U subotu, prvog marta, planina Vukan bila je stecište planinara koji su odlučili da prokrstare ovom lepom homoljskom planinom, a pretežno sunčan dan zaokružio je, mogla bih da kažem, kompletan doživljaj. I dok je u Beogradu kasno popodne besneo vetar, nas je kiša zatekla tek poslednji sat pri silasku, tek toliko da je samo po neko izvadio kabanicu. Dok ona prava kiša nije omela kupanje u toplim, sumpornim vodama Ždrela.
Koliko iz Beograda, koliko iz Novog Sada, tek 55-oro planinara činilo je kolonu koja je prošla trasu od planinarskog doma u Ždrelu, preko Malog i Velikog Vukana ka Gornjačkoj klisuri i manastiru Gornjak. Dan prelep, šumski tepih zasut kukurecima, zumbulima, plavim i belim ljubičicama, a ujednačeni kolorit još uvek goletnih krošnji, parale su tek rasvetane grane drena.
Za nešto kasniji polazak na sam uspon, sasvim sigurno su krivi domaćini u domu, koji su krenuli sa nama… >>>
Vec godinama unazad,letujem kod strica u Tivtu.Iako zanimljvih sadrzaja nikad nije falilo,iskren da budem,vec mi je pomalo postalo monotono.Proslog leta,2007,jedina novina je bila u tome sto sam u spicu sezone uspeo naci karte za auto-voz,i tako ukrcam svog ljubimca Yuga55,ne bi li se njime setkao po crnogorskom primorju…:)Vec negde pri kraju letovanja,vozeci pedolinu negde izmedju Budve i Becica,sinu mi..A zasto ne bi otisli jedno vece u Dubrovnik! :) Sa sve Yugom! :) Od same te pomisli,morao sam se onako vruc pod hitno bucnuti u hladnu vodu jadransku…ali me ideja nije napustala ni kad sam se te veceri izgoreo od sunca vracao ka Tivtu.A kako je,hvala Bogu,i moja tadasnja devojka koja je bila sa mnom,slicnog avanturistickog duha kao i ja,ispricah joj ideju…I slozila se…:) Stricu,koji je 15 godina ranije presao istu rutu ali na tenku,nisam smeo pominjati moj plan..a i postedeo sam se “radio-Mileve” i momentalnog javljanja mojima u Beograd..:))
Nastavljamo dalje….Posle prespavane prve noci u Kini,jutro nam je donosilo nova uzbudjenja.Na recepciji hotela ponudili su nam izlet do Velikog zida,sa posetom grobnici dinastije Ming,i ruckom.Ceo aranzman kosta 3000 juana,ili 30 evra.Nas 12 Srba u drustvu jos dva Britanca koje smo pokupili u hotelu,krenuli smo super-modernim minibusom na destinaciju udaljenu oko 65km od Pekinga.Naime,kineski zid je gradjevina ukupne duzine od oko 4500km,a samo jedan mali delic svega toga nalazi se u neposrednoj blizini Pekinga.Inace,vlada misljenje da se kineski zid moze videti sa Meseca,sto nije u potpunosti tacno.Zid se,istina moze videti iz Zemljine orbite,sa nekog vestackog satelita,npr..ali ne i sa Meseca.
