Evo i mene sa velikim zakašnjenjem, ispunjavam obećanje i pišem o ovogodišnjem uranku u Prolom Banji i Đavoljoj Varoši.
Ove godine smo išli u proširenom sastavu, nas 14-oro. Neki su uplatili samo 3-dnevni prvomajski aranžman, a moja porodica je rešila da ostane 7 dana. I nismo se pokajali! Ali, idemo redom.
Stigli smo 30. uveče u hotel i odmah se raštrkali po sobama. Hotel je u međuvremenu renovirao jedan objekat, pa sam se baš prijatno iznenadila: sobe su udobne, sve sa LCD televizorima, mini bar… Potpuno drugačija slika od prethodne godine!

Mi smo uzeli trokrevetnu sobu, ali ima i jednokrevetnih i dvokrevetnih.
U restoranu se uveče nismo puno zadržavali, jer smo znali da treba poraniti ujutru u Đavolju Varoš. Samo smo na brzinu večerali (čitaj: navraćali se 2-3 puta na švedski sto), skoknuli do bazena na pola sata plivanja i… >>>

Znatiželja, utisak posle gledanja filma “Misija” i decembarske vrućine u Buenos Airesu pokrenula me je da se uputim ka tromeđi Argentine, Brazila i Paragvaja. Na mesto gde se brazilska kontinentalna ploča survava u argentinsku stepu prelivajući vodene tokove u prelepe vodopade Iguazu.

Iako postoje redovne avio linije, mnogo je uzbudljivije putovati autobusima sa preklapajućim sedištima, slično kušet kolima u vozovima. Karta košta oko 30 dolara (tri puta jeftinije od aviona).

Put vodi preko argentinske Mesopotamije, provincija Entre Rios i Korientes. Preko močvara, tunela ispod jezera, prirodnih rezervata.

Argentinska provincija Misiones ima oko milion stanovnika. Glavni grad je Posadas. Ime regije… >>>

Ima li lepšeg grada od tog? Oči mi mozda lepši jesu našle, ali srce nije. Brus. Grad koji se nalazi 80 km južno od Kruševca, prostire se izmedju dve reke, Rasine I Graševke. Njih dve kao da ga spokojno čuvaju, žuboreci I ulivajući su u jedno, tu na tom mestu gde se ulazi u srce tog malog grada. On je kao nežna i diskretna žena, koja ne pokazuje svoje atribute, ali čiju toplinu i punoću osetite kada pogledate malo bolje u njene oči, dušu. Tek kada je zaista vidite, kada poželite iskreno da je upoznate, primećujete užagrenost na usnama, mekoću bedara i nežnu kožu na rukama i licu .

Tako i Brus…ako samo prodjete kroz njega, žureći nekud svojim poslom, nećete primetiti…nećete videti dušu koja titra na njegovim ulicama…toplinu koja zrači iz njegovog asfalta i neku neopisivu radost od samog boravka u tom malenom gradu koji pleni svojom toplinom.
… >>>

Kakve su relacije Shakespeare-a i Gordon Banks-a?

Skoro nikakve ali u  jednom danu sam uspeo da upoznam rodno mesto najveceg engleskog pisca i najboljeg engleskog golmana svih vremena.
Putovanje iz Londona do Stratford Upon  Avon traje oko 2 sata.
Imao sam tu srecu da budem smesten u hotelu Holiday Inn koji je blizu centra.

Zapravo u Stratford Upon Avon-u je sve blizu  centra!
Posto sam stigao u rano poslepodne a imao sam na raspolaganju  samo par sati za upoznavanje sa gradom,zamolio sam mog dragog prijatelja Tima da mi na brzinu pokaze  sve sto moze.
Iako je grad http://www.stratford-upon-avon.co.uk/ rodno mesto Shakespeare-a logicno bi bilo da krenemo do njegove rodne kuce ,pa pozoriste itd.Ali izbor je pao na pub!!!Opet i to je logicno:)
Dirty Duck/Black Swan je naziv pub-a http://www.pub-explorer.com/warwks/pub/dirtyduckstratforduponavon.htm i nalazi se u blizini  Royal Shakespeare… >>>

Znate priču o Bogdanu Dunđerskom? I ja sam je tek onomad čuo. Potiče iz ugledne porodice, koja se krajem XVII veka iz Hercegovine, doselila u Vojvodinu. O poreklu njihovog bogatsva postoje dve legende. Prema prvoj, Avram Dunđerski je nadničarivši pronašao ćup sa zlatom koji je uložio u unosan posao koji se višestruko isplatio. Prema drugoj legendi, za vreme austro - turskog rata 1711. godine, ne znajući, prevezao je nekog turskog velmožu preko Tise i spasao mu život. Turčin se odužio kesom zlata, sa kojom je Avram uspešno trgovao. Njegov sin Gedon Geca Dunđerski nasledio je tako nekoliko stotina jutara plodne zemlje. Polovinom XIX veka on kupuje od porodice Gorjup kamendinsku zemlju, od porodice Semze Kulpin, nekadašnje imanje Stratimirovića. Ova imanja postaju osnov ekonomskog prosperiteta porodice Dunđerski i začetak stvaranja poseda farmerskog tipa u Vojvodini.
… >>>

Једног облачног дана спустисмо се до Бајине Баште, мало да видимо Башту, а и језеро на Перућцу. Да се успут мало разведрило, продужили бисмо ка Предовом Крсту, али је та идеја “реализована” тек пар дана касније.

