava je zelenija, hleb je ukusniji, muzika je glasnija a čovek se lakše i zaljubi - u mesto, u ženu ili u sam život. Tisa ili reka Gong – nebitno je, svako novo mesto krije neistražene potencijale, drugačije priče i deo nas samih. Ko na putu vidi ono što je i očekivao i vrati se sa istim pogledima na svet, negde se zajebao. Da je neko razumniji pisao smrtne grehove sigurno bi uključio i „vratiti se sa puta nepromenjen“.

Sa što manje stvari se krene na put, sa više se čovek vrati. Pasoš, četkica za zube i nešto donjeg veša - sve ostalo je preterivanje. Ruke moraju biti slobodne da nazdrave sa strancima i zagrle nove prijatelje. Noge moraju biti neopterećene da hodaju sporednim ulicama i neplaniranim trasama. Itaka je samo smernica, ono gde ćemo zavšiti ako nam se ništa bolje ne desi. Razgovor sa lokalnim ribarom je veći doživljaj nego sve luke ovog sveta, slušanje seoskih legendi nadmašuje muziku orkestra a biti negde znači jesti hranu tog mesta, uživati u lokalnim običajima i razgovarati sa ljudima. A uvek treba znati i šta turističke agancije preporučuju kako vam se slučajno ne bi desilo da se tamo i zateknete, među armijom turista koji su tu kako bi mogli da kažu da su bili tu.

Iako nikada nismo sasvim svoji, samo nam je daleko od kuće dozvoljeno da budemo izgubljeni. A i nama samima je prirodnije da se obratimo za pomoć. U daleke krajeve ne nosimo prtljag sopstvene prošlosti i možemo zablistati u potpuno novoj svetlosti a to se ne propušta. Bežimo od sebe samih kako bi se ponovo pronašli negde miljama daleko, nešto stariji, pomalo mudriji, često srećniji i uvek iznova obradovani ovim susretom. Pratimo Gazalijeve duhove u potrazi za alhemijom sreće.

Onda se vraćamo nazad, obogaćujući sopstvenu kuću i grad ljudima, mestima i pričama sa našeg puta. Putnik nesebično deli svoja iskustva i impresije kao što su i njemu data. Oni koji znaju da prenesu doživljaje sa puta dovoljno živo da se i slušaoci okupaju u vodopadima neke udaljene zemlje ili nađu u zagrljaju žene sasvim drugačijih crta lica trebalo bi odlikovati i osloboditi plaćanja prevoza. Između dva putovanja, treba se prisećati kaldrme srednjovekovnih gradova, hramova drugih vera, saveta slučajnih prolaznika, jata galebova nad morskim grebenom, vina iz pogodnih klima, bezbroj načina na koji ste bili nasamareni, osećaja kada se probudite pod vedrim nebom, razmenjenih pogleda, dugačkih razgovora, mirisa, ukusa, izgleda i zvukova drugih krajeva a pre svega svih životnih odluka koje su donešene na putu. A onda, opet, put pod noge…