Sticajem sretnih okolnosti,ili igrom slucaja,imao sam priliku da boravim u Kini pocetkom ove godine.Naime,nasa voljena Srbija,izdvaja ogromna sredstva,a na racun poreskih obveznika,ne bi li obezvedila kontrolore izbornog procesa u nasim ambasadama sirom sveta,te se na osnovu toga ja u drustvu jos 11 ljudi iz Srbije,nadjoh u glavnom gradu Narodne Republike Kine-Pekingu.Ali,sto je dzabe-i Bogu je drago,tako da cu preskociti jeftina moralisanja tipa “neka je izdvojio od usta,da bi ste vi putovali”itd.. :)
U petak 19.09.2008.god smo se nas 58 putnika vratili, u stvari jedva vratili iz Grcke, iz Kalithee. Oglas za ovo putovanje sam pronasao u jednim dnevnim novinama. Pisalo je da aranzman kosta 95e po osobi. Agencija “Euro putovanja”, adresa Milentija Popovica 32a, trzni centar u bloku 22, lokal 6/1. Okrenem agenciju i oni kazu - Da, to je cena smestaja ali plus 6000 din za putne troskove, vizu i osiguranje. Ok. Odem ja na razne forume da vidim kakva je to agencija “Euro-putovanja”, ipak je to 330 evra za nas dvoje i zeljno ocekivani godisnji odmor. Iskreno, nisam nasao nista konkretno. Na samom putovanju sam saznao da su neki putnici ovaj aranzman sveukupno placali po 100e i to ne mali broj njih? Dan pre polaska, odem u agenciju i saznam da su nam vize odobrene. Zvao sam ih naravno pre toga ali nisu imali informaciju. Ok. Odemo iza Sava centra na parking gde je dosao autobus koji je i na oko bio daleko ispod neke turisticke klase. Citiram sa njihovog prospekta: “Autobusi su… 
Nalazi na dvadesetak kilometara od Pirota, kada se krene pravcem ka gornjem Visoku, t.j. Visočkoj Ržani. Smestilo se na Visočici, neposredno pred njen utok u duboki stenoviti kanjon u kome se gnezdi par surih orlova a sa čije druge strane leži selo Pakleštica, dokle odavde nema kolskog puta. Opkoljeno je s jedne strane golim brdom Jovankov Vrh u čijoj se stenovitoj padini nazvanoj Kamik još sa puta jasno vidi nekoliko velikih pećinskih otvora, s druge strane šumovitim Kaminskim bregom i sa treće obroncima Vidliča, straroplaninskog venca koji odvaja Visok od Pirotske kotline. Pre probijanja puta, selo je bilo raskrsnica preko koje su prelazili natovareni konji koji su iz Dojkinaca, Brloga, Ržane, Pakleštice, sada već uraslim i pomalo zaboravljenim stazama odlazili u grad, uglavnom radi trgovine.
Neočekivano prijatno iznenađenje sačekalo nas je ovog leta kada smo nekim poslom svratili u selo Niševac. Ono se nalazi na 6 km od gradića Svrljig, koji je, mada smešten u lepom prirodnom okruženju, neugledno i neuređeno naselje tipično za ovaj deo Srbije. Međutim, što smo se više približavali Niševcu, pogled je bivao sve prijatniji. Na samom ulasku u selo, pod tablom sa njegovim nazivom, istinski dobar znak: još jedna tabla na kojoj piše “Dolina ljubavi i mira”.
Avgusta 2008. proveo sam sedam dana – zapravo, osam, ali prvi računam kao nulti, dan akomodacije, kada nisam video ništa sto neću ponoviti nekog od kasnijih dana – proveo sam upoznajući ekskluzivitete Rima. Informacije o cenama i radnim vremenima date su u ovom izveštaju samo gde su posebno zanimljive, zato što za takve informacije već postoji relevantan resurs, na adresi 060608.it. To je adresa koju konsultuju i zaposleni u zvaničnim TI (turističke informacije) biroima. Za uzvrat, trudio sam se da eventualne čitaoce snabdem drugim vrstama objektivnih ili subjektivnih podataka: gde su najduži redovi, sta je potcenjeno a šta precenjeno u Rimu, kako se mogu klasifikovati lokacije od najvećeg turističkog interesa, kako se mogu optimizovati dani, da li je saobraćaj zaista takav kako se priča, kao i o drugim detaljima moje lične, fragmentarne vizije Rima. Izveštaj sam napisao poslednjeg dana u Rimu, u Q&A formatu. Moja kasnija istraživanja otkrila su mi neke manjkavosti, ali sam ipak odlučio da ne dopunjujem tekst…. 