Успут смо са главног пута скренули десно ка селу Солотуша, до кога се стиже узаним асфалтираним путељком од 4-5 километара. Налази се на источним обронцима Таре, уз истоимену реку (Солотушу). Изнад села, на једном од висова Таре, налази се старо утврђење, град Солотник или, како га мештани зову - Кулина или Кулинград. Локални мајстори који су радили на новој сеоској… >>>

“Nakuc’o se čaša, napev’o pesama
Napio se raja s mednih usana,
Gde je naš’o slasti, tu je nije prašt’o
Sad gori l’ mu duša, barem znade zašto”

(Na grobu Hafisovom, J.J. Zmaj)

Dan je već duboko zašao u noć, a pokrivač satkan od mraka nikako da ogrne srpsku prestonicu. Smešteni u autobus, kružimo trgom Slavijom, s jednim pitanjem na usnama: “Gde putujemo?”

Krenuli smo na izlet iznenađenja. Pošto nam je za put potreban pasoš, al’ ne i viza, izbor se sveo na Hrvatsku ili Makedoniju. Kako će slatke muke tek nastupiti, kada se, iduće godine, nađemo na beloj šengenskoj listi! Većina tipuje na Hrvatsku. Ja priželjkujem da to bude nacionalni park Paklenica, ne zbog toga, što će onaj ko pogodi konačnu destinaciju putovati besplatno, već što me taj krajolik inspiriše i obećava ludu avanturu. Svi računaju na more i kupanje. Autobus i dalje kruži Slavijom, a njime počinje da kruži župsko vino “Prokupac”. Valjda da se malo smanji nervoza i pozitivna tenzija, koja se sasvim smišljeno plasira od strane organizatora ovog putovanja. Po sakupljanju ceduljica sa odgovorima, naš autobus se obrušava ka zapadu, ka Šidu. Dileme više… >>>

“Na kraju sveta leži Lamu…” – “…Pet dana”
Večita želja čoveka da zaustavi vreme i sklopi lični vremeplov bila je inspiracija mnogih s.f. filmova, romana ili bar priča ispod jorgana.
Ovo je pismeno trčanje unazad na jedno mesto koje bi svojim izgledom i atmosferom moglo da posluži kao odgovarajuća scenografija za usidreno vreme.
Ostrvo LAMU je mesto koje treba što pre videti i ostaviti mu dovoljno godina da protekne i ostane isto.
Tačno pre 20 godina skitajući po sinajskom poluostrvu čuo sam zanimljivu priču o zaboravljenom ostrvu negde na severu istočne obale Afrike . Ostrvce zagnjureno u Indijski okean na kraju sveta. Sklonjeno van svih puteva. Odmaknuto od vremena. Nisam odoleo….
I onda ovih dana ovo čudo od globalizacije i internet surfovanja ponovo me je vratilo u dnevnik sećanja.
Prva fotografija, kada putem bilo kog petraživača pronadjete stranicu posvećenju ostrvu Lamu, istovetna je sa slikom iz mog albuma. Čeprkajući po ostalim informacijama shvatio sam da se I posle ovih naših tužnih i teških 18 godina ( od 1990) tamo ništa… >>>

Marmaris je grad za sve i svakoga, bila je prva recenica agenta u turistickoj agenciji, koji je pokusavao da mi pomogne pri odluci gde otici na letovanje. Uspeo je,odlucila sam da posetim taj famozni grad koji obiluje najrazlicitijim predelima. U pocetku su ipak postojale predrasude o Turskoj uopste,ali posle napornog i dugog puta  po dolasku u istu, tj.u Marmaris, odagnate su sve moje sumnje. Prvi utisak je bio fenomenalan. Temperatura je bila taman kako treba, grad vrvi od stranih turista, moj pogled seta svuda, lepe slike se smenjuju. Ovde imam sve sto mogu pozeleti,rekoh u sebi. Tirkizno more, duge pescane plaze, parkovi, zelena brda, ulice nacickane raznoraznim stvarima, restorani za svaciji ukus i sl. Ne treba zaboraviti reci, da upravo ovde postoje i hoteli koji su pristupacni onima sa manje, a pogotovu onima sa vise para. Sve u svemu, grad odise luksuzom.
Po ulasku u hotelsku sobu,ni na trenutak se nisam odmorila, vec sam odmah pohitala na hotelsku plazu koja se nalazila preko puta. Uzivam u prizoru. More je satkano od vise razlicitih nijansi zelene i plave boje sa po kojim sprudom koji… >>>

U zoru, znači oko 6.30, ona ista pokvarena banda od sinoć počela je da urla i da se dovikuje po sobama; a ja sam zaspao oko 1.30. Umesto da ako su već ustali tako rano u savršenom miru i tišini obave jutarnju toaletu, telesno razgibavanje i mentalno-spiritualnu pripremu za predstojeći dan, oni počinju sabajle da njište, sikću i grokću. Prodrao sam se par puta “silent there ”. Samo su se kliberili.
Jedva sam ponovo zaspao kad gazda banu i na samo njemu razumljivom jeziku nešto zamumla i zamlatara rukama. Pošto ga ništa nisam razumeo doveo je prevodioca koji me obavesti da je 9 časova i da je checking out time . To bi značilo da ako želim ostati nakon tog vremena moram da platim kao za još jedan započeti dan. Onako izmrcvaren, mrzovoljan i neispavan rekoh tom jebivetru da sam stigao u tri popodne, unapred platio punu cenu od 140 rs. dnevno za ćumez, dreku i kamenolom i da ću napustiti sobu u 3 pm; dakle nakon isteka mojih 48 sati. Otišli su bez komentara.
Nije više bilo šanse… >>>