Jugoistocno od africkog kontinenta, na oko 400 km. preko puta Mozambika, nalazi se cetvrto po velicini ostrvo na svetu – Madagaskar. Okruzuje ga Indijski okean, a sa zapadne strane od Afrike deli mozambicki kanal. Duzine je 1580 km., sirine 570 km., povrsine 587.040 kvadratnih kilometara, dok je obala duzine 4.828 km. Najvisi vrh je Maromokotro, u severnom masivu Tsaratanana (2.876 mnv.). Geografske koordinate su 20.00 S/47.00 E.
Madgaskar vecinu ljudi asocira na nesto kao “raj na zemlji”. To medjutim nije bas tako. Madagaskar je oznacen kao “high risk” regija, zbog mnogih bolesti, tako da je boravak na njemu uvek skopcan sa rizikom od dobijanja istih. Opasnost od malarije je na celom ostrvu a narocito u priobalju. Svuda je prisutan aids, kao i raznorazne bolesti koje se dobijaju zbog prljavstine, koja je ovde nemerljivih razmera. S druge strane ako se preduzmu razumne mere predostroznosti, Madagaskar zaista postaje “raj na zemlji” i moze se doziveti nesto sto nigde drugde na svetu nema. Za sve ljubitelje zivotinja… >>>

Zapravo…primetio sam nesto..Naslovi tekstova koje pisem ovde su mi uvek pomalo…bombasticni..:)) Valjda zelja da se privuku citaoci! No,u svakom slucaju…ovoga puta pricam o svom pokusaju puta u Albaniju,februara prosle godine.Oni koji su imali prilike da citaju moje prethodne tekstove znaju da u meni cuci skriveni avanturista,spreman na poduhvate koji se vec lagano sukobljavaju sa zdravim razumom..:))
Ali idemo redom…Pre svega,otkud ideja o Albaniji? Selo odakle potice moja porodica nalazi se na pola puta izmedju Podgorice i Danilovgrada.Obzirom da se kuca,sagradjena na temeljima stare kamene kucice,prostire u pravcu zapad-istok,sa terase se nocu mogu videti svetla Podgorice,a danju visoki vrhovi planina,uvek pokriveni snegom.Albanskih planina.I tako,danima ih posmatrajuci,svaki put su mi se cinile sve blize.I zaista,u praksi,Albanija je na pola sata voznje od Podgorice,dakle,45 minuta od kuce i terase sa koje sam posmatrao citav prizor.Dakle,prvi razlog-blizina! :)
Drugi razlog,svakako je prica koju slusam od malih nogu… >>>

Priznajem da sam imao neku odbojnost prema Turskoj.. $ta znam… nisam kontao da osim opu$tanja na nekoj od plazha u poznatim Turskim letovali$tima ne$to vi$e mozhe da me privuche istoj. Pa pitate se otkud onda ja u Istanbulu za novu, a ne na nekom partyu kao $to je to obichaj poslednjih godina. E pa vremena su se promenila dragi moji netizeni. Sestra koja ima vecu platu od mene i pritom je ne tro$i na stomakougodnosti i poludjivanje na partyima je odluchila da sa nekom sitjom od kinte zapalimo preko ZPUa sa studentima u Istanbul za novu. 4 nocenja sa doruchkom i obilascima par znachajnih lokacija i krstarenje Bosforom za svega 380 jura.
Od Sava Centra krecemo oko 17.30. Ispraca nas neko zlo od vremena. Ki$a i hladan vetar. Prijatelj Abyss roni suze krokodilske i nakon $to smo ubacili ogromni plavi ranac i torbetine upadosmo u dvospratno chudo firme Krstich! Zbog chega chudo? Zbog toga $to je u donjem delu BUSa bilo prohladno, prva polovina sprata smrzavala zbog prozora koji nisu dihtovali, a januar ide jelte. Kod nas u… >>>

Da li ste nekad pogrešili put? Pretpostavljam da jeste, ali ako je to put prema Igumenici, tada greška postaje noćna mora. Dakle, umesto autoputa ka Atini sa skretanjem prema Trikali, brat mog ortaka i ja odabrali smo težu varijantu: Janina, Kozani, Gravena, pored albanske granice, sa pentranjem na više od 1000 metara visine i naravno, spuštanjem, putem bez mostova i tunela…
Krf
Sada se privodi kraju novi put koji će putovanje od Soluna do Igumenice, luke u Jonskom moru odakle kreću trajekti prema Krfu, skratiti na pristojnih šest sati, ali onda… Rodili smo mečku, priznajem, i mi i naša „zastava 128“ koju smo hladili na svakom parkingu, dok je posebnu poslasticu predstavljala poslednja etapa od Florine, ukrug, ukrug… Šta je, bre, ovo, put ili ringišpil?
I kao što se more otvorilo pred Mojsijem, razmiču se planine i put vodi u malopre spomenutu, simpatičnu luku, u kojoj „smeša Orijenta i Zapada“ jeste jedini mogući opis boja, mirisa, zvukova i gde čekanje na trajekt jeste početak zadovoljstva…. >>>

Jutarnja vožnja od Helle do Skaftafell regije kako bi posetili Seljalandsfoss, naš prvi vodopad dana. Vrlo zabavno, ali i jako mokro, jer je moguće hodati iza vodopada, iako je većina nas većinu vremena provela pokušavajući da zaštiti naše kamere nego zapravo uživajući u pogledu! Sunce je odlučilo da za nas izađe veoma brzo, iako nam to nije mnogo pomoglo da se osušimo - ja sam sada rezignirana da provedem ceo put ovde u mojoj vrlo neatraktivnoj kabanici.
Pored Skogafoss vodopada za koji sam nisam imala energije za vožnju do vrha iako me je majka dovela na stub srama - prijavljujući me za to! Bizarni Skogafoss ranije je bio deo obale Islanda, ali sada je udaljeno oko 5 km od nove obale. Prema legendi, prvi Vikinzi koji su naselili područje, Þrasi Þо́rо́lfsson, pokopali su blago u neku pećinu iza vodopada, ali ja nemam pojma kako bi se iko ikada odlučio da pokuša da ode iza vodopada.
Nakon toga kratka vožnja za Muzej fol muzike Skо́gar, rekon truisanog tradicionalnog Islandskog sela.. Većina zgrada… >>>

“Idem i sad ko bez svijesti,
 s nadom da ću tebe sresti, jednog dana, jedne noći,
da ti srce mogu dat`…” 
Možda zbog godina koje su prošle ( negde kao punoletstvo) kada sam poslednji put letovala u Hrvatskoj, ili zbog zabrane ( najslađe je zabranjeno voće, kad nešto ne smeš a ti bi baš to!) ili zbog jednih plavih očiju iz doba pesme ” Krivo je more” i ” Sve će to, o , mila moja prekriti ruzmarin snjegovi il šaš”..uglavnom JEDVA SAM ČEKALA polazak na more, u Hrvatsku.

Moju Hrvatsku. Veselu i toplu. Nekako crvenu, mirisnu, stvarno morsku..što kaže moj drug italijan: ” znaš da je Jadransko more u Hrvatskoj najlepše, ne, ne preterujem, Bali, Maldivi, Floride …imaju ajkule, vetrove, cunamije il morske struje, vulkane kao Grci, ili lošu plažu kao mi ( italijani) !”
… >>>

To je jedno od onih putovanja koje se pamte cijeli život, iz više razloga. Prvo, odlučili smo ići u Dansku koja i nije neka uobičajena destinacija i odlučili smo ići automobilima, a sve to u siječnju mjesecu.
Cijela Danska puna je kuća za odmor (holliday homes) koje su vrhunski napravljene, s bazenom, kaminom, jacuzzijem, i koje se za relativno povoljan novac iznajmljuju. To nam je bio osnovni motiv odabira Danske kao destinacije. Nakon što smo preko interneta rezervirali kuću i raspitali se o svemu drugom što se treba znati, nas deset krenulo je dvama automobilima iz Slavonskog Broda prema Marielystu -poznatom danskom ljetovalištu.
Sredina siječnja nije davala optimistične prognoze što se tiče dobrog vremena. Put je bio dug i naporan, ali se isplatilo, jer proći cijelu Europu autom nešto je posebno. Najviše me se dojmio sjeverni dio Njemačke - bivši DDR sa svojim vjetrenjačama kojih ima na stotine. Negdje u zoru bili smo u Rostocku gdje nas je čekao brod Princ Joakim koji prometuje na Sjevernom moru… >>>

U subotu, prvog marta, planina Vukan bila je stecište planinara koji su odlučili da prokrstare ovom lepom homoljskom planinom, a pretežno sunčan dan zaokružio je, mogla bih da kažem, kompletan doživljaj. I dok je u Beogradu kasno popodne besneo vetar, nas je kiša zatekla tek poslednji sat pri silasku, tek toliko da je samo po neko izvadio kabanicu. Dok ona prava kiša nije omela kupanje u toplim, sumpornim vodama Ždrela.
Koliko iz Beograda, koliko iz Novog Sada, tek 55-oro planinara činilo je kolonu koja je prošla trasu od planinarskog doma u Ždrelu, preko Malog i Velikog Vukana ka Gornjačkoj klisuri i manastiru Gornjak. Dan prelep, šumski tepih zasut kukurecima, zumbulima, plavim i belim ljubičicama, a ujednačeni kolorit još uvek goletnih krošnji, parale su tek rasvetane grane drena.

Za nešto kasniji polazak na sam uspon, sasvim sigurno su krivi domaćini u domu, koji su krenuli sa nama… >>>

Vec godinama unazad,letujem kod strica u Tivtu.Iako zanimljvih sadrzaja nikad nije falilo,iskren da budem,vec mi je pomalo postalo monotono.Proslog leta,2007,jedina novina je bila u tome sto sam u spicu sezone uspeo naci karte za auto-voz,i tako ukrcam svog ljubimca Yuga55,ne bi li se njime setkao po crnogorskom primorju…:)Vec negde pri kraju letovanja,vozeci pedolinu negde izmedju Budve i Becica,sinu mi..A zasto ne bi otisli jedno vece u Dubrovnik! :) Sa sve Yugom! :) Od same te pomisli,morao sam se onako vruc pod hitno bucnuti u hladnu vodu jadransku…ali me ideja nije napustala ni kad sam se te veceri izgoreo od sunca vracao ka Tivtu.A kako je,hvala Bogu,i moja tadasnja devojka koja je bila sa mnom,slicnog avanturistickog duha kao i ja,ispricah joj ideju…I slozila se…:) Stricu,koji je 15 godina ranije presao istu rutu ali na tenku,nisam smeo pominjati moj plan..a i postedeo sam se “radio-Mileve” i momentalnog javljanja mojima u Beograd..:))
Vec sledece veceri,oko 20h,krenusmo…Guzva na cuvenom,i… >>>

Nastavljamo dalje….Posle prespavane prve noci u Kini,jutro nam je donosilo nova uzbudjenja.Na recepciji hotela ponudili su nam izlet do Velikog zida,sa posetom grobnici dinastije Ming,i ruckom.Ceo aranzman kosta 3000 juana,ili 30 evra.Nas 12 Srba u drustvu jos dva Britanca koje smo pokupili u hotelu,krenuli smo super-modernim minibusom na destinaciju udaljenu oko 65km od Pekinga.Naime,kineski zid je gradjevina ukupne duzine od oko 4500km,a samo jedan mali delic svega toga nalazi se u neposrednoj blizini Pekinga.Inace,vlada misljenje da se kineski zid moze videti sa Meseca,sto nije u potpunosti tacno.Zid se,istina moze videti iz Zemljine orbite,sa nekog vestackog satelita,npr..ali ne i sa Meseca.
Obzirom da sam kod sebe imao medjunarodnu vozacku dozvolu,i zeleni karton,razmisljali smo nas nekoliko da uzmemo rent-a-car,medjutim,pouceni iskustvima od juce,kad smo dolazili,brzo smo odustali od te ideje,jer bi nam zbog neznanja kineskog,i komplikovanosti auto-puteva,bilo potrebno jako puno vremena da dodjemo na zeljeno odrediste.U… >>